Nestašica antidepresiva koje Srbi najčešće koriste: Apoteke ih ne dobijaju mesecima, pacijenti u panici

Prema rečima lekara, ali i apotekara koji izdaju lekove, u našoj zemlji sve je više obolelih od mentalnih bolesti, a nestašici terapija doprineli su, naglašavaju, i „doseljenici“, najviše Rusi, koji masovno uzimaju antidepresive, zbog čega bi nabavke trebalo pojačati, ne prekinuti.

“Potražnja je ogromna! Do pre nekoliko meseci imali smo zalihe nekih od ovih lekova, ali ih već mesecima nema u nabavci. Imali smo stare zalihe, sve do prošle nedelje, ali sad je sve otišlo. Naši ljudi uzimaju antidepresive u daleko većem broju nego pre dve, tri ili pet godina. Dodatni problem je što Rusi, kojih sada ima mnogo u Srbiji, masovno piju antidepresive, jako mladi ljudi ih uzimaju, a recepte dobijaju od lekara u privatnoj praksi“, objašnjava za Nova.rs Milica Milovanović, koja radi u jednoj privatnoj apoteci u Beogradu.

Kad pacijenti pitaju za neki od lekova na bazi venlafaksina, iz apoteke ih vraćaju kod lekara kako bi dobili zamenu.

„Ne nudimo im mi zamenu, jer o tome mora da odluči lekar, tako da moraju da se vrate u ambulantu i dobiju alternativu, ako je ima. Mentalne bolesti su jako osteljive, tačnije, pacijenti su nepoverljivi prema terapijama koje još nisu uzimali, teško se navikavaju. Problem kod pacijenata koji se leče od mentalnih bolesti je što se teško nađe terapija koja im odgovara. E kad je pronađu i kad se naviknu, ne žele da je menjaju. Uhvati ih panika na samu pomisao da treba da menjaju vrstu lekova jer ne znaju kako će se ponašati kad počnu sa drugačijom terapijom, kako će im organizam reagovati“, kaže Milovanović.

Potraga za terapijom

Građani koji se leče od depresije, međutim, neumorno obilaze apoteke u potrazi za lekovima.

„Dve godine se lečim od depresije i uzimam lek na bazi venlafaksina. Mesecima ih nema u apotekama, kad god mi je potrebna nova kutija obiđem sve apoteke u Kragujevcu i u gradovima u okolini. Do sada sam uspevala da nađem po neku kutiju, a poslednji put sam našla jednu Alventu sa tabletama od po 150 miligrama, a meni su potrebne one od 75. Bila je to poslednja kutija u apoteci. Doktorka sad kaže da ne treba da pijem jednu, nego dve slabije, dva puta na dan, ali nemam izbora. Ako problem nabavke ne reše, plašim se šta nas čeka u narednim mesecima, jer su u apotekama sve zalihe istrošene“, priča za Nova.rs Katarina V. (43), pacijentkinja iz Kragujevca, koja se obratila našoj redakciji.

Ni lekari, ni apotekari ne znaju zašto nema lekova.

„Ljudi oboleli od depresije su jedna od najranjivijih grupa pacijenata, koji su sada u ozbiljnom problemu. Znam dosta njih koji se leče gde i ja, uzimaju ove lekove i u potpunosti su zavisni od njih. Sada su u panici jer ne mogu nigde da ih nađu, a lekari ne znaju zašto ih nema. Pitali smo u apotekama, oni sležu ramenima, tvrde da nemaju informacije kada će im biti dostavljene nove zalihe i kažu da je problem u nabavci. Niko od nadležnih se ne obraća javnosti da kaže zašto terapija nema i šta sad da radimo“, naglašava Katarina.

Ona objašnjava da se radi o posebnoj grupi lekova.

“To su inhibitori, neurotransmiteri serotonina i adrenalina, a osnova je venlafaksin. Na tržištu kod nas postoji pet vrsta tih lekova, ali ih sada nema, bar ne u Kragujevcu, već više od šest meseci, a čujem da je problem u celoj zemlji. Nemamo informaciju da li je ovo globalni ili lokalni problem, a sve što znam je da je do kraja prošle godine bilo dovoljno terapija svuda, a onda su krenule povremene nestašice. Od pre šest meseci jedva pronalazimo alternative. Šta će biti narednog meseca, ne znam, ali strahujemo”, kaže Katarina.

"Sprovedena hitna javna nabavka"

Iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, za Nova.rs kažu da je došlo do globalnog problema u proizvodnji ovih lekova, ali i da su sproveli postupak hitne javne nabavke i da prve zalihe očekuju naredne nedelje.

"Pratimo snabdevanje zdravstvenih ustanova ovim lekovima sa Liste lekova i upoznati smo sa problemom u snabdevanju lekovima koji sadrže venlafaksin. Na Listi lekova se nalaze tri leka od različitih proizvođaca, ali je kod proizvođaca koji je dominantno snabdevao tržište ovim lekom došlo do globalnog problema u proizvodnji u celom svetu. Usled toga je privremeno prestala isporuka leka, a druga dva proizvođača svojim količinama nisu mogli da nadomeste ukupnu potražnju za lekom venlafaksin. RFZO je blagovremeno preduzeo sve aktivnosti u obezbeđivanju dodatnih količina leka venlafaksin i sproveo je postupak (hitne) javne nabavke ovog leka. Dostupnost ovog (neregistrovanog) leka, očekuje se tokom naredne nedelje, pa će tržište biti snabdeveno zamenskim (neregsitrovanim) lekom dok se ne obezbede dovoljne količine registrovanih lekova", kažu za Nova.rs u RFZO-u.

Podsetimo, u Srbiji oko 250.000 ljudi pati od depresije, a ova bolest je i danas u 21. veku nedovoljno prepoznata u društvu, a oboleli su izloženi stigmatizaciji i predrasudama, pa se veliki broj ljudi i ne leči od mentalnih poremećaja. Alarmantan podatak je da u našoj zemlji 10 do 15 odsto pacijenata sa depresijom izvrši suicid. Žene češće obolevaju od depresije, a vrhunac učestalosti bolest dostiže kod starijih. Međutim, poslednjih godina primećuje se dramatičan porast ovih dijagnoza kod dece i adolescenata.

***