Muke ugostitelja: Mere su striktne, ne možemo da radimo

Svima se žuri, ipak, ima i onih koji zbog podugačkog spiska mera koje treba ispuniti nisu otvorili vrata svojih lokala.Petar Trajković je dugogodišnji ugostitelj. Naš sagovornik juče nije počeo sa radom i nije primio goste lokala u Zetskoj ulici u Beogradu. Ocenjuje da su mere za otvaranje lokala prilično striktne i pribojava se da će njihova realizacija u praksi biti praktično neodrživa.“Blago rečeno, preporuke za ugostiteljske objekte u Srbiji su i više nego striktne, a vreme će pokazati koliko su uopšte primenjive. Jedno je sigurno: najviše će biti pogođeni oni čija egzistencija zavisi od ovih delatnosti, a u pitanju su na desetine hiljada zaposlenih širom Srbije”, poručuje Trajković.

Naš sagovornik smatra da će glavna prepreka biti kako obezbediti propisanu distancu, a posledice će biti smanjenje kapaciteta i prometa.“Naravno, uz sve navedene propisane mere koje se tiču dezinfekcije objekata kao i sanitarnih prostorija, glavni problem je fizička izvodljivost održavanja rastojanja između gostiju. Po novim preporukama Gradskog Zavoda za javno zdravlje Beograd, objavljenom 30.aprila 2020, propisana distanca između dve osobe je dva metra. To praktično znači da za stolom može sedeti jedna osoba - osim ukoliko su gosti odvojeni pleksiglasom", kaže Trajković.Imajući to u vidu, neminovno je smanjenje kapaciteta.Trajković očekuje da će promet - nezavisno od veličine objekta -  biti 30 odsto nekadašnjeg prometa."Prvi pogođeni time će biti upravo zaposleni - iz operativnog ugla, opsluživaće jedna osoba gde su to do sada činile tri. Primera radi, operacija koja je do sada imala 77 sedećih mesta moraće da funkcioniše sa 29. Vlasnici objekata neće moći da održe likvidnost ukoliko ne smanje jedine troškove na koje mogu da utiču - operativne", objašnjava Trajković.Podseća i da je u zatvorenim objektima distanca još drastičnija - tu su propisana tri metra razdaljine.“Izlišno je napominjati da je socijalizacija jedan od glavnih razloga zašto ljudi uopšte i posećuju objekte ovog tipa, stoga procena od 30 odsto dosadašnjeg prometa je primenjiva isključivo ukoliko se nađu ljudi koji će biti spremni da sami sede za stolom. Teško je ne banalizovati temu te se upitati kako to da dvoje ljudi mogu da sede na istoj klupi u parku, dok će ih na ulazu u objekat nadležno lice razvrstavati na različite stolove. I da li će, pre svega, uopšte želeti da tako komuniciraju”, navodi Trajković.Izdvaja i problem centralne klimatizacije, koja, kako tvrdi, postoji u većem broju objekata.“Ona poprilično obesmišljava sve navedene mere: ukoliko isti vazduh cirkuliše celim objektom, pitanje distance je bespredmetno. Nova i aktuelna studija potvrđuje da ventilacioni sistemi prenose zarazu isto koliko i kontakt- u jednom restoranu je zabeležen slučaj gde je devet ljudi obolelo sa razdaljine od 4.5 metra”, kaže Trajković.Naš sagovornik primećuje i da, kada je reč o funkcionisanju ugostiteljskih objekata, mere u svim zemljama nisu iste."Naravno, preporuke se razlikuju u zavisnosti od zemalja. Nacionalna Asocijacija Restorana Amerike je tako dozvolila do šest gostiju za istim stolom, određujući samo razmak između samih stolova (1.5 metar). U Austriji je taj broj smanjen na 4, uz isto pravilo, dok u Češkoj ne postoji limit za broj gostiju za istim stolom, iako stolovi moraju biti na 1.5m razdaljine", napominje Trajković.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram