Tragom informacije zabrinutih čitalaca, Nova.rs otišla da je proveri da li se "u improvizovanom skladištu nekadašnje pančevačke Staklare nalazi 10 puta veća količina amonijum-nitrata od one koja je eksplodirala u Bejrutu". Iako obezbeđenje nije pustilo novinarsku ekipu u krug fabrike, bilo je očigledno da se u dvorištu nalaze džakovi đubriva, ali ne amonijum-nitrata. U preduzeću "Promist" koje je vlasnik Staklare za Nova.rs navode da se đubrivo u formi amonijum-nitrata čuva po propisima, u za to predviđenom skladištu Azotare.
Pišu: Marko Radonjić i Daniela Ilić Krasić
Komšije, koje od kapije nekadašnje Staklare deli dvadesetak metara, ističu da često viđaju kamione koji prolaze.
„Imam problem sa bukom, zbog kamiona, dok je bila Staklara nije bilo tih problema. Što se tiče vazduha, on je čist, nema nikakvih problema“, navela je žena koja živi u blizini.
Komšija do nje navodi da iz firme izlaze kamioni koji prevoze veštačko đubrivo i u rinfuzi i u velikim džakovima.
Razgovarali smo i sa Pančevcima koji su nam rekli da je tu bilo problema, da su se iz naselja Strelište žalili da roba ne bi trebalo da se tako skladišti.
„Iako nije eksplozivna, otrovna je i zapaljiva“, kažu.
Međutim, nekadašnji zaposleni u Azotari, sa kojima smo razgovarali, ističu da je, kada je reč o bezbednosti, pitanje uvek koliko je dovoljno bezbedno skladištenje ovih stvari, jer je materija zapaljiva.
„Određena količina postoji, ali do same eksplozije bez spoljnog uticaja ne može doći. Potrebno da dođe do spoljne reakcije. Ovakve vrste materijala spadaju pod nadzor Ekološke inspekcije, pa bi trebalo proveriti koliko je ona često dolazila u Pančevo. Zaključno, bez nečije namere ova materija ne može da eksplodira“, navode sagovornici Nova.rs.
Međutim, Pančevci navode da poslednje dve godine ne znaju šta se tu skladišti i dešava, jer je navodno sve prebačeno u Azotaru.
„Ja to čuvam, znam šta čuvam, i to nije ono što vi mislite. Ne mogu da vam kažem šta je, ako vas baš interesuje, to možete pitati menadžment“, rekao nam je jedan od čuvara na jednoj od fabričkih kapija.
„Promist na prostoru nekadašnje Staklare u Pančevu ne skladišti amonijum-nitrat, već se amonijum-nitrat u obliku veštačkog đubriva skladišti u prostorima Azotare koja je u stečaju, u za to predviđenom skladištu. Promist rentira magacin od Azotare, zbog sertifikata i dozvola koje Azotara poseduje“, kaže za Nova.rs Danilo Tomašević, komercijalni direktor novosadske kompanije „Promist“.
Reč je, kako navodi, o količinama do najviše 5.000 tona.
„Tačna količina koja je trenutno na skladištu varira, pošto se ovim đubrivom trguje, ali je to uvek do najviše 5.000 tona“, navodi Tomašević.
Ranije je Azotara proizvodila amonijum-nitrat kao đubrivo, a „Promist“ je bio distributer. Sada „Promist“ uvozi amonijum-nitrat u formi đubriva, kao ishranu za biljke.
„Veštačko đubrivo ima nekoliko klasa. Firmi koja bi htela da uvozi amonijum-nitrat u formi sirovine za eksploziv, za to bi joj trebala dozvola Ministarstva odbrane. Kada je u pitanju đubrivo nisu potrebne nikakve posebne dozvole, jedino da se pridržavate pravila skladištenja“, navodi Tomašević.
Kako ističe, UN tarifni kod klasifikuje amonijum-nitrat pod klasom 5.1.
„To je oksidišući agens, to znači da potpomaže gorenje vatre, ali on sam po sebi nije eksplozivan, ali bi pomogao vatri. Upravo zato i postoje određena pravila kako se on skladišti, u kojim količinama. On ne može da se transportuje u rinfuznom stanju, već u posebnom pakovanju. Sve se prati, od mesta utovara do uskladištenja“, objašnjava komercijalni direktor kompanije „Promist“.
Kada je reč o Staklari, Tomašević navodi da je to ona u vlasništvu „Promista“.
„Staklara je naš objekat, tu držimo sva druga đubriva, sredstva za ishranu bilja koja nemaju nikakvu klasu opasnosti“, naveo je Danilo Tomašević.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare