Nikada mi nije palo na pamet da idem da radim u Kanadu, niti imam kolege koje su tamo. Ne znam odakle ministarki ta ideja. Sramota je da izjavi kako mi nećemo da idemo iz velikih gradova jer u njima živimo “sa mamom i tatom”. Naši mladi ljudi žele da se osamostale kad završe fakultete, ali nažalost nemamo svi uslova za to. Vrlo je uvredljivo i ružno kada kaže da tvrdimo da će nam nedostajati roditelji ako odemo u provinciju, a ne u inostranstvo, pa nedostajali bi nam u oba slučaja, kao što su i njoj verovatno falili kada je iz Užica došla da živi i radi u Beogradu, revoltirano za Nova.rs priča Katarina Ilić (27), koja je na specijalizaciji u jednoj beogradskoj klinici.
Podsetimo, ministarka Grujičić je, u gostovanju na televiziji Pink, rekla da u Srbiji ima oko 1.400 nezaposlenih lekara, a u isto vreme nedostaje ih u čitavoj Vojvodini, ili na primer, u Malom Zvorniku.
Ona je naglasila da nezaposleni lekari neće da idu u manja mesta, da odlaze od kuće, gde žive sa „tatom i mamom“.
„A hoćete u Kanadu! Gde su tad tata i mama?“, pitala je Grujičić.
Ona je ovom prilikom pozvala mlade lekare da se osamostale i da idu da rade u manja mesta, gde će imati razne pogodnosti.
“Tužno je da ministarka ovako govori. Mislili smo da će ona doneti neke promene na bolje i zaista moje kolege i ja želimo da ostanemo u Srbiji i da ovde radimo kao lekari. Uopšte nije važno gde ću biti raspoređena, ali želim stalan posao i platu od koje mogu normalno da živim i koju zaslužujem posle ovoