0
Nova školska godina samo što je počela, a škole se već suočavaju sa problemima (doduše, već poznatim). Nema dovoljno nastavnika fizike, matematike, engleskog jezika, ali nema ni učitelja. To potvrđuju oglasi na sajtovima za pronalaženje poslova, ali i društvene mreže na kojima direktori škola, skoro pa svakodnevno, traže učitelje. Sagovornici Nova.rs navode da je situacija alarmantna i da je Srbija u deficitu učitelja, a ono malo što ih ima, odlučuje se na rad u produženim boravcima, izdavačkim kućama, privatnim školama...
„Škola bez nastavnika matematike dve nedelje„, „Smer na Fizičkom fakultetu upisao samo jedan brucoš„, „Učiteljica predaje istoriju i geografiju „, „Nastavnika engleskog nema ni za lek“, ovo su samo neki od naslova koji su se našli u medijima prethodnih meseci, a koji pokazuju realno stanje stvari u prosveti – i dalje se ništa nije promenilo i očigledno nas ista situacija očekuje i ove školske godine.
Neke škole su se, čini se, već suočile sa deficitom nastavničkog kadra, zbog čega je otpočela potraga, prvenstveno za učiteljima, na društvenim mrežama i sajtovima za pronalaženje poslova.
To potvrđuje i Miloš Turinski, menadžer za odnose s javnošću popularnog sajta za pronalaženje poslova „Infostud“.
PROČITAJTE JOŠ:
0
51
8
„Tačno je da je primetna veća potražnja za učiteljima, zbog čega se svi pitamo ko će nam učiti decu za nekoliko godina. Nažalost, prosvetnih radnika je sve manje i manje, to je očigledno. A kako da ih bude više kada su nastavnički fakulteti u junskom upisnom roku ostali prazni? Na nekim smerovima, maltene i nema ljudi, a ako ih i ima nekoliko, to ne znači da će oni završiti fakultet“, ističe Turinski.
Dodaje da izdavačke kuće, privatne osnovne škole i produženi boravci posredstvom sajta traže diplomirane učitelje.
S druge strane, direktori osnovnih i srednjih škola javno pišu na društvenim mrežama da je njihovoj školi potreban jedan ili dva učitelja, te ostavljaju kontakt telefone u nadi da će se zainteresovani javiti.
„Svesni smo da su u prosveti loši uslovi rada u smislu visine zarade, a da ne pričamo o svim drugim nezgodnim situacijama u koje se dovode prosvetni radnici. To je nekada bio prestižni posao, ali više nije i to mora nekako sistemski da se promeni i da se profesija podigne na zavidan nivo. S druge strane, oni koji završavaju nastavničke fakultete, okreću se drugim poslovma, bave se naučnim radovima u Institutima, ali ne i prosvetom“, objašnjava on.
PROČITAJTE JOŠ:
11
0
0
Isto tako se i učitelji okreću privatnim osnovnim školama, produženim boravcima i izdavačkim kućama, u kojima dobijaju mnogo bolju platu.
„Prosvetari nemaju zaradu ni u visini republičkog proseka, te ne treba da čudi što neće da rade u prosveti. Zbog toga ih i traže izdavačke kuće, privatni produženi boravci, privatne škole jer su kod njih uslovi rada bolji“, kaže Turinski.
Nema učitelja, a nema ni mladih koji bi se školovali za učitelja – to pokazuje ovogodišnja upisna kvota na Učiteljskom fakultetu u Beogradu.
Naime, i ove godine ostalo je dosta slobodnih mesta, pa čak i na budžetu. Dekan fakulteta Danimir Mandić kaže za Nova.rs da direktori škola potražuju studente fakulteta koji su na master studijama, a u poslednje vreme i studente četvrte godine jer nemaju izbora.
„Postoji deficit i to veliki. Čak 99 odsto studenata koji završe fakultet se zapošljava u struci, ali njih je malo, nema ih dovoljno. Mi gledamo jedan uzorak, a to je urbana sredina Beograd. A zamislite Novi Sad koji ima samo u Somboru Učiteljski fakultet i to sa svega 20 mesta na godišnjem nivou, od čega njih deset diplomira. Zatim, Užice, Vranje, Jagodina… Svuda je slična situacija. Jedino smo mi u Beogradu upisali koliko su pedagoški fakulteti u Srbiji, ali opet je to nedovoljno za celu Srbiju“, objašnjava dekan.
Dekan dodaje da se jedan broj diplomiranih učitelja zapošljava u Zavodu za unapređivanje, Ministarstvu prosvete, školskim upravama, zbog čega ih nema dovoljno u školama.
„Neki od njih otvaraju vlastite školice za pomoć u učenju, zatim daju privatne časove prilikom pripreme za polaganje prijemnih ispita jer učitelji su osposobljeni u svim oblastima. Zaista je deficit učitelja i to će biti sve izraženije kako vreme ide dalje jer se interesovanje nije pojačalo“, navodi dekan Mandić.
Deficit nastavničkog kadra je manje-više isti na nivou cele Srbije. Možda se malo više oseća na jugu Srbije, kaže učiteljica Milanka Erić iz Čačka.
Izdvaja Despotovac i Kuršumliju koji su trenutno najugroženiji, pa tako jedan učitelj uči više razreda.
„S jedne strane, nema dovoljno ni dece, pa često škola sastavi dva-tri razreda u jedno odeljenje. Međutim, pošto nema ni učitelja, sada su oni učitelji koji su ostali da rade nadrljali jer imaju više razreda, samim tim više plana i programa i više administrativnih obaveza. Stoga ministarku ni ne treba da čudi što nema učitelja. Fale i nastavnici za engleski jezik, za fiziku, informatiku, matematiku, pa se direktori škola dovijaju na razne načine da deca ne gube časove i onda po nekoliko puta prepakivaju raspored, stručne nastavnike menja nestručna zamena jer druge nema… Nažalost, ali tako rade jer nemaju izbora“, objašnjava učiteljica.
BONUS VIDEO: Nastavnički smerovi na fakultetima (ponovo) pusti…
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare