1
U srpskim klinikama gotovo je nemoguća misija doći do slobodnog termina za specijalistički pregled, a lekarima u bolnicama koji mogu i žele da rade prekovremeno, odnosno dodatne ambulantne dane i popodneva kako bi svi oboleli stigli na red, kako kažu, nadređeni ne odobravaju. Objašnjenje je da se “preko dogovorene norme ne ide”, iako ovakav naknadni rad ne zahteva finansijske nadoknade. Lekari kažu da pregledaju duplo i troduplo više pacijenata nego što je zakazano, jer većina dolazi sa blanko uputom ili samo sa knjižicom, a nikoga ne vraćaju, pa balansiraju između operacionih sala, intervencija i ambulante.
“Brane nam da pregledamo pacijente za koje smo usko specijalizovani. Primam u ambulantu često ljude preko broja termina, jer ne mogu da ih vratim kući samo zato što nisu mogli da zakažu, a na odeljenju nas je malo, hospitalizovani su prioritet, jer je ionako previše smrtnosti usled bolesti srca i to u socijalno najfragilnijim grupama kao što su žene i stariji. Ovo što pacijenti doživljavaju od strane pojedinca iz sistema je zločin. Uprava Klinike za kardiologiju UKCS, nikada Vam formalno neće zabraniti da radite dodatni dan u ambulanti u prostoru svog Odeljenja, angažujući srednji kadar koji je tu već zaposlen uz saglasnost svog nadređenog, već tome služe nazovi – administratori koji Vam ‘prenose poruke Uprave’. To sam doživela još po uvođenju IZIS (Integrisani zdravstveni informacioni sistem ) kvota pre pandemije kovida, a posle nam je rečeno da nema dovoljno medicinskih sestara za popodnevni rad”, priča za Nova.rs klin. assit. dr Biljana Parapid, kardiološkinja Klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS) i internacionalni ekspert za kardiovaskularno i reproduktivno zdravlje žena.
Na ovu kliniku, lekari domova zdravlja, upućuju najveći broj srčanih bolesnika, a hospitalizovani su oboleli iz cele Srbije.
“Iako formalnu zabranu nikada nećete dobiti, već neku formu horizontalnog ili vertikalnog mobinga, jasno je dato do znanja da ne smem da idem preko kvote, čak ni otvaranjem termina za najugroženije, a po mehanizmu koji sam opisala (na svom odeljenju, uz saglasnost Načelnika i dobrovoljno angažovanje srednjeg kadra), ni za opštine za koje je UKCS sekundarni nivo ZZ. Kod mene dolaze pacijenti iz celog Beograda i žale se da ne mogu da zakažu termin. Pacijenti me redovno pitaju gde mogu da me nađu privatno, jer u UKCS ne mogu da zakažu. Međutim, ne radim nigde privatno i ne želim, pacijenti me mogu naći samo u Kliničkom centru, zbog čega mi je potrebno još termina i to za grupe pacijenata kojima sam potrebna, a ne slučajnim izborom uz manjkavu trijažu pri zakazivanjima, jer Vam se ne dopušta da formirate filtere. Lični animoziteti su nedopustivi kada je u pitanju dostupnost zdravstvene zaštite”, kaže dr Parapid, koja je i počasni W. Proctor Harvey profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Džordžtaunu (Vašington, SAD) i ima više uloga u vodeća dva američka udruženja koja se bave podjednako pravima i lekara i pacijenata.
Doktorka je, međutim, i bez dozvole pregledala preko norme, što i dalje, ponosno ističe, radi, jer ne želi da vraća pacijente.
Pročitajte još:
1
0
5
1
“Ako mi formalno otvore osam termina, ja pregledam bar 15 ljudi. Desilo se da me je 2018. čak jedna žena, koja je bila glavni administrator za IZIS, prijavila doktoru Stankoviću da radim preko norme, odnosno preko broja dozvoljenih pregleda. To ispada kao da kršim zakon. Nisam mislila da bilo koga ugrožavam na taj način. Naravno, zabranjeno mi je, preko te iste osobe, termini su zatvoreni, a opštine Stari Grad, Vračar i Savski Venac nisu mogle do lekara koji ih je do tada lečio”, revoltirano priča dr Parapid.
Ona objašnjava i da su uslovi rada na ovoj Klinici na najnižem nivou do sada, a osim odlaska na usavršavanje u Francusku i SAD, od 2001. godine je u stalnom radnom odnosu.
“U pitanju je ustanova koja leči najveći broj pacijenata, jer u Srbiji su kardiovaskularna oboljenja uzročnik smrti broj jedan. Imate kvazi-intenzivne nege u kojima je oprema varijabilnog kvaliteta i pouzdanosti. Nemamo ni blizu dovoljno čistača, čistačica, pa moramo sami često da čistimo kliniku, iako imamo mnogo posla oko pacijenata. Desi se da u noćnoj smeni uopšte nemamo spremačicu, nema ko da izbaci đubre sa odeljenja, jer jedina žena koja radi ima prehladu. U tim situacijama, nakon teškog dežurstva sa ljudima obolelim od srca, brišemo podove, bacamo đubre, menjamo posteljine. Kada nam je bilo neophodno krečenje odeljenja, sami smo našli sponzore da pomognu. Rečeno nam je da će ovako biti samo dok se ne preselimo u drugu kulu, a kada tačno, to nije poznato i nagađanja je bezbroj”, naglašava dr Parapid.
O situaciji na Klinici za kardiologiju UKC Srbije, ali i o dodatnim terminima za ambulantne preglede, direktor ove ustanove, prof. dr Goran Stanković, za Nova.rs tvrdi da doktorka Parapid nikada nije uputila zvaničan zahtev, niti je iskazala želju za dopunskim ambulantnim radom.
“Takođe, načelnik odeljenja, na kojem ona radi, a u čijoj je i nadležnosti organizacija rada lekara, mi se po tom pitanju nije obraćao”.
Naime, na ovoj klinici za Nova.rs kažu da profesor Stanković ne odlučuje o tome koliko dana u nedelji će doktorka Parapid, ili bilo ko od kolega, raditi ambulantu.
“To je u nadležnosti neposrednog rukovodioca odeljenja. Uvidom u dokumentaciju Klinike smo ustanovili i potvrdili da se doktorka Parapid nikada nije obratila sa zahtevom Upravi Klinike za kardiologiji da radi dodatno još jedan dan ambulantu”, kažu na ovoj Klinici.
Prava i obaveze svih lekara su, ističu oni, identični, a raspored rada je prilagođen što boljem posvećivanju lečenja pacijenata.
“Doktorka Parapid se do sada nikada nije obratila sa zahtevom ni za popodnevni rad, a profesor Stanković nije uticao na određivanje smena kada je ona angažovana. Raspored rada lekara je u nadležnosti rukovodioca odeljenja”.
Na pitanje o higijeni na Klinici, broju čistačica i njihovom angažovanju, odgovaraju da profesor Stanković nema ingerencije da odlučuje o broju zaposlenih spremača.
“Oni su angažovani od strane UKCS-a. Nemamo saznanja da lekari i sestre rade posao spremača u noćnim smenama, već isključivo posao koji je definisan Ugovorima o radu svakog zaposlenog”, kažu na Klinici.
Podsetimo, ministarka zdravlja Danica Grujičić, je još početkom 2023. godine ukinula zakazivanje pregleda samo od 1. do 5. u mesecu, a omogućila, bar na papiru, da ono bude otvoreno svakoga dana. Međutim, zdravstveni radnici smatraju da zakazivanje tokom celog meseca i dalje ne obezbeđuje na svim klinikama slobodne termine za preglede, jer su problemi mnogo ozbiljniji od samih datuma, a odnose se, između ostalog, i na lošu organizaciju rada, sve manji broj stručnih kadrova u ustanovama, neopremljenost bolnica…
***
BONUS VIDEO: Nema slobodnih termina za pokretni mamograf na Kalemegdanu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare