Prelazak mlađih osnovaca na onlajn nastavu je katastrofalan potez Kriznog štaba i Ministarstva prosvete: sa tom ocenom slažu se svi roditelji i stučnjaci sa kojim je Nova.rs razgovarala prethodnih dana o ovoj udarnoj temi za sve porodice u Srbiji koje ponedeljak očekuju sa strepnjom.
Autori: Aleksandra Petrović, Ljubica Sokić, Ana Lalić
To za Nova.rs kaže i Gordana Borović, Čačanka, majka kćerke koja ide u Osnovnu školu i dečaka koji je srednjoškolac, i dodala da će ona ili suprug morati da uzmu deo godišnjeg odmora kako bi ih propratili.
„Ja i suprug smo zaposleni, u kući sa nama je deda star preko 80 godina i koji je i sam kao dete. Prvo, oni sami ne mogu ni da spreme doručak, drugo, ne mogu sami da uče. Mališani nemaju mogućnost da samostalno uče sabiranje, oduzimanje i čitanje. Njima treba pomoć“, kaže ova zabrinuta majka. Prema njenim rečima, roditelji nisu oslobođeni radnih obaveza jer moraju da idu na posao kako bi obezbedili novac za puko preživljavanje.
„Sva deca nisu ni sposobna da prate onlajn predavanja. Da bi se ulogovali na bilo koju „učionicu“ treba im naša pomoć. Koliko god svi mi mislili da su oni tehnički obrazovani, uopšte nisu i ne mogu da se snađu“, smatra Gordana. Kako ističe, iako pojedine platforme za onlajn nastavu nisu zahtevne, dete ne može da se snađe da prevde neku stavku na srpski jezik.
„Oni treba da pročitaju šta bi trebalo da urade, da li da pošalju ili imaju neku drugu obavezu. Takođe, mnogima od njih, pa i mojoj kćerki je kucanje problem. Non-stop drže telefone u rukama, a ja ne mogu da imam za dvoje dece isto toliko kompjutera i ako bismo suprug i ja radili od kuće“, kaže ona za naš portal.
„Nije ovo Švajcarska“
Borović dalje navodi da, i u slučajevima kada roditelji rade od kuća, svima njima trebaju lap-topovi, koji su preskupi i naglašava da je ovo Srbija, a ne Švajcarska.
„Čak i kada bismo sedeli u svojim domovima trebalo bi nam bar pet kompjutera da opskrbimo svoje potrebe. Jedno dete ima predavanja od pola osam, drugo od osam, a ja i suprug smo na poslu, a i našeg dedu treba neko da čuva“, ponovila je Borović. Ona je ocenila i da deca, zbog toga sto su sve vreme uz telefone i tablete zbog škole, kvare vid i sve više je onih koji nose naočare, kao što je slučaj i sa njenom kćerkom i sinom, jer su slova previše sitna.
„Događalo mi se da u isto vreme kći i sin imaju kontrone i pismene vežbe, a ja imam jedan kompjuter u kući. Kada sam, zbog epidemiološke situacije, otišla da kupim kameru za njega – nema ih ili su sve rezervisane. Da vam ne pričam koliko su cene visoke. Donedavno smo mogli da kupimo lap-top za nešto više od 20 hiljada dinara, a sada je to preko pedeset“, žali nam se ova majka i pita koja to prosečna porodica može da izdrži i dodaje da je to bruka i sramota.
Gordana ističe da potpuno razume svog supruga koji stalno govori deci – završavajte školu i bežite i ocenjuje da mi nemamo toliku stopu mortaliteta, koliko se srpska pamet, „izvozi“ u inostranstvo.
„Zagorčali su mi život“
Novosađanka Goranka Ilić je samohrana majka desetogodišnje devojčice. Zaposlena je u jednom lancu marketa i radi u dve smene. Odluka da od ponedeljka i osnovci pređu na on line nastavu joj je, kako kaže, “zagorčala život”.
“Živimo same, a moji roditelji ne žive u Novom Sadu. Iva je dovoljno stara da mogu da je ostavim na par sati samu kod kuće, ali premlada da bi mogla sama da se organizuje oko nastave. Srećom, živimo u zgradi gde ima dosta dece slične dobi i snalazimo se “po smenama”, kaže Ilićeva, napominjući da bez pomoći komšija ne bi mogla odlaziti na posao, a samim tim ni zarađivati za sebe i ćerku.
“Ne znam kako bih se drugačije snašla. Komšinica i prijateljica koja ima sina istog uzrasta, takođe radi u smenama, tako da će deca biti kod nje dok se ja ne vratim sa posla, i obrnuto. Srećna okolnost je što mi kolege izlaze u susret oko smena, pa ćemo se nekako sinhronizovati”, kaže Ilićeva, ne krijući ogorčenje.
“Sad se Krizni štab brine da se moje dete ne zarazi u školi, a nije ih brinulo dok se pola Srbije skijalo i tiskalo po kafanama?”, kaže ova majka.
’’Baka je, silom prilika, postala učiteljica’’
Zbog potpunog zatvaranja škola od sledeće nedelje i prelaska mlađih osnovaca na onlajn nastavu, Nataša i Vladimir Obrović iz Sremske Mitrovice, roditelji troje dece, moraće da menjaju svoju dnevnu rutinu. Oni su dvostruko pogođeni najnovijim merama, jer imaju dvoje školaraca od prvog do četvrtog razreda, pa će u pomoć morati da ’’uskoči’’ baka. Najstarija ćerka pohađa četvrti, mladji sin je u drugom razredu, dok najmlađe dete ide u vrtić.
„Mi decu ne možemo da ostavljamo same kod kuće. Srećom, pa vrtići rade, ali ćemo stariju decu svakodnevno morati da vodimo kod bake. To nam je spas, ne znam šta bismo radili da nemamo takvu podršku, a ne mogu ni da zamislim u kakvom su problemu ljudi koji jednostavno nemaju kod koga da ostave decu’’, iskrena je Nataša, ali dodaje da je u njihovom slučaju ovo iznuđeno rešenje.
’’Baka je već u godinama, a sada će silom prilika morati da postane i učiteljica. Svesna sam da rizikujemo svaki put kada ostavimo decu, jer mogu da joj prenesu virus, ali drugog rešenja nemamo. Razmišljali smo i da pronađeno neku pouzdanu osobu, koju bismo plaćali, ali je to dodatni trošak koji ne možemo da priuštimo. Takođe, u današnje vreme teško je pronaći osobu od poverenja, svi naši prijatelji i poznanici rade, a u tom slučaju morali bismo da angažujemo nekog nepoznatog, što je veliki rizik’’, priča ova majka.
Ona dodaje i da je skraćena nastava koju deca pohađaju od početka školske godine, uveliko otežala usklađivanje njihovih poslovnih i školskih obaveza, te da su već oslonjeni na podršku porodice. Nataša i Vladimir žive u Sremskoj Mitrovici, ali su zaposleni u drugim opštinama, ona radi u Šapcu, a suprug svakodnevno putuje u Rumu na posao. Do sada je, navodi ona, baka ili neko iz porodice 0preuzimao decu iz škole, ali će od sledeće nedelje, o njima morati dodatno da brinu tokom većeg dela dana i uz to, kako kaže, još i da učestvuju u njihovoj onlajn nastavi.
’’Cela ova godina za nas je stresna, teško nam je da se organizujemo. Pandemija nam je skroz izokrenula živote. Nadam se da će ove mere dati koliko toliko neke rezultate i da će se deca uskoro vratiti na redovnu nastavu’’ zaključila je ova majka troje dece.
Šta kaže struka
Predsednik Sindikata obrazovanja Čačak, Vladimir Adžić kaže da što se roditelja tiče, oni imaju apsolutnu uzajamnu podršku i razumevanje.
Kada smo se početkom decembra našli u sličnoj situaciji, roditelji su svojim potpisom podržali učitelje koji su odlučili da pređu na onlajn nastavu, a zbog opšteg dobra i bezbednosti, kako lične, tako i bezbednosti učenika i članova njihovih porodica, podsetio je on u razgovoru za Nova.rs.
„U mlađim razredima veći je problem kvalitet nastave koja se realizuje onlajn putem, jer učenici u tom smislu nisu samostalni, jer zahtevaju značajnu podršku i uključivanje roditelja. U svakom slučaju, odgovornost škole je u pogledu obrazovanja i vaspitanja učenika, a ne njihovog celodnevnog čuvanja i brige za šta su zaduženi njihovi rodtelji, za koje verujemo da odlično obavljaju svoju ulogu, ali je problem onima koji rade“, rekao je on.
Kao rešenje vidi, da, ukoliko MPNTR i Krizni štab smatraju da roditelji nemaju vremena i mogućnosti da brinu o svoj deci, treba da se obrate Sektoru za brigu o porodici i socijalnoj zaštiti ili drugim nadležnima sa kojima bi taj problem rešili.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare