10
Dok se pre tri godine za studiranje na Matematičkom fakultetu u Beogradu prijavilo čak 708 kandidata za koje je tada bilo 435 odobrenih mesta, danas je situacija potpuno drugačija. Matematika je u prvom junskom roku ostala nepopunjena, zbog čega je Uprava fakulteta raspisala upis i u septembru. Ali, najviše iznenađuje podatak da je interesovanje za informatiku, koje je nekada bilo ogromno, sada slabo. Zbog čega je to tako, ni dekan ni prodekani ne znaju s obzirom da je, kako ističu, informatika "dobra prilika za budućnost".
Ovogodišnje interesovanje srednjoškolaca za Matematički fakultet u Beogradu slično je kao i prošle godine u junu – smer koji obrazuje nastavnike matematike nije popunjen do kraja, kao ni astronomija i astrofizika.
Ali, sve je iznenadio podatak da je Odeljenje informatike za koje se nekada borilo tri do četiri kandidata za mesto, sada u prvom roku ostalo prazno. Zbog toga je Uprava fakulteta raspisala drugi upisni rok u septembru, pa je tako na smeru informatike ostalo 14 mesta na budžetu i 31 samofinansirajuća.
Ali, krenimo redom.
PROČITAJTE JOŠ:
10
0
13
Matematički fakultet raspolaže s tri smera: Matematika, Astronomija i astrofizika i Informatika.
Studije informatike koje su do nedavno bile najpopularnije na ovom fakultetu, traju četiri godine, a nakon stečene diplome student stiče zvanje diplomirani informatičar.
Cilj studijskog programa je obrazovanje visoko kvalitetnih kadrova u oblasti informatike i računarstva, u skladu sa rastućim potrebama tržišta rada na polju informatike u Srbiji, kao i obezbeđivanje baze kandidata za upis na više nivoe studija, radi daljeg razvoja naučnog podmlatka u oblasti informatike i računarstva.
Na ovom smeru osposobljavaju se studenti za rad u sektoru informatike, u oblasti razvoja softvera i primene informatičkih tehnologija.
Praksa pokazuje da Informatiku upisuju studenti koji, zbog velikog interesovanja nisu upisali Fakultet organizacionih nauka, Elektrotehnički ili Saobraćajni fakultet.
Prodekan Matematičkog fakulteta za akreditaciju, organizaciju tekućih poslova i doktorske studije Miljan Knežević izrazio je zabrinutost zbog opalog interesovanja za ovaj fakultet, a posebno za informatiku.
On za Nova.rs kaže da su slobodna mesta posledica pada popularnosti teških fakulteta i to što i deca i njihovi roditelju biraju nešto lakše studije.
„Studijski program informatika do sada je uvek bio ne samo popunjen, već je interesovanje bilo ogromno. Ranijih godina za svako mesto javljala su se tri do četiri kandidata. Potražnja za diplomiranim studentima sa našeg fakulteta je ogromna, i ne samo za IT stručnjacima već i za onim koji su završili astronomiju i astrofiziku. Ti kandidati praktično kada se pojave na tržištu rada, odmah mogu naći posao“, navodi prodekan.
Dodaje da se to ne odnosi samo na studente informatike.
„Strane komapnije angažuju buduće IT stručnjake još na četvrtoj godini. Praktično skoro 50 odsto naših studenata četvrte godine radi. Zaista mi je žao što je ovako, ali od 1. oktobra ceo fakultet će se fokusirati na promociju, bićemo prisutni na svim državnim takmičenjima i smotrama koji se odnose na matematiku, informatiku, fiziku. Nije nam dovoljno da nam se upiše samo olimpijski tim i deca koji osvoje prve nagrade na državnim takmičenjima moramo dopreti do svakog kandidata“, ističe on.
PROČITAJTE JOŠ:
27
1
13
Prodekan se nada da će u budućnosti ponovo sve doći na svoje da će se situacija popraviti.
„Deca, ali i njihovi roditelji odlučuju se možda da u samom startu prođu nešto lakše, misleći da će pre doći do posla. Međutim, moj savet je da u vatru treba ući što ranije, jer oni koji sa našom diplomom odu na tržište rada, biće najbolji kandidati koji će svakako imati prioritetu u odnosu na sve ostale“, navodi prodekan.
U poslednje vreme najveći deficit u prosveti čine nastavnici informatike. To pokazuju i oglasi i alarmi škola širom Srbije koje pozivaju informatičare na rad.
Međutim, njih nema, a ono malo što ih ima, opredeljuje se za rad u firmama i preduzećima što je i logično, s obzirom da imaju platu duplo veću nego što bi imali kao nastavnik informatike i računarstva.
Na sajtovima za zapošljavanje moguće je videti oglase i potražnju za informatičarima, a neka početna plata koja im se nudi je 150.000 dinara, dok tokom rada mogu da zarade čak 2.000 evra.
I druga dva smera na Matematičkom fakultetu nisu se posebno proslavila ove godine. Naime, na Matematici je ostalo 128 budžetskih mesta i 27 samofinansirajućih.
Smer Matematika ima nekoliko modula za koja se brucoši opredeljuju, a među njima je i onaj koji obrazuje nastavnike matematike. Nažalost, interesovanje za njim je veoma slabo, što nam pokazuju i realna stanja u školama u kojima fali nastavnika matematike, informatike, engleskog jezika, srpskog jezika i književnosti…
Što se tiče Astrofizike, na ovom smeru ostalo je 14 slobodnih mesta i sva su budžetska.
Kandidati za upis na osnovne studije sva tri smera polažu prijemni ispit i u septembarskom upisnom krugu. Prijeni ispit čini test iz matematike koji nosi 60 bodova.
Ako kandidat koji nije oslobođen polaganja prijemnog ispita ne izađe na prijemni ispit, gubi pravo upisa.
Školarina za samofinansirajuće studente je različita u zavisnosti od smera. Matematika košta 150.000 dinara, Informatika 165.000 dinara, dok je studiranje na Astronomiji i astrofizici 150.000 dinara.
BONUS VIDEO: Upisne kvote za fakultete nisu ni približno popunjene
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare