Nova svedočenja o maltretiranju zaposlenih u Narodnoj banci Srbije: Tu je i pravosnažna presuda za diskriminaciju

Svedočenja o katastrofalnom tretmanu zaposlenih u NBS se nižu, a klupko je prvi rešio da odmota i javno istupi Srđan Milovanović, iskusan stručnjak u oblasti osiguranja koji je dobio prvostepenu presudu za mobing koji je trpeo od guvernerke Jorgovanke Tabaković. Na osnovu žalbe NBS, ovo suđenje se ponavlja, ali se ponavljaju i ispovesti zaposlenih koji nisu imali dostojan tretman, a za to postoje potvrde i nepobitni sudski dokazi.Redakcija portala Nova.rs razgovarala je sa Blažom Kneževićem, predsednikom Sindikata radnika Narodne banke Srbije, koji se, ispred ovog Sindikata već godinama zalaže za ravnopravnost i bolji položaj radnika u najvišoj finansijskoj instituciji u državi.

Knežević i njegove kolege su u svojoj borbi došli do Međunarodne organizacije rada pri Ujedinjenim nacijama (MOR) u Ženevi, posle svih instanci u Srbiji. Ovaj sindikat tužio je čak i Vladu Srbije.On je odlučio da izađe u javnost sa svojom pričom nakon što se Sindikalna organizacija samostalnog sindikata Narodne banke Srbije oglasila po pitanju prvostepene presude Višeg suda kojom je guvernerka centralne banke Jorgovanka Tabaković osuđena za mobing nad Srđanom Milovanovićem. Priča njegovog kolege ga je podstakla.“Odmah ću da naglasim da Srđan Milovanović nije član našeg Sindikata, ali ni "sindikata" koji se oglasio. Mi poštujemo sindikalno udruživanje, ali koje nije na štetu, zaposlenog, institucije, a posebno da nije na štetu Sindikata radnika NBS, koji zastupam. Nisam želeo da ulazim u odnos Milovanovića i Tabaković, ali nedopustivo je da jedan "sindikat", čiji je rad sporan i pristrasan, ovako staje u zaštitu poslodavca, čime se neminovno utiče na rad suda, bez pravnog subjektiviteta”, naglašava Knežević.

Diskiriminacija

U tužbi protiv Vlade Srbije, koju je podneo ovaj Sindikat radnika NBS, navodi se da je jedan njihov član bio žrtva diskriminacije.“Jednom članu našeg pregovaračkog tima u postupku kolektivnog pregovaranja, Vladimiru Rabrenoviću, bilo je onemogućeno da uđe u zgradu NBS sedam godina. Pravosnažnom presudom je utvrđeno da je postojala diskriminacija”, kaže Knežević za Nova.rs."Kolega Rabrenović je kao radnik Sedišta u NBS, dislociran u drugi objekat, a ne dozvoljava mu se ulaz u Sedište. Kartica koja se dodeljuje je kartica "gost", koja se dodeljuje nezaposlenima koji posećuju NBS. Posebno naglašavam, da je postojala slika kolege Rabrenovića u prostoriji obezbedjenja, ukoliko dođe, da mu se zabrani ulaz. Na kraju, dobro je da ga danas puštaju, pa i kao gosta. Slike više nema, jer ga svi dobro poznaju", dodaje.Rabrenović je, inače, pravosnažnu presudu dobio na Apelacionom sudu. Tužbom protiv NBS je, kako objašnjava njegov kolega Knežević, tražio utvrđivanje diskriminacije, ne i naplatu štete.

„Na osnovu utvrđene diskriminacije mi sada tražimo da se sprovede interna istraga u NBS i da se utvrde lica koja su odgovorna i da se isplati šteta. A to NBS uporno odbija i pored pravosnažne presude“, kaže Knežević.Inače, Vlada Srbije prenela je zapažanja Narodne banke veze sa njegovim sindikalnim angažovanjem, te da mu je ulaz u zgradu bio dozvoljen u svakom trenutku, uz izdavanje posebne identifikacione kartice pošto je radio u drugoj poslovnoj zgradi. MOR-u, u kojima se navodi da presuda kojom je utvrđeno da je Rabrenović bio žrtva diskriminacije, nema nikakve veze sa njegovim sindikalnim angažovanjem, te da mu je ulaz u zgradu bio dozvoljen u svakom trenutku, uz izdavanje posebne identifikacione kartice pošto je radio u drugoj poslovnoj zgradi.Takođe, Knežević dodaje i da je još jedna članica tima, Vesna Spasenović, bila mobingovana, a spor je okončan nakon postizanja “sporazumnog poravnanja”."Koleginica Spasenović je radila i mobing trpela u sektoru za zastupanje NBS, potom prebačena u Zaštitu korisnika, a danas je pravnik u Imovini NBS gde joj je direktor, sad već poznata Marija Jovanović", kaže Knežević.U izveštaju MOR-a navodi se da je NBS negirala da je Spasenović ikada bila žrtva diskriminacije ili zlostavljanja, te da postignuti sporazum ne predstavlja priznanje da je diskriminacija postojala.I sam predsednik sindikata Blažo Knežević bio je izložen pritiscima.“Raspoređen sam na rad u smenama od 6.00 do 14.00 na izlaznoj rampi -2 u podzemnoj garaži u zgradi NBS na Slaviji, plata mi je jedna od najnižih u odnosu na druge zaposlene na poslovima obezbeđenja NBS, onemogućili su mi i da se sastajem sa članovima Sindikata tokom radnog vremena, oduzimanjem svih sati za rad sa Sindikatom ”, a na vrata su mi zalepili "zabrana pristupa nezaposlenim licima", da niko ne sme da mi priđe", priča nam Knežević.

Šta se još navodi u tužbi protiv Vlade?

Još krajem 2020. godine, Sindikat radnika NBS naveo je u tužbi protiv Vlade da je, nakon što je podneo inicijativu za zaključenje kolektivnog ugovora davne 2013, kao reprezentativni sindikat, NBS preko svojih odseka i zaposlenih u Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca (ZIN), iskoristio Sindikalnu organizaciju samostalnog sindikata Narodne banke Srbije (SOSSNBS), da opstruiše njihov rad kako bi izbegla zaključivanje prvog kolektivno ugovora u NBS, sa Sindikatom radnika kao jedinim inicijatorom.Oni takođe ističu da je SOSSNBS osnovan u septembru 2011. godine, a da je ovaj sindikat tada brojao dvadesetak zaposlenih u ZIN, koja je inače specijalizovana organizacija koja posluje u okviru NBS. Blažo Knežević u razgovoru za Nova.rs tvrdi da je kasnije ovaj sindikat počeo da funkcioniše na nivou čitave Narodne banke, uz podršku Jorgovanke Tabaković.“Guvernerka Tabaković prisustvovala je njihovoj izbornoj skupštini, kaže Knežević.Povodom tog događaja, iz NBS su naveli da je prisustvo guvernerke bilo “čin kurtoazije” i u skladu sa protokolom. Jorgovanka Tabaković naglasila je da nije član nijedne sindikalne organizacije, niti je ikada bila.U tužbi koju je Sindikat radnika NBS na čelu sa našim sagovornikom navodi se da je “perfidnu agenturu vršila Direkcija za ljudske resurse NBS”, i to automatskim uključivanjem novozaposlenih u SOSSNBS, prilikom potpisivanja Ugovora o radu.Novi zaposleni, kaže, nisu uopšte bili upoznati sa činjenicom da postoji i drugi sindikat.“Dakle, uz Ugovor o radu se potpisuje i pristupnica tom sindikatu. Pred nove zaposlene se uopšte ne stavlja izbor sindikata u koji žele da se učlane, kao ni da li uopšte žele da izaberu ijedan”, kaže Knežević.U izveštaju MOR-a, u koji je redakcija portala Nova.rs imala uvid, navodi se da je NBS naglasila da ne vrši pritisak na zaposlene, niti na novozaposlene, da se učlane u SOSSNBS, “pošto imaju slobodu izbora da se eventualno učlane u neki od sindikata”. Povrh toga, NBS je rekla i da novi zaposleni nisu dobili obaveštenja ili izjave o bilo kojoj sindikalnoj organizaciji, pošto takve informacije mogu da pronađu na zvaničnom sajtu centralne banke.Pored toga, u tužbi se navodi da, iako član 223 Zakona o radu predviđa da poslodavac daje reprezentativnost sindikatu u prisustvu zainteresovanih sindikata, ovom Sindikatu radnika NBS, nikada nije dostavljeno obaveštenje o postupku davanja reprezentativnosti SOSSNBS, kao ni rešenje kojim im je ista data 11. septembra 2013. godine.“Ostali smo praktično bez polovine članova nakon što smo podneli inicijativu za kolektivno pregovaranje tj. za zaključenje kolektivnog ugovora, što je u velikoj meri uticalo na pogoršanje uslova rada svih zaposlenih. Imali smo 1.300 članova. Sada, oko 200 vitezova”, priča nam Knežević.NBS je, navodi se u izveštaju MOR-a, negirala i ovo, ali ni ovo nije uzeto u obzir.“NBS, međutim, ističe da je 13. avgusta 2018. godine utvrđeno, na osnovu postupka propisanom Zakonom o radu, da je Sindikat izgubio svoju reprezentativnost i da je SOSSNBS, sa 1.064 člana od ukupno 2.333 zaposlenih u NBS jedini reprezentativni sindikat. Objašanjava da je gubitkom svoje reprezentativnosti Sindikat takođe izgubio mogućnost da bude potpisnik kolektivnog ugovora u skladu sa članom 248. Zakona o radu”, navodi se u izveštaju, i dodaje da NBS tvrdi da diskriminacije nije bilo."E, ovo je tek kriminal. Nama je preispitana reprezentativnost od strane poslodavca i od strane Inspekcije rada, pre otpočinjanja pregovora tj. postupka za zaključenje kolektivnog ugovora 3. aprila 2018. godine, na osnovu naše inicijative, koju je prihvatio poslodavac. Nigde nisam video ni čuo, da se uzima reprezentativnost sindikatu inicijatoru u toku postupka za zaključenje kolektivnog ugovora, na inicijativu drugog "sindikata". To poistoji samo kod Jorgovanke Tabaković", kaže Knežević.

Šta kaže Komisija Međunarodne organizacije rada?

“Komisija zahteva da Vlada pokrene nezavisnu istragu bez odlaganja u vezi sa navodima o antisindikalnom mešanju od strane NBS-a i, ako se utvrdi da je bilo mešanja, da obezbedi preduzimanje korekrtivnih mera i sankcija koje u dovoljnoj meri odvraćaju od daljeg takvog postupanja. Komisija MOR-a zahteva da je Vlada obaveštava o svim razvojima događaja u vezi sa ovim i da dostavlja informacije o ishodu prijava podnetih Ministarstvu rada i krivične prijave koju razmatra Viši sud u Beogradu, a koju je 2019. podneo Sindikat radnika NBS protiv N.N. lica zbog sumnje da su izvršena 24 krivična dela, a među njima i diskriminacija ”, navodi se u preporuci MOR-a u koju je Nova.rs imala uvid.

Od Vlade Srbije pokušali smo da saznamo da li je istraga uopšte započeta, ali do objavljivanja ovog teksta, nismo dobili odgovore na postavljena pitanja.

Prvostepena presuda

Kao što je Nova.rs ekskluzivno objavila, guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, osuđena je 13. decembra 2022. godine prvostepenom presudom Višeg suda za mobing, po tužbi zaposlenog u NBS, Srđana Milovanovića. NBS se žalila na prvostepenu presudu, a u rešenju Apelacionog suda navodi se da je žalba osnovana, te se suđenje ponavlja.

