Olivija Lazard: Odluku da li će u Jadru biti rudarenja litijuma mogu da donesu samo građani Srbije

Ona navodi da ne treba upasti u zamku potrošačke groznice gde će nepotrebna proizvodnja  kupovina velikih količina, električnih automobila na primer, dovesti do preteranog rudarenja kritičnih minerala.Kada je reč o rudarenju, kaže sagovornica podkasta Svetionik, potrebna je i “ekološka senzibilnost”, drugim rečima da znamo gde je rudarenje opravdano a gde nije.Rudarenje kritičnih minerala ima i vrlo važnu geopolitičku dimenziju, i od pristupa ovim mineralima zavisi koja će svetska sila u budućnosti imati prevlast.U 19. veku to je zahvaljujući industrijskoj revoluciji to bila Velika Britanija, u 20. Zahvaljujući nafti i gasu SAD, dok je borba za prevlast u 21. veku još uvek u toku.Na pitanje da li Zapad ili Kina za sada pobeđuju u borbi za pristup kritičnim mineralima, Olivija Lazard objašnjava da je u toku reorganizacija lanaca nabavke kritičnih minerala na globalnom nivou, i da je, kada je reč o rudarenju i preradi minerala, Kina u boljoj poziciji.Jedan od ključnih razloga kineskog geoekonomskog jačanja moći bila je sposobnost da se vertikalno integrišu globalni lanaci nabavke kritičnih minerala I retkih zemnih metala, od rudarenja, preko prerade, do izvoza. Bez ovih sirovina danas ne bi imali turbine na vetar, baterije za električne automobile, ili npr. magnete, vojnu industriju itd.Kada je reč o retkim zemnim metalima npr. EU je preko 90% zavisna od Kine, objašnjava Lazard. Kada je reč o mineralima, poput litijuma, dodaje Lazard, Kina drži preko 60% svetske prerade, što Kinu stavlja u poziciju da svetske lance rudarenja, prerade i trgovine ovim mineralima instrumentalizuje, a moguće i na agresivan način iskoristi u borbi za svetsku prevlast.Kao primer ovakvog ponašanja Pekinga, Lazard podseća na situaciju u kojoj je Australija od Kine zatražila dozvolu da na njenoj teritoriji obavi istraživanje o uzrocima globalne pandemije Koronavirusom, što se Pekingu nije svidelo te je Australiji poručila da nije u poziciji da insistira na takvom zahtevu jer Kina ima puno retkih zemnih metala od kojih Australija zavisi ali i kapacitet prerade kritičnih minerala, od kojeg Australija, kao npr. prvi proizvođač litijuma na svetu, takođe zavisi.Kada je reč o tehnološkom razvoju koji će učiniti da je za proizvodnju npr. turbina za vetar, baterija za električne automobile, potrebno manje kritičnih minerala, tu je Evropska unija u prednosti.https://www.youtube.com/watch?v=FpozCDJIRB0&t=10sNa pitanje da oceni šta je u igri kada je reč o mogućem rudarenju litijuma u Srbiji, Lazar objašnjava da je jako bitan lokalni kontekst i da je prirodno da u zajednicama gde postoji istorijska vezanost za poljuprivrednu zemlju, gde se vekovima od nje živi, ideja o rudniku izaziva veliki šok, i da je potrebno izvagati prednosti i mane situacije u kojoj se vekovima poljuprivredna zemlja pretvara u « industrijski pejzaž », te da lokalna zajednica u saradnji sa lokalnim vlastima i vladom na nacionalnom nivou odluči dali je tako nešto poželjno. Lazar dodaje da odluku da li će u Jadru biti rudarenja litijuma mogu da donesu samo građani Srbije.Pre jedne takve odluke potrebno je dugo razgovarati, o tehničkoj ali I vrednosnoj dimeziji projekta rudarenja, objašnjava Lazar. Odluka na nacionalom nivou bez konsultacija sa lokalnom zajednicom nije moguća, ali je isto tako vrlo važno da se na umu ima globalni kontekst i vrlo izgledan scenario nepovratne globalne ekološke katastrofe.Olivija Lazar, koja je posetila Gornje Nedeljice i razgovarala sa lokalnim aktivistima pomenula je da joj je jedan od njih rekao « mi smo već zeleni ovde » kao i da njima ne treba zelena tranizcija, ali bez obzira na to da je ovakav stav potpuno razumljiv, prenebregava činjenicu da bez litijuma nije moguća zelena tranzicija, a da će ako do nje ne dođe posledice za sve stanovnike planete zemlje biti « katastrofalne ». « Ako ne budemo rudarili litijum, u Jadru ili negde drugde», nećemo izbeći globalnu ekološku katastrofu zaključila je Lazar dodajući da u tom katastrofalnom scenariju poljoprivredna proizvodnja u Jadru (zbog globalnog zagrevanja) neće biti moguća, i da Jadar « neće biti zelen i plodan u svakom slučaju », otvarao se rudnik u njemu ili ne.Na pitanje Srđana Cvijića da oceni tvrdnje Rio Tinta da je rudarenje jadarita (litijuma i bora) moguće bez uništavanja životne sredine, Lazar kaže da bez obzira na to da Rio Tinto tvrdi da planira da izgradi najsavremeniji mogući rudnik koji bi ekološku štetu sveo na minimum, rudarenje ostaje štetno. Lazar ističe da je moguće da se na dugi rok, pogotovu posle isteka od 40-50 godina koliko je potrebno da se litijum iz područja Jadra iskopa, pristupi sanaciji terena i povratku u provobitno stanje, ali da to naravno ništa ne znači lokalnom stanovništvu koje u jadru živi danas a koje za pola veka uglavnom neće biti živo.BONUS VIDEO: Uskoro odluka o projektu Jadar, a šta dalje?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=uskoroodlukaoprojektujadaratadalje-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2997632"]