Momir je dobio otkaz u leskovačkom pozorištu: “Ostao sam bez posla zbog podrške studentima, pretnje krenule kad sam počeo da izlazim na 15 minuta"

U leskovačkom pozorištu, priča Momir, već duže vreme vlada politički progon.

“Posle 22 godine rada dobio sam otkaz zbog političkog progona. Upozorenje pred otkaz dobio sam 7. februara, a 18. mi je na kućnu adresu stiglo rešenje. Mobing prema meni i neljudski uslovi u kojima radim su jezivi još od novembra prošle godine. Direktor koji ima reputaciju nasilnika, rekao mi je da ima moje fotografije na kojima se vidi kako stojim 15 minuta u tišini i odajem počast poginulima”, priča za Nova.rs Pejatović, sada već bivši šef tehničke službe pozorišta.

Na opasku o fotografijama, Momir je odgovorio potvrdno.

“Rekao sam da je tačno da sam stajao 15 minuta u tišini za ubijene, ali time pozvao i žive da stanu i pokažu empatiju. Na to je odgovorio da bi nas sve pobio, sve koji stojimo tih 15 minuta. Izgovorio je to znajući za moje stavove i činjenicu da je moja ćerka na blokadi Filološkog fakulteta u Beogradu”, ljutitio priča Momir.

Teror nad zaposlenima

Torturu, kako kaže, doživljava na radnom mestu jer se među prvima ustao protiv nasilništva direktora.

“On ima nasilnu prošlost i to je opšte poznato. Bio je 2010. glumac u našem pozorištu, pa je otišao s posla i uzeo pozamašnu otpremninu, koju je uložio u privatni biznis. Međutim 2013. postavljen je nelegalno na mesto direktora, što se poklapa sa dolaskom SNS-a na vlast. Njegovo nasilje je eskaliralo kada je 2018. fizički nasrnuo na jednog glumca, pa mu dao otkaz. Od 2019. do 2024. mu prestaje mandat, ali on sebi obezbeđuje radno mesto glumca. Za sve to vreme nije ušao u zgradu pozorišta, nije odigrao nijednu ulogu, niti je imao glumačko dežurstvo, a primao je glumačku platu. Na mesto direktora vratio se 2024. i od tada vrši teror nad zaposlenima”.

U pozorište je, kaže Momir, direktor postavio čak 39 kamera, kako bi ih sve i u svakom trenutku imao na oku.

“To je specifična vrsta mobinga. Toliko kamera nema ni u vojsci i policiji. Zapošljava svoje prijatelje i njihovu decu, a kolege ne dižu glas jer se plaše. Glas sam podigao ja i epilog svega je otkaz. Nije ga on obrazložio mojim učešćem u petnaestominutnoj ćutnji, ali je predamnom rekao da bi nas sve pobio i bio vulgaran. Od novembra i decembra navodi da nisam radio, a ja imam dokaze da sam bio na poslu. Doveo je u obezbeđenje čoveka koji je njegov prijatelj iz mladosti i smestio ga u moju kancelariju kako bi me nadgledao i beležio kad dolazim na posao, a kad odlazim kući. Direktor je zaposlio i ćerku tog čoveka, a potom svog rođenog sina i gomilu sebi bliskih ljudi. Školski primeri nepotizma i diskriminacije”, zaključuje Momir, koji planira da tuži pozorište.

“U ovakvom sistemu siguran sam da će me sve to mnogo koštati, kad uđem u sudski spor i da će potrajati, ali uzdam se u snagu studenata i probuđenog naroda”, naglašava on.

Međutim, na Pejatovićeve navode odgovara njegov doskorašnji direktor, Stanislav Grujić, koji demantuje da je pretio građanima koji odaju počast poginulima i tvrdi da otkaz “nema veze sa politikom”.

“Poslao sam mu rešenje o otkazu, ali nisam dobio obaveštenje da mu je stiglo. Sad saznajem od Vas. Otkaz je vrlo jasno definisan i cela stvar nema nikakve veze sa politikom i ovim što se sad dešava, već je u pitanju nepoštovanje radne discipline”, kaže Grujić za Nova.rs i naglašava da nikada ništa nije rekao za ljude koji svakodnevno stoje 15 minuta i odaju počast stradalima u Novom Sadu. Nakon što se brže bolje ogradio od optužbi, prekinuo je vezu pod izgovorom da je kod majstora.

Podsetimo, od početka blokada fakulteta i srednjih škola, u protekla tri meseca, sve su učestalije pretnje otkazima i otpuštanja u državnim firmama, ne samo u prosveti, a sve zbog podrške koju zaposleni pružaju protestima i učešća u svakodnevnoj petnaestominutnoj ćutnji, odnosno odavanju počasti stradalima u Novom Sadu, pri padu nadstrešnice na Železničkoj stanici 1. novembra 2024.

***