Oglasila se i NBS

Povodom novih svedočenja o diskriminaciji, zatražili smo i komentar NBS. Iz ove institucije tvrde da su uvažili sudsku odluku. Ipak, negiraju da se vrši pritisak na zaposlene zbog učešća u sindikalnim organizacijama:Apsolutno su netačne i paušalne tvrdnje da je Narodna banka Srbije vršila pritisak na zaposlene u pogledu članstva u Sindikalnoj organizaciji samostalnog sindikata Narodne banke Srbije. Naprotiv, zaposleni u Narodnoj banci Srbije su potpuno slobodni u pogledu pristupa nekoj od sindikalnih organizacija, a informacije o sindikalnom organizovanju u okviru Narodne banke Srbije su prezentovane svim zaposlenima na internoj veb platformi Narodne banke Srbije, i to konkretno informacije i o Sindikatu radnika Narodne banke Srbije, kao i o Sindikalnoj organizaciji samostalnog sindikata Narodne banke Srbije. Naglašavamo da stranica koji se odnosi na Sindikat radnika Narodne banke Srbije sadrži Statut, program rada, podatke o aktivnostima, zatim odeljak pod nazivom „Zašto postati član sindikata“, kao i prezentaciju tog sindikata na 14 strana."Apsolutno su  netačne, paušalne, pa i zlonamerne tvrdnje da su članovi Sindikata radnika Narodne banke Srbije trpeli vid diskriminacije zbog sindikalnog opredeljenja. Nevezano za sindikalno članstvo, svim zaposlenima su omogućeni jednaki uslovi rada, kao i jednake šanse za napredovanje u skladu s kvalitetom rada i radnim učinkom koji su detaljno propisani propisima i unutrašnjim aktima, pri čemu o odsustvu bilo kakve diskriminacije svedoče i činjenice da su i neki od vodećih predstavnika Sindikata radnika Narodne banke Srbije u prethodnom periodu takođe ostvarivali napredak u smislu uvećanja visine ličnog koeficijenta za isplatu zarade.U sporu koji je Vladimir Rabrenović vodio protiv Narodne banke Srbije, Viši sud u Valjevu je 7. decembra 2017. godine doneo presudu kojom je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tražio da se utvrdi i otkloni diskriminatorsko postupanje po više osnova.Odlučujući po žalbi imenovanog Apelacioni sud u Beogradu je 27. februara 2020. godine u pretežnom delu potvrdio prvostepenu presudu i to u delu u kojem je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se Narodnoj banci Srbije naloži da radi uklanjanja diskriminatorskog postupanja, izvrši radnje omogućavanja korišćenja elektronske pošte tužiocu kroz sistem veza elektronske opreme Narodne banke Srbije i da izvrši isplatu tužiocu iznosa od 81.780,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ime naknade troškova za dolazak na rad i odlazak s rada.Istovremeno istom presudom Apelacioni sud je delimično preinačio prvostepenu presudu kako bi tužiocu bio omogućen pristup poslovnom objektu Narodne banke Srbije u Ul. kralja Petra 12, načinom verifikacije ID kartice kroz elektronski sistem ulaza i izlaza, bez obzira na to što tužiočevo radno mesto nije u tom poslovnom objektu.S tim u vezi, naglašavamo da je još u toku tog postupka Narodna banka Srbije i pre nego što je doneta odluka Apelacionog suda u potpunosti upodobila svoje tehničke standarde u cilju olakšanog ulaska zaposlenih u sve poslovne objekte Narodne banke Srbije verifikacijom ID kartice kroz elektronski sistem, bez obzira na mesto rada zaposlenog. Istovremeno, ponavljamo da u ovom slučaju nema govora o diskriminaciji po svojstvu sindikalnog opredeljenja, niti je tako nešto utvrđeno sudskom odlukom.Bonus video: Poskupljenja bankarskih usluga od avgusta - NBS ih pušta da rade šta hoće

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=poskupljenjabankarskihuslugaodavgustanbsihputadaradetahoe-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3890123"]

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=poskupljenjabankarskihuslugaodavgustanbsihputadaradetahoe-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3890123"]