Danas se ponovo otvara (ne)završena zgrada beogradske Železničke stanice "Prokop". Otvara je predsednik Srbije Aleksandar Vučić po drugi put, budući da je to već uradio pre sedam godina. Naši reporteri obišli su ovo zdanje i proverili kako izgledaju poslednje pripreme pre dugo najavljivanog "velikog otvaranja". Zvuk bušilice, užurbani radnici i osoblje, a u dubini Prokopa jedna blagajna i red za kupovinu karata - tako ukratko izlgeda atmosfera na dan otvaranja.
Kada se stigne ispred samog Prokopa, nova zgrada spolja zaista izgleda dobro. Nije bilo moguće ući unutra, jer sve pripreme i dalje traju.
Radnici brišu stakla spolja, a pripreme su i unutra.
Trenutno se do glavnog ulaza u Železničku stanicu Beograd centar može doći samo iz Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića.
Međutim, kada projekat u potpunosti bude bio završen glavni ulaz će biti premešten sa strane auto-puta. Barem je tako najavljeno.
Plan je da se izgradi pristupna saobraćajnica koja bi Prokop povezala sa auto-putem, tako da bi građani sa Prokopa do auto-puta mogli da dođu za svega nekoliko minuta.
Onda smo se odatle, uputili na samu stanicu, da proverimo kako to funkcioniše.
Na samom početku stepeništa nekoliko radnika izvodi radove na istom, pa morate da ih zaobiđete.
Takođe, sve vreme čuje se zvuk bušilice.
Radnici skidaju zaštitne folije sa stakala jedne od prostorija u blizini blagajne.
Druga ekipa postavlja nova obeležja i inofrmacije, tako da budu vidljivi sa ulaza u deo gde su policijska stanica, blagajna, kafić, toaleti….
Nekoliko ljudi povremeno kontroliše da li je sve u redu i kako napreduju završni radovi.
Dok traje ulepšavanje i čeka se dolazak predsednika Srbije, putnike muče stare muke. Red dugačak, a radi samo jedna blagajna.
Pokušali su da saznaju zašto nije otvorena još jedna blagajna, ali im to nije pošlo za rukom.
Zapravo, opšti utisak je da vlada velika užurbanost da se „ispegla“ sve, iako na pojedinim mestima još uvek stoji žuta traka, koja pokazuje da su radovi u toku.
Takođe, još jedno neprijatno iskustvo je i miris koji se širi u delu gde je blagajna.
Putnici nisu mnogo bili raspoloženi za razgovor, jer su po svemu sudeći žurili.
Jedna od glavnih kritika građana odnosi se na to da je veoma teško doći do samog Prokopa.
Sa stanice Centar kreću samo dva autobusa i to sa malim brojem polazaka.
Autobus broj 34 spaja Kanarevo Brdo, a druga linija, broj 36 kruži od Prokopa, pa preko stare železničke stanice, Nemanjine ulice, Trga Slavije, Bulevara oslobođenja i Autokomande pa ponovo na Prokop.
Ukoliko se potrudite, malo uzbrdo od Prokopa, nalazi se stajalište za trojlebuse 40 i 41.
PROČITAJTE JOŠ
Sa njima je moguće doći do Zvezdare, praktično do centra grada.
Velike su zamerke i na račun toga što stanica Centar nije predviđena da bude povezana sa budućim metroom, dok je obećano da će biti povezana sa obližnjim autoputem.
Bojan Mirković iz organizacije „Po meri metro“, u izjavi za Nova.rs kaže da zapravo Prokop još nije završen, precizirajući da je gotova stanična zgrada koja će, kako on kaže, poboljšati kvalitet usluge koju može da pruži sama železnica.
„Međutim, tu ostaju ključne stvari koje treba da postoje na jednoj železničkoj stanici. Na Prokopu nije završen kolosečni deo, ostala su još dva koloseka da se završe koja su okrenuta ka Kliničkom centru, ostao je pristup auto-putu. To će omogućiti da glavni pristup bude izmešten sa strane prema auto-putu gde saobraćaju linije javnog prevoza pored Prokopa. Potrebno je dodatno povezati ovu stanicu javnim prevozom“, kaže Mirković.
I sagovornik Nova.rs kritikuje povezanost Prokopa sa drugim delovima Beograda gradskim prevozom.
„Ne znam za primer u Evropi gde glavna železnička stanica u državi ima javni prevoz na nivou nekog manjeg mesta ili sela na zapadu Evrope. Kod nas postoje trolejbuske linije 40 i 41, autobuske linije 34 i 36 koje veoma retko saobraćaju. Na taj način, građani ne mogu da se uzdaju u prevoz jer će možda zakasniti na taj voz ili obrnuto, kad siđu sa voza moraju da čekaju 20 ili 30 minuta na autobus, što svakako nije dobra situacija“, rekao je Mirković.
Ono u šta je naš reporter uspeo da se uveri, jeste da hodnici koji vode do postojećih koloseka i perona – imaju obezbeđene priaze za ljude koji koriste invalidska kolica.
Aleksandar Vučić, tada obavljajući funkciju premijera Srbije, 2016. otvorio je Prokop. Tada je deo linija sa Glavne železničke stanice prebačen na novu lokaciju, a ostatak dve godine kasnije.
Aktuelni predsednik je tom prilikom rekao da je ova stanica „karta za ulazak u svet i u Evropu“ i pozvao građane da krenu tim vozom, jer neće biti kašnjenja.
Naveo je da će stanica u potpunosti biti završena do 2018. godine, odnosno godinu dana pre roka, kao i da će to biti jedna od najlepših stanica u Evropi.
To se nije desilo.
Železnička stanica Beograd centar nastala je kao deo projekta izgradnje Beogradskog železničkog čvora sa koji je, sedamdesetih godina prošlog veka. Njega je zamislio i počeo da sprovodi tadašnji gradonačelnik Branko Pešić.
Ovaj projekat je trebalo da prvobitno finanasira cela Jugoslavija.
Radovi su počeli 8. oktobra 1977. sa planom da budu završeni za 18 meseci i da prvi voz prođe kroz stanicu na praznik 1. maja 1979. godine. To se nije desilo.
Projekat „Prokop“ finansira se iz kredita Kuvajta. Ukupna kvadratura svih planiranih objekata na staničnoj ploči iznosi blizu 75.000 m2, od čega na staničnu zgradu otpada oko 5700m2.
*****
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare