Odbijen na razgovoru za posao zbog lažne psihijatrijske dijagnoze: Posledice skandala u Domu zdravlja Palilula

Po nalogu tužilaštva policijska uprava prikuplja podatke o potencijalnim zloupotrebama psihijatra, koji je pacijentima upisivao šifre bolesti od kojih nisu bolovali. Izmišljene dijagnoze lekar je upisivao, kako se pretpostavlja, da bi farmaceutska kuća pokrenula kliničko ispitivanje jednog leka, prenosi RTS. Zastrašujuće je i to da je slučaj otkriven kada je mladić odbijen za posao, jer je poslodavac kod kojeg je konkurisao znao da u njegovom kartonu piše da ima teška psihička oboljenja.Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović kaže da ga je iznenadilo to što su poslodavci saznali dijagnoze kandidata za posao."Prvo po zakonu ne treba da znaju, drugo doneta je izmena pravilnika prošle godine da izveštaj o dijagnozi i šifri bolesti više ne bude deo izveštaja o sprečenosti za rad", rekao je Marinović.Na pitanje da li će proveravati te poslodavce, budući da se pominju bar dva kandidata sa Palilule koja su odbijena za posao, Marinović kaže da čim su saznali za slučaj iz medija odlučili su da krenu u inspekcijski nadzor."U medijima nisu pomenuti nazivi poslodavaca, mi ne znamo u ovom trenutku o kojim se poslodavcima radi, tako da ćemo krenuti od izvora podatka. Najavili smo u petak, kako to zakon o inspekcijskom nadzoru nalaže, inspekcijski nadzor Doma zdravlja Palilula i sutra inspektori Poverenika idu u nadzor u Dom zdravlja Palilula da vidimo na izvoru koji su to podaci, da li je Dom zdravlja službenim putem slao te podatke nekim poslodavcima, na koji način su oni eventualno mogli doći do tih podataka", naglasio je Marinović.Ističe da ako saznaju o kojim poslodavcima se radi – onda će moći da izvrše nadzor i kod poslodavaca.Poslodavac nema pravo da zahteva da zna dijagnozuGovoreći o tome da li postoje izuzeci za neke poslove za koje je važno da poslodavac zna da potencijalni kandidati ispunjavaju i te uslove, na primer rad sa decom i slično, Marinović kaže da je nekada u staroj Jugoslaviji, a zatim u Srbiji bila je obaveza da kada zasnivate radni odnos dostavite uverenje o zdravstvenoj sposobnosti."To je uklonjeno i to sada više nije obaveza za veliku većinu radnih mesta. Međutim, za određena jeste. Postoji pravilnik, koje je donelo Ministarstvo rada, o prethodnim i periodičnim izveštajima o osobljenosti za rad za zaposlenog na posebno rizičnim radnim mestima", navodi Marinović.

Ističe da je tu i rad sa decom, ali i u posebnim uslovima rada – gde su neka zračenja, gde se radi sa nekim metalima, gde su hemijske ili biološke supstance, ali i ono osnovno što se tiče naših čula gde morate da imate dobar vid, sluh, osećaj za ravnotežu..."Kada aplicirate za takav posao treba da pokažete da ispunjavate uslove, pretpostavka je da ih ispunjavate, ali ako slučajno ne ispunjavate ne možete biti zaposleni na tom radnom mestu", naveo je Marinović.Napomenuo je ako se ne ispunjavaju uslovi za takav posao, u izveštaju treba samo to da piše – bez navođenja dijagnoze."Tu se radi o potencijalnom poslodavcu, koji može da se desi da vam i ne postane poslodavac i da primi nekog drugog. Tu ne sme da neko treći sazna od čega vi bolujete i koja je vaša dijagnoza", rekao je Marinović.Objašnjava da bi prava mera bila, koja je zadovoljavajuća za sve, da ovlašćena zdravstvena ustanova koja vam izdaje uverenje, uz prethodno saznanje za koje radno mesto vi aplicirate, napiše da li ispunjavate ili ne ispunjavate uslove za zapošljavanje.I za razgovore sa psiholozima važi zaštita podataka o ličnostiKandidati za budući posao najčešće razgovaraju sa psihologom. Marinović kaže da i za te izveštaje važi zaštita podataka o ličnosti, kao i za sve gde se obrađuju podaci o ličnosti."Taj razgovor, on je svakako negde upisan kroz formu nekog izveštaja, službene beleške psihologa", kaže Marinović i dodaje da to posebno važi za ovako osetljive podatke o ličnosti.Ističe da ovlašćena lica smeju da ih obrađuju, moraju da ih posebno čuvaju i ne smeju nikome da ih daju."Ono što je najvažnije – ukoliko sumnjate da bilo ko kod koga ste otišli, obrađuje vaše podatke, ko ima saznanja o vašem zdravstvenm stanju, psihičkom stanju ili u bilo kojoj sitauciji i da to ne radi na pravilan, pošten i zakonit način – tražite najpre da imate uvid u te podatke, da znate koje podatke o vama obrađuju i u koju svrhu. Najvažniji je zakonski osnov, jer bez zakonskog osnova to ne može da se radi", dodaje Marinović.Ističe da imamo pravo da nam se ti podaci daju, kao i da imamo pravo da tražimo brisanje ukoliko zakonom nije određeno da se ti podaci ne smeju brisati ili da se moraju čuvati duže vreme ili trajno."Ako ste nezadovoljni odgovorom, ili odgovor izostane, bilo da je od doma zdravlja ili neke zdravstene ustanove, bilo od poslodavca – imate pravo da pišete pritužbu Povereniku i onda mi ulazimo u priču", navodi Marinović.Koje su sankcijeMnogi građani su prihvatili preporuke lekara da se za pomoć obrate psihijatrima i psiholozima i reše neke svoje probleme. Sada, kada ovo čuju, mnogi će razmisliti. Na pitanje kako se ove zloupotrebe sankcionišu, Marinović kaže da treba videti o kojoj vrsti delikta se radi."Ova priča ima više slojeva, jedno je potencijalno krivično-pravni i o tome će odlučiti tužilaštvo. Ja koliko sam shvatio iz medija taj psihijatar više ne radi u tom Domu zdravlja, ni u jednom, radi valjda privatno. Bez obzira na to u vreme kada je radio on je bio službeno lice i kao takav ima odgovornost", ističe Marinović.Sa druge strane, postoji disciplinska odgovornost, kaže Marinović i dodaje da je Dom zdravlja vodio postupak protiv njega koji je okončan tako što je on dao otkaz, tako da je postupak zbog toga obustavljen.

Ukazuje da postoji postupak nadzora i od strane inspekcije Ministarstva zdravlja, jer ni Poverenik ni MUP ni niko drugi nije ovlašćen niti poseduje stručna znanja da utvrdi da li je to lažna dijagnoza ili nije, posebno u takvim oblastima."Naravno, postoji i ova koja se tiče naše nadležnosti – čuvanja podataka o ličnosti. Što se tiče zaštite podata o ličnosti zakon sankcioniše rukovaoca, a to je pravno lice u ovom slučaju Dom zdravlja, ukoliko dođe do prekršaja, novčano kaznom od 50.000 do dva miliona dinara, kao i odgovorno lice u tom Domu zdravlja kaznom od 5.000 do 150.000 dinara", dodaje Marinović.Objasnio je da može biti odgovornost i po nekim zdravstvenim zakonima – takođe je kazna za pravno lice od 50.000 do dva miliona dinara, a za ono lice koje to uradi od 30.000 do 150.000."Ukaoliko je došlo do krivičnog dela falsikfikovanja isprave, zloupotrebe položaja za to su propisane krivične sankcije", zaključio je Marinović.Bonus video: Poverenik Marinović, intervju

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=poverenikzainformacijeodjavnogznaajaizatitupodatakaolinostimilanmarinovi-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3521026"]