0
Vašington ima mehanizam da uvede sankcije pojedincima u Srbiji, uključenim u nabavku ruskog sistema PVO zaštite “Pancir”. Međutim, sudeći po dosadašnjoj praksi SAD, one će najverovatnije - biti izbegnute.
“Političke poruke predsednika Vučića do sada su ukazivale na to da ćemo problem jednostavno rešiti prestankom dalje nabavke iz Rusije. Mislim da ljudi koji nas sada vode smatraju da ubuduće nećemo imati problema. Jer, ako se pruži čvrsto obećanje da više neće biti takvih nabavki, onda je zaobiđen problem sancija. Ali o tome odlučuje Vašington”, kaže za Nova.rs Aleksandar Radić, vojni analitičar.
Iz SAD stižu informacije koje bi mogle da idu u korist Srbije po tom pitanju.
“Nisam stručnjak za oružje, niti za sankcije, ali ovo je daleko od najsavremenijeg sistema za vazdušnu odbranu koji je dostupan. Takođe, do sada nisu sprovedene sankcije zemljama koje kupuju odbrambene sisteme od Rusije.”
Ovim rečima je Daniel Server, profesor Univerziteta Džons Hopkins u Vašingtonu odgovorio na pitanje Nova.rs o uticaju nabavke ruskog sistema PVO zaštite “Pancir” na region, kao i mogućim sankcijama Vašingtona.
Kao i u novembru prošle godine, SAD je pozvala da se odustane od ovakvih kupovina.
„Pozivamo sve naše saveznike i partnere da odustanu od transakcija sa Rusijom koje bi mogle da dovedu do uvođenja sankcija pod Zakonom o suprostavljanju američkim protivnicima kroz sankcije (CAATSA)“, saopštio je Stejt department za Glas Amerike, uz dodatak da je SAD više puta izrazila “zabrinutost zbog kupovine ruske vojne opreme od strane Srbije, uključujući i kupovinu sistema Pancir“.
Ukoliko ipak do sankcija dođe, one ne bi, po mišljenju analitičara Radića, bile usmerene protiv države Srbije, već prema pojedincima.
“Vašington donosi odluku, koja može, ali ne mora da podrazumeva sankcije. I to ne sankcije Srbiji, već sankcije usmerene protiv pojedinaca upućenih u proces nabavke naoružanja, poput ministra odbrane Aleksandra Vulina i njegovog pomoćnika za materijalne resurse Nenada Miloradovića”, navodi Radić.
Sankcije bi podrazumevale zabranu kretanja, zamrzavanje raspoloživih sredstava i slično.
Amerikanci su još avgusta 2017. u Kongresu usvojili zakon koji im omogućava izglasavanje sankcija trećim zemljama zbog saradnje sa Rusijom.
“To je trebalo da imaju u vidu oni koji su odlučivali o ovoj nabavci”, ukazuje Aleksandar Radić.
S jedne strane Vojsci je potrebna modernizacija, ali s druge se mora jasno definisati princip kako tu modernizaciju sprovesti.
“Ako je Srbija vojno neutralna zemlja, onda jačanje njenih vojnih kapaciteta mora da se osmisli tako da nam garantuje da vojska pre svega poseduje sredstva za odvraćanje. S druge strane, ako kupite protivavionska sredstva, onda izgleda kao da se pripremate za rat 1999”, navodi on.
Kako ističe – ako ovo bude jedina nabavka “Pancira S-1” i ako se ovde stane, postavlja se pitanje – što smo trošili pare.
“Doći ćemo u situaciju da smo potrošili novac, kupili sredstvo, započeli modernizaciju vojske i tu se zaustavili iz viših političkih pobuda, ostavivši otvoreno pitanje šta dalje i čemu sve to”, objašnjava Radić.
Povodom nabavke ruskog sistema “Pancir” od strane Srbije, oglasio se i NATO, odgovarajući na pitanje Radija slobodna Evropa.
“Nabavke u oblasti odbrane nacionalna su odluka i Srbija ima pravo izbora”, saopštio je NATO.
U Alijansi ističu da Srbija ima pravo da slobodno bira svoje političke i bezbednosne aranžmane.
“NATO i Srbija su bliski partneri i mi smo posvećeni jačanju našeg partnerstva sa Srbijom, uz puno poštovanje njene politike neutralnosti“, navodi se u saopštenju NATO.
Ipak, prema informacija analitičara iz Hrvatske, koja je članica NATO, Srbiju tek očekuju odgovori alijanse, ali ne povodom “Pancira”, već ruskog raketnog sistema S-400.
Na pitanje o mogućim pritiscima NATO na Srbiju, povodom nabavke ruskog PVO sistema “Pancir”, Igor Tabak, analitičar portala OBRIS – Obrana i sigurnost iz Zagreba, za Nova.rs kaže da se, od onih koji to prate većinom čuju dve odvojene stvari.
“Prvo, reč je o defanzivnom sistemu relativno malog dometa. To nije S-400, koji je Republika Srbija nedavno dopustila da bude raspoređena na njenu teritoriju, što je direktno bio izazov i pretnja celoj regiji. Drugo, Hrvatska je članica NATO saveza, i na ovakve novine ce se reagovati zajednički. Prema tome, Srbija će o tim temama čuti usklađeno iz Grčke, Bugarske, Rumunije, Mađarske, Hrvatske i Albanije, ili iz nekog drugog savezničkog kanala”, navodi Tabak.
On ističe da Hrvatska tu nije ni prva, ni osnovna.
“Nažalost, dok itekako ima opravdanja za obnovu i modernizaciju oružanih snaga, prioriteti koje Srbija bira u poslednje vreme u tom postupku počinju da otvaraju pitanja u celom susedstvu. Većina tih pitanja je načelne prirode, budući da su tu konkretni potezi Srbije često u suprotnosti sa načelima Zajedničke sigurnosne i obrambene politike EU, kojoj Srbija navodno želi prići”, ukazuje Tabak.
S druge strane, kako navodi, deo tih pitanja je vrlo konkretan.
“Prvenstveno tu misleći na S-400 u Srbiji – što je makar i privremenim ili vežbovnim rasporedom pretio preokretom strateških odnosa Srbije i svih NATO suseda”, objašnjava Igor Tabak.
Sagovornik Nova.rs iz Zagreba ističe da takav tip odluka lako može da dovede do širokih i opsežnih sankcija. I to, kako kaže – nije samo gledanje iz SAD, već i iz prijateljskih država koje Srbiju okružuju.
“Dakle, sam ‘Pancir’ nije problem, ali sistemi velikog dometa, ciji operativni kišobran pokriva i niz NATO država i NATO vojne infrastrukture, to je problem i biće problem na koji će Savez naći odgovor”, smatra Igor Tabak.
