16
Od raka debelog creva u Srbiji godišnje umre više od 3.000 ljudi, a kolonoskopija je najbolji, ali verovatno i najneprijatniji preventivni pregled, koji ukazuje na ranu pojavu ovog kancera i spašava život. Iz tog razloga dodatno je porazan slučaj Marka Stojanovića (30) iz Svilajnca, koji je posle komplikacija, usled ove intervencije, pao u komu i pet dana kasnije preminuo.
Pročitajte još:
16
0
21
5
Podsetimo, Marko je 24. oktobra otišao na kolonoskopski pregled, koji se iskomplikovao u Opštoj bolnici u Ćupriji, a potom je prebačen u Univerzitetski klinički centar Kragujevac, da bi pet dana kasnije preminuo u Urgentnom centru u Beogradu. On je pao u komu posle greške lekara, koji su mu prilikom pregleda probušili tanko i debelo crevo, a kasnije, tokom hitnog prebacivanja na hirurgiju, probušili i plućno krilo u procesu intubacije. Pet dana ležao je u komi, dok su se lekari borili za njegov život, ali su komplikacije nažalost bile kobne.
“Ništa u medicini, nažalost, nema apsolutnu sigurnost. Nijedan lek nije 100 odsto siguran, ali kada ga propisujemo pacijentima, uvek računamo više na njegov pozitivan efekat, nego na rizik. Antibiotik, recimo, šteti ljudskom organizmu, ali manje nego bakterije, pa kad je neophodno, moramo ga dati obolelom. Isto tako i pregled kolonoskopije, koji je jedna veoma ozbiljna procedura, veoma korisna, ali rizična. To je intervencija koja je neophodna kako bi se ustanovilo prisustvo tumora na debelom crevu. To je praktično jedina metoda kojom se može postaviti dijagnoza raka na vreme, dok ne bude prekasno za operaciju, i koja određuje dalji tretman. Međutim, ta metoda, kao i većina ostalih, je kao kad prelazite ulicu, krenete na zeleno, ali nikad ne znate da li će neko da izleti, odnosno prođe kroz crveno i udari vas“, objašnjava za Nova.rs prof. dr Nedeljko Radlović, gastroenterolog.
On ističe da se prilikom kolonoskopije često dešava perforacija (bušenje) creva.
„To se međutim lako sanira, creva se ušiju i nema posledica. Žao mi je zbog pacijenta koji je preminuo posle komplikacija usled kolonoskopije, ali verujem da je namera lekara bila da mu pomogne i dijagnostikuje bolest na vreme. Nažalost, nenamerno se desilo najgore i ljudski život je izgubljen. Najopasnije što sada može da se desi je da ljudi odustaju od pregleda, zbog straha posle pomenutog slučaja, a moraju da znaju da je ovo jedini način da se kancer debelog creva dijagnostikuje na vreme”, kaže prof. dr Radlović.
Prema rečima gastroenterologa, kolonoskopija je jedan od najvažnijih dijagnostičkih postupaka, koji omogućava lekaru da pregleda unutrašnjost debelog creva, a često se radi kao preventivni pregled zbog raka debelog creva. Krvava stolica i gastrointestinalni simptomi, kao što su bol ili poremećaj rada creva u vidu čestih dijareja ili konstipacija, uglavnom su znaci koji ukazuju da je ovakav pregled neophodan.
Do nedavno se preporučivalo da ovaj pregled rade osobe starije od 50 godina, ali prema poslednjim preporukama, zbog porasta broja obolelih od raka debelog creva, kolonoskopiju bi trebalo obaviti već u 45. godini života.
Ovaj pregled se u Srbiji radi u anesteziji, ali i bez nje.
Pre pregleda pacijent treba da se pridržava dijeta dan ili dva. Noć pre treba da uzme laksativ, klistir i/ili supozitorije kako bi se sadržaj creva što više ispraznio, a na dan pregleda zabranjeno je uzimati hranu.
Prilikom kolonoskopije, pacijent treba da legne na bok, nakon čega dobija sedativ. Lekar koristi kolonoskop, dugačku, fleksibilnu cev sa sitnom kamerom na jednom kraju, koju specijalista ubaci u rektum da bi utvrdio da li ima nekih netipičnih promena. Kamera prosleđuje snimak u video na monitor kako bi lekar što bolje mogao da pregleda tkivo. Nakon pregleda creva, lekar lagano izvlači kolonoskop. Tokom procedure, ako je potrebno, uzima uzorke tikva, koje posleđuje u laboratoriju radi postavljanja tačne dijagnoze.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, rak debelog creva je drugi najčešći zloćudni tumor, od kojeg svake godine u Srbiji oboli približno 4.500, a umre više od 3.000 ljudi.
Kolonoskopiju kao obavezan preventivni pregled moraju raditi osobe starije od 45 godina i to na svakih 10 godina, ako nemaju nikakvih problema, ni simptoma.
“Ukoliko u porodici postoje osobe koje boluju od karcinoma debelog creva, polipa ili drugih gastrointestinalnih bolesti, kolonoskopija je neophodna i u mlađem životnom dobu”, savetuju lekari.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare