0
U većini bolnica širom Srbije već mesecima traje nestašica BSŽ (Be-Se-Že) vakcine protiv tuberkuloze, koja se daje odraslima kao imunoterapija nakon onkološke operacije. Pacijenti, najkasnije mesec dana od operacije tumora mokraćne bešike, moraju da prime čak šest doza ove vakcine, koja sprečava „povratak“ kancera, ali cepiva u apotekama nema, a u privatnim klinikama samo jedna doza košta blizu 30.000 dinara.
Vakcina BSŽ se, osim za prevenciju visoko zarazne i potencijalno smrtonosne bolesti tuberkuloze, koja se daje bebama odmah po rođenju, koristi i kao imunoterapija u lečenju raka bešike. Ovu vakcinu, koju svake godine primi više od 100 miliona dece u svetu i veliki broj odraslih, u našoj zemlji do 2022. godine proizvodio je Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“, a nakon što su pogoni zatvoreni, deca primaju uvoznu bugarsku vakcinu, dok su doze za odrasle deficitarne.
“Vakcine BSŽ za nas, odrasle pacijente, nema nigde. Od kako je Torlak prestao sa proizvodnjom, za bebe, koliko znam, uvoze vakcinu iz Bugarske. Niko ne zna kada će Torlak ponovo početi da proizvodi BSŽ, tako da nama, odraslim, onkološkim pacijentima, kojima je ova vakcina neophodna, ostaje da se snalazimo“, priča za Nova.rs Petar N. (75), penzioner iz Beograda.
On je operisan 17. aprila ove godine u jednoj beogradskoj bolnici.
„Operacija je usledila nakon što su primećene izvesne promene na bešici. Ispostavilo se, nakon biopsije, da sam imao sam tumor mokraćne bešike. Lekar mi je nakon operacije saopštio da moram obavezno da primim BSŽ vakcinu u šest doza, maksimum mesec dana nakon operativnog zahvata“, priča Petar.
Od njegove operacije prošlo je mesec i po dana, a vakcine još nema.
„Rečeno mi je da u bolnici nemaju ovu vakcinu i da će me zvati kad stignu zalihe. Od kako sam otpušten kući, zovem ih svaki dan, ali vakcine još nema. Ovakva je situacija u gotovo svim bolnicama, osim u Kliničkom centru Srbije, ali i oni imaju ograničen broj doza, koje čuvaju za svoje pacijente. S obzirom da nisam tamo operisan, po protokolu ne mogu da me prebace kod njih, već moram da čekam, a kakve će posledice to izazvati, ne smem ni da mislim“, uplašeno priča Petar.
Vakcinu je, međutim, moguće dobiti u privatnoj klinici, a od astronomske cene se pacijentima zavrti u glavi.
„Samo jedna doza je 28.000 dinara plus pregled lekara koji je obavezan. Meni je potrebno šest doza, što je gotovo 170.000 dinara, a moja penzija jedva prelazi 50.000, od čega polovinu svakog meseca dajem na lekove. Plaćam celog života zdravstveno osiguranje, a sad treba da idem privatno da primam terapiju, ne dolazi u obzir! Nema druge opcije, osim da čekam“.
Ova vakcina daje se samo u bolnici, preko katetera, direktno u bešiku.
„To znači, da čak i ako bih uspeo da nađem doze i kupim ih, ne bih mogao da primim vakcinu u domu zdravlja“, kaže naš sagovornik.
Iako zna da ne bi mogao sam da aplikuje BSŽ, Petar, kao i članovi njegove porodice, obišli su sve apoteke u Beogradu i nisu našli ovo cepivo.
„Rekli su nam da uvoznu dozvolu, atest, ima samo apoteka u okviru Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika železnice, ali da je ni oni trenutno nemaju na zalihama”.
Onkološki pacijenti ne bi smeli, naglašavaju lekari, da čekaju duže od mesec dana na imunoterapiju BSŽ vakcinom, jer ovo cepivo sprečava recidiv, odnosno povratak bolesti.
Pročitajte još:
0
8
0
6
„Po protokolu, pacijent koji je operisao tumor mokraćne bešike, dobija imunoterapiju BSŽ vakcinom. To je terapija protiv recidiva ove vrste kancera, a daje se u šest doza“, kaže za Nova.rs prof. dr Zoran Džamić, specijalista urologije u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije, a on ističe da za pacijente ove bolnice, trenutno imaju zalihe vakcine.
Da pojasnimo, intravezikalna terapija vakcinom BSŽ u šest doza daje se pacijentu jednom nedeljno, ubacivanjem u mokraćnu bešiku preko kratkotrajnog urinarnog katetera isključivo u bolničkim uslovima.
Podsetimo, Torlakova BSŽ (BCG) vakcina protiv tuberkuloze, koja se daje novorođenčadima, hitno je povučena iz upotrebe u martu 2023. godine zbog sumnje u kvalitet i očekivanog imunskog odgovora koji, kako je tada navedeno u saopštenju Ministarstva zdravlja: „Može biti nepotpun“.
„Vodeći brigu o bezbednosti i zdravlju stanovništva, Institut za virusologiju, vakcine i serume Torlak je kao nacionalni, odgovorni proizvođač i nosilac dozvole za lek ‚BCG vakcina, liofilizovana‘, usled minimalnog odstupanja od strogih zahteva specifikacije leka, doneo odluku da iz prometa dobrovoljno povuče seriju pomenutog leka, broj 2710822 sa teritorije cele Republike Srbije“, pisalo je u saopštenju.
Međutim, naknadno je u javnost procurela informacija, o kojoj smo pisali na Nova.rs, da bebe u Srbiji još od leta 2022. godine primaju bugrasku BSŽ vakcinu.
Naime, krajem oktobra 2022, bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić, obavestila je javnost da je u GAK „Narodni front“, 600 beba umesto BSŽ vakcine primilo fiziološki rastvor, a slučaj je tada preuzelo Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Do danas nije poznato ko je, i kako, odgovarao za ovaj propust.
Pogon za BSŽ u “Torlaku”, kako su za Nova.rs ispričali zaposleni u ovom Institutu, je u vreme nekadašnje direktorke Vere Stoiljković prestao sa radom, a bio je i najzapušteniji deo ustanove, koji je naočigled rukovodstva i uprave, godinama propadao.
Iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za Nova.rs ističu da BSŽ (BCG) vakcina, koja se koristi u terapiji karcinoma bešike nije isto što i BSŽ vakcina za bebe koja štiti od tuberkuloze.
„Za lečenje karcinoma mokraćne bešike, lek nabavljaju bolnice i same bolnice su odgovorne za raspoloživost. Prema informacijama kojima RFZO raspolaže, uvoznik je uvezao količinu koja odgovara tromesečnoj potrošnji ovog neregistrovanog leka iz prošle godine, a koji se koristi za lečenje karcinoma prostate. Trenutno je u toku postupak izdavanja sertifikata analize od strane Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, nakon čega lek može da bude pušten u promet“, kažu za Nova.rs u RFZO.
Ovaj lek pacijenti ne treba da kupuju, već ga nabavlja sama bolnica za potrebe pacijenata koji se leče u toj bolnici.
„Podatke o tome iz koje zemlje se uvoze ovi lekove možete dobiti od ALIMS-a, koji odobrava uvoz neregistrovanih lekova. Što se tiče vakcine protiv tuberkuloze koja se daje u programu obavezne imunizacije, na Listi B lekova se nalazi regsitrovana BCG VAKCINA, LIOFILIZOVANA, koju proizvodi Institut Torlak. U poslednjem periodu se ne vrši snabdevanje tom vakcinom, već neregistrovanom BCG vakcinom iz Bugarske“, kažu u Fondu.
Na naša pitanja o nestašici BSŽ vakcine u bolnicama, koja se daje kao imunoterapija onkološkim pacijentima, iz Instituta „Torlak“, kao ni iz Agencije za lekove i medicinska sredstva, nisu odgovorili do objavljivanja ovog teksta.
***
BONUS VIDEO: 600 beba dobilo fiziološki rastvor umesto BSŽ vakcine