Nemačka funkcionerka objasnila zašto nije dobro da Kinezi kopaju litijum u Srbiji, ali zato može Rio Tinto i EU

Protiv projekta Jadar i kompanije Rio Tinto, na ulice Beograda, u subotu 10. avgusta, izašlo je više desetina hiljada građana Srbije, nakon čega je Brantner, u intervjuu za nemački list Tageszeitung izjavila da je litijum jedna od sirovina neophodnih za klimatsku akciju i time osudila demonstrante.

Taj metal se, kako je navela, sada kopa u Australiji i Čileu, ali se u potpunosti prerađuje u Kini, što je za Nemačku, očigledno, najveći problem.

“Od ruske agresije na Ukrajinu, postalo je jasno da je zavisnost od drugih opasna. Zato je cilj Savezne vlade da smanji takve zavisnosti kako bi se smanjili i rizici, a projekat u Srbiji može biti temelj ove strategije”, rekla je ona.

Nema podrške ako se kopa po EU standardima

Proteste protiv Rio Tinta u početku je podržavala, smatrajući da prvobitni planovi ove kompanije nisu ispunjavali evropske standarde zaštite životne sredine.

“Bilo je ispravno protestovati protiv toga i dobro je što je projekat zaustavljen. Nemačka vlada i Evropska komisija tražile su novi koncept.

Litijum u Srbiji bi trebalo vaditi samo korišćenjem ekološki prihvatljivih procesa, odgovarajućim visokim nivoom zaštite voda i zemljišta i veoma dobrim planom za zbrinjavanje otpada”, rekla je ona, a prenosi Balkangreenenergynews.com.

Takav stav je, zajedno sa pritiscima iz Srbije, doveo do promene projekta u ovim oblastima, smatra nemačka sekretarka.

“Sada postoji novi koncept deponije, više rudarskih ostataka će se ponovo koristiti i to ne bi trebalo da se radi usred rečne doline. Postoji novi koncept za zaštitu voda i projekat se oslanja na obnovljive izvore energije”.

Novinar nemačkog lista, u razgovoru sa njom, naveo je iskustva u rudarenju iz Čilea i drugih delova sveta, koja pokazuju da nakon iskopavanja litijuma ostaju samo devastirani predeli i istakao da se srpsko stanovništvo tome opire.

"Nož u leđa" Srbiji?

Na pitanje da li Nemačka i Evropa zabijaju nož u leđa Srbiji, Brantner odgovara da brige lokalnog srpskog stanovništva shvataju veoma ozbiljno i da su se obavezali da ponovo planiraju ovaj rudarski projekat.

Evropska unija će, prema njenim rečima, pratiti nove procene uticaja na životnu sredinu, u kojima bi trebalo da se poštuju ekološki standardi.

“Za razliku od mnogih drugih sirovinskih projekata širom sveta, gde se sirovina samo izvozi, ovde bi stanovništvo trebalo da bude potpuno uključeno u sve”, poručila je Brantner.

Ona je potom dodala da je kontrola projekta na Srbiji.

“Rio Tinto se obavezao da će poštovati zakon EU o zaštiti životne sredine, iako se taj propis samo delimično primenjuje u Srbiji. Kontrola projekta je na državi, a EU i Nemačka će pružiti stručne savete. Evropske kompanije su takođe zainteresovane da obezbede poštovanje ekoloških standarda”, kaže ona.

Takođe, priznaje da lokalno stanovništvo i opozicija s pravom traže od državnih institucija sprovođenje ekoloških standarda.

“Dobro je ako se rudari u evropskim nalazištima i rude prerađuju na evropski način. Time se sprečava da Kina poveća svoj uticaj na važne evropske izvore sirovina. Pitanje nije hoće li projekta biti ili ne, već da li će ga realizovati Rio Tinto sa evropskim partnerima, ili će to uraditi Kinezi”, zaključuje ona.

Ekološki prihvatljivo "kopanje"

Brantner ne veruje da bi za demokratiju, životnu sredinu i stanovništvo u Srbiji bilo bolje da se projekat realizuje u kinesko-srpskom partnerstvu.

“Projekat Jadar je i prilika da se svetu pokaže da nemačke i evropske kompanije vode računa i da vađenje i prerada sirovina može biti mnogo ekološki prihvatljivija nego što je to trenutno slučaj”, naglašava Brantner.

Podsetimo, državna sekretarka izjavila je i da eventualni projekat eksploatacije litijuma neće uticati na proces evrointegracije Srbije, u kojem su centralne tačke vladavina prava i demokratija.

Ona je dodala da su se “Zeleni” uvek zalagali za civilno društvo u Srbiji.

„Da bi ih osnažili, uspeli smo, primera radi, da postignemo to da će (rudarska kompanija) Rio Tinto formirati stalno savetodavno telo sastavljeno od predstavnika civilnog društva“, rekla je Brantner.

Na taj način se sprečava pojačani uticaj Kine na važne evropske resurse, kaže ona.

“A sumnjam da bi demokratija, životna sredina i lokalno stanovništvo bolje prošli sa srpsko-kineskim partnerstvom. Ovo je ujedno prilika da se celom svetu pokaže da nemačka i evropska preduzeća mogu da naprave razliku i da eksploatacija i prerada sirovina mogu da budu ekološki puno prihvatljiviji nego što je to bilo do sada”, naglasila je.

Cilj je, istakla je ona, da se šteta ograniči na minimum, pošto eksploatacija sirovina uvek utiče na prirodu, što je poznato i u Nemačkoj, od kopanja uglja pa do vađenja šljunka.

Brantner je u pratnji nemačkog kancelara Olafa Šolca boravila u Beogradu 19. jula, kada je potpisan Memorandum o strateškom partnerstvu EU i Srbije u oblasti održivih sirovina. Ona se tada sastala i sa predstavnicima opozicije i civilnog društva koji se protive projektu iskopavanja litijuma u dolini reke Jadar, kod Loznice.

***

BONUS VIDEO: Ko organizuje proteste protiv litijuma?