0
"Nisam siguran da će nastati epidemija tuberkuloze jer to je problem koji postoji i koji može da ukaže posredno na pad ekonomskog standarda. Ne zabrinjava me to tako jako kao, recimo, nevakcinisanost protiv malih boginja. Za morbile imamo jasno objašnjenje - roditelji ne vakcinišu decu, dok se za tuberkulozu ništa posebno sa epidemiološkog aspekta nije desilo, sem ukoliko poslednjih godina nije pao standard i kvalitet ishrane", kaže za Nova.rs predsednik Udruženja pedijatara Srbije prof. dr Georgios Konstantinidis nakon vesti da je u Novom Pazaru tuberkulozom zaraženo devetoro dece koja su prethodno vakcinisana.
Obolela deca školskog i predškolskog uzrasta iz četiri novopazarske porodice su sada stabilno i bez komplikacija, a testiranje kontakata obolele dece se nastavlja.
Zdravstveni radnici su ovo širenje tuberkuloze nazvali „porodičnom epidemijom“, istakavši da nema mesta za paniku, a proglašena je pred novogodišnje praznike, s tim što je informacija obelodanjena petnaestak dana kasnije.
Dr Konstantinidis za Nova.rs ističe da je važno znati da vakcina protiv tuberkuloze ne sprečava oboljevanje od ove bolesti, ali sprečava najteže oblike tuberkuloze.
„To je važna činjenica koju ne treba nikada smetnuti sa uma. To je jedina vakcina koja je uvedena programom obavezne vakcinacije i nikada se ne kaže da ona sprečava oboljenje, nego pojavu najtežih oblika. Što se tiče zaražene dece, ne bi trebalo da se razvije teži oblik tuberkuloze zato što su vakcinisani, a drugo, zato što je na vreme otkrivena bolest. Jedino ako ne budu uzimali terapiju, ali preptostavljam da se neče desiti ta nedoslednost u terapiji koja traje šest meseci. Lečenje je dugo, toliko traje jer je tuberkuloza kompleksna bolest i ima raznorazne oblike“.
Pročitajte još:
Prema njegovim rečima, oboljevanje od tuberkuloze zavisi od dva faktora. Prvo je od prijemčivosti i individualnih osobina onoga koji se zaražava, a drugo je od broja odnosno količine bakterija sa kojima se dolazi u kontakt.
„To je na neki način začarani krug jer u tim socijalno malim sredinama, osobe sa kojima su ta deca u kontaktu, jesu izvori zaraze i oni imaju veliki broj bakterija koje izlučuju svakodnevno u svoje okruženje. Pri tome, ukoliko je loš socijalni status ili postoji neuhranjenost ili propratna bolest, onda je otpornost niska i zaraze se“.
Naglašava da ne oboli svako ko dođe u kontakt sa bacilom, nego oboli tek svaki deseti.
„Svega 10 odsto onih koji dođu u kontakt sa zaraženim oboli i to su upravo oni zbog postojanja nekih imunoloških bolesti ili neke virusne infekcije. Pojedinačnih slučajeva ima svake godine, tako da ne bih bio posebno zabrinut. Do sada smo bili među zemljama koja je imala nizak, mali broj obolelih, odnosno u toj grupi gde je taj tuberkulinski indeks bio relativno nizak, međutim mi smo zadržali kao i večina zemalja bivše Jugoslavije tu vakcinaciju protiv tuberkuloze, što je dobro“, ističe naš sgaovornik.
Pulmolog iz Zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu dr Dejan Žujović kaže da „epidemiološki incidenti“ poput pojave tuberkuloze kod dece u Novom Pazaru ne treba da nas iznenađuju i da će se takvi slučajevi ponavljati.
„Tuberkulozu je prosto nemoguće u potpunosti iskoreniti i ona će se uvek sporadično pojavljivati“, objašnjava sagovornik Nova.rs.
Epidemiolog zavoda za javno zdravlje u Novom Pazaru Safet Ganić istakao je pojasnio da vakcina ne štiti od infekcije, već od dva teška oblika ove bolesti, koja mogu da dovedu do smrti.
„Treba da znamo da vakcina protiv tuberkoluze ne štiti od same infekcije, nego štiti od dva teška oblika tuberkuloze, koji mogu da dovedu do smrtnog ishoda. Da bi nastupila tuberkuloza potrebna su dva jako bitna činioca: izvor zaraze i pad imuniteta“, istakao je Ganić.
Dodaje da se radilo o dve porodične epidemije, gde je izvor zaraze bio jedan od roditelja.
„Zabrinjavajuće je to što je po troje dece bilo bolesno, koji su đaci u dve osnovne škole. Testiranje i dalje sledi. Do sada smo završili testiranje jedne osnovne škole, dok testiranje učenika i nastavnog osoblja druge škole sledi iduće nedelje“, kazao je Ganić i dodao da su testiranja započela zbog procesa inkubacije ove bolesti.
On je konstatovao da je područje Novog Pazara područje u kojem se tuberkoluza javlja češće nego u ostalim krajevima zemlje, kao i da je do pre deset godina godišnji broj slučajeva išao do 100, da bi se u poslednjih četiri, pet godina taj broj smanjio, i sada iznosi 30, 40 slučajeva na godišnjem nivou.
Tipičan simptom tuberkuloze je uporan kašalj koji traje duže od tri nedelje i obično se iskašljava šlajm. Ispljuvak može sadržati i krv. Obolelog muče gubitak telesne težine, znojenje tokom noći, visoka temperatura, umor, gubitak apetita iotoci na vratu.
Simptomi se obično razvijaju dosta sporo, pa može da prođe i nekoliko nedelja dok se ne pojave prve tegobe. Štaviše, ustanovljeno je da bacili mogu da borave u telu i mesecima ili godinama nakon infekcije. Postoji i latentna tuberkuloza, kada nema nikakvih simptoma.
Podaci pre pandemije pokazuju da je 2019. godine u Srbiji registrovano 623 slučaja obolevanja od tuberkuloze, te je notifikaciona stopa bila 9.02 na 100.000, što je nešto manje od stope u Evropskoj uniji od 10.2.
U samoj Evropskoj uniji postoje velike razlike između zemalja – pa tako dok se na Islandu registruje 2.3 slučaja na 100.000 stanovnika, u Rumuniji je ta stopa 62.5 na 100.000. Ono što je primetno jeste da je broj obolelih od tuberkuloze iz godine u godinu sve manji u Srbiji, a manji je i broj umrlih. Tokom 2019. devet smrti je bilo dovedeno u vezu sa tuberkulozom
BONUS VIDEO: Prete li male boginje
