Nosioci titule kulturnih prestonica tokom 2022. godine, gradovi Eš (Luksemburg), Kaunas (Litvanija) i Novi Sad (Srbija) predali su u Atini te titule prestonicama kulture za 2023. godinu, Temišvaru (Rumunija), Vespremu (Mađarska) i domaćinu Elefsini (Grčka).
Elefsina je opština udaljena 18 kilometara od centra Atine i deo je gradskog područja grčke prestonice.
Danas je industrijsko područje, a u antičko vreme bila je poznata kao svetilište i rodno mesto velikog starogrčkog tragičara Eshila.
Atina je bila prva Evropska prestonica kulture, 1985. godine.
Upravo je u Atini 1985. godine glumica i nekadašnja grčka ministarka kulture Melina Merkuri, zajedno sa francuskim ministrom kulture Džekom Langom.
Evropska prestonica kulture je projekat koji slavi složnost različitih evropskih kulturnih obrazaca, sa misijom da kroz komunikaciju različitih kultura ujedini ljude, gradove i zemlje i doprinese održivom jačanju evropske ideje.
Potpredsednik Evropske komisije Margaritis Šinas izjavio je na ceremoiniji sinoć u Atini da evropske prestonice kulture predstavljaju sve ono zbog čega je evropski kontinent cenjen, i da to prevazilazi kulturno bogatstvo: zajedničke vrednosti slobode, mira, pravde i ljudskih prava.
„Kultura je Evropa i Evropa smo svi mi – šest gradova koji učestvuju večeras na ceremoniji primopredaje, kao i sve prošle i buduće Evropske prestonice kulture“, rekao je Šinas.
Primopredaja u Akropoljskom muzeju u Atini simbolički je predstavljena kroz skulpturu luksemburške vajarke i dizajnerke stakla Paskal Seil.
Skulptura predstavlja Evropu i inspirisana je poznatim grčkim mitom – otmicom kćerke feničanskog kralja Agenora, po kojoj je Evropa dobila ime.
Umetničko delo izrađeno je od različitih slojeva stakla, od kojih svaki predstavlja jednu evropsku državu, dok u njoj dominiraju boje Evropske unije, plava i žuta.
***
BONUS VIDEO – Ne spomeniku fašistima u Novom Sadu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar