Na operacije srca u Beogradu se čeka po više od godinu dana, kuriozitet je i da na listama čekanja za ugradnju kuka u kragujevačkom i niškom kliničkom centru postoje pacijenti koji čekaju još od 2018.
Za operaciju katarakte sa ugradnjom sočiva u Kliničkom centru Srbije postoje pacijenti koji čekaju duže od dve godine, još od maja 2019. Na toj listi je 1.175 pacijuenata. U Kragujevcu je prvi na listi čekanja pacijent koji na operaciju čeka od januara 2020, a u tom kliničkom centru je 660 na listi čekanja. U kliničkom centru Vojvodine prvi na redu za operaciju katarakte i ugradnju sočiva je pacijent koji čeka od oktobra 2019. Na listi čekanja za tu oftalmološku intervenciju u Novom Sadu je ukupno 1373 pacijenata.
Na ugradnju endoproteze kuka u Kliničkom centru Srbije čeka se oko 10 meseci. To nije ništa, pošto je u Kragujevcu šampion pacijent koji čeka od oktobra 2018. U Novom Sadu prvi pacijent sa liste na operaciju čeka od januara 2020, a na spisku su ukupno 902 pacijenta. U Nišu se na ugradnju proteze čeka od februara 2018. godine na listi su 183 pacijenta.
Srbija je u vrhu evropske liste po broju kardiovaskularnih oboljenja i smrtnosti. U klinici za Kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ na ugradnju stenta prvi na listi je pacijent koji čeka od februara 2020. godine. Na snimak srca čeka se od januara prošle godine, duže od godinu i po dana. Na toj listi je 1.207 pacijenata. U kragujevačkom kliničkom centru na koronagrafiju se čeka godinu dana, od juna prošle godine, na listi je 373 pacijenta. U Nišu se na tu intervencija čeka od marta ove godine, a na listi je 181 pacijent.
U klinici u Sremskoj Kamenici na operaciju „revaskularizacija miokarda bajpas hirurgijom“ čeka se oko pola godine. 66 pacijenata.
Savo Pilipović iz Udruženja pacijenata Srbije primećuje da je korona dodatno otežala situaciju.
„Radilo se samo ono što je hitno, a ono što nije hitno se odlagalo i to na duži vremenski period. Ljudi su čekali na intervencije i po godinu dana zbog kovida. Imamo primer pacijenta koji je na operaciju kile čekao duže od godinu dana“, kaže naš sagovornik.
„Ono što je bilo hitno, to je rađeno. Koliko god da je bilo teško, uspevao je zdravstveni sistem da odradi“, kaže Pilipović i dodaje da su za njega i intervencije poput koronrografije hitne, ali, kako napominje „ne pita se on nego sistem“.
On dodaje da su se pacijenti snalazili tražeći veze, a onaj ko ima odlazio je kod privatnika – ta tradicije će se po svemu sudeći nastaviti.
Taman kada je krenulo nabolje, počeli su da stižu upozoravajući glasovi da će sve ono što se iz kovid sistema vratilo u pogon i počelo da opskrbljuje pacijente sa drugim zdravstvenim tegobama ponovo u crvenu zonu, upozorava zamenik direktora Kliničkog centra Niš Radmilo Janković.
Povratka korone se pribojavaju i u Klinici za Kardiovaskularne bolesti Dedinje.
„Operišemo pacijente koji su u najužem stepenu hitnosti, kao i one sa lista čekanja. Sa ovim kapacitetima bi bez novog talasa mogli da to uspešno skidamo pacijente sa liste čekanja“, direktor Milovan kaže Bojić. U proseku se u toj ustanovi obavi oko 10 intervecija na otvorenom srcu dnevno. Bojić napominje da su zbog epidemioloških mera i neophodne distance bolnički kapaciteti i dalje smanjeni.
Bonus video: Poznati koji su izgubili bitku sa koronavirusom
Pratite nas i na društvenim
mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare