5
Godišnji izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine pokazao je da životnu sredinu nimalo ne štititimo i da udišemo vazduh treće kategorije. Izuzetno povećana koncentracija zagađujućih PM 2,5 i PM 10 čestica registrovana je u 14 mesta širom Srbije, a vazduh je dobrog kvaliteta jedino tamo gde nema merača da nam pokaže da je, zapravo, zagađen. Ko je kriv, ko su najveći zagađivači - da li oni iz čijih dimnjaka i postrojenja zagađenje direktno stiže u naša pluća ili oni koji im to dozvoljavaju? O tome smo popričali sa Mirkom Popovićem iz Renewables and Environmental Regulatory Institute (RERI).
„Korumpirana i neodgovorna vlast je zagađivač životne sredine broj jedan“, nema dilemu naš sagovornik i tako nam demistifikuje sve ono što piše u Godišnjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine.
„Akteri koji su zarobili javne institucije, a to su političari koji su danas na vlasti, omogućavaju bezakonje i sklapaju štetne ugovore sa investitorma, kao što je Ziđin, kao što je Linglong, kao što je Hestil. Oni im omogućavaju da ne poštuju propise Srbije“, objašnjava Popović.
Kada je u pitanju ono bukvalno zagađenje koje se širi našim vazduhom i organizmom, najveći zagađivač je, opet kao iz topa odgovara naš sagovornik – EPS.
„EPS je ubedljivo najveći zagađivać sa oko 350.000 tona sumpor-dioksida godišnje, odnosno nekih 300.000 tona više nego što je dozvoljeno, pa je ubedljivo najveći zagađivač – zagađuje vazduh, vodu i i zemljište.
On je apsolutni rekorder i ne može ni sa kim da se poredi. Sledi Ziđin u u Boru, gde vrednost sumpor-dioksida i arsena višestruko prevazilazi dozvoljene emisije. Zatim Železara, koja je identifikovana kao najveći problem zagađenja vazduha u Smederevu. Država ništa ne radi na tome da ih natera da poštuju zakone, pa pošto nema države, oni zakone ne poštuju“, predočava nam taj lanac neodgovornosti.
On ističe da sve te kompanije imaju vrlo jasnu obavezu da zagađenje drže pod kontrolom i da inspekcija može da im barem privremeno zabrani rad, ukoliko je emisija zagađujućih materija veća od dozvoljene.
„Inspekcija je apsolutno imala uslove da im privremeno zabrani rad. Ipak, ona je pokretala postupke za privredni prestup, a to su simbolične kazne kojima inspekcija pere svoju savest i savest investitora“, primećuje naš sagovornik i zaključuje – Srbija je raj za zagađivače.
Nameće se pitanje kako popraviti stvar i zaustaviti gušenje.
„To možemo da učinimo pritiskom koji ćemo vršiti na one koji čine bezakonje i da svaki takav primer dovedemo do sudskog epiloga. To je dug put, ali mi drugi put ne vidimo. Mi hoćemo institucije koje rade i hoćemo državu koja finkvioniše. Bilo koji put koji podrazumeva nasilje ili kršenje zakona da bi se zaštitio zakon nije dobar i neće dati rezultat“, smatra naš sagovornik.
Nova.rs pokušala je da od imenovanih aktera u ovoj našoj priči dobije odgovore, ali bezuspešno. Do objavljivanja ovog teksta nemi su ostali EPS, Ziđin i Železara.
I od Agencije za zaštitu životne sredine pokušali smo da dobijemo odgovor na pitanje ko je, sudeći po njihovom izveštaju, najveći uzročnik i krivac za zagađujuće čestice u vazduhu srpskih gradova, da li su to veliki industrijski pogoni i šta treba učiniti po tom pitanju? Od direktora Filipa Radovića nam je stiglo objašnjenje da su naša pitanja previše apstraktna i tako koncipirana da on na njih ne može da odgovori.
Možda manje apstraktno deluju rezultati pilot studije koju je uradila Agencija za zaštitu životne sredine o uticaju industrijske zagađenosti na zdravlje stanovništva u Boru, a koji pokazuju da su stanovnici ovog grada značajno izloženi većem riziku od oboljevanja i umiranja od više vrsta raka osim tumora kože, a postoji i veći rizik smrtnosti od više drugih bolesti.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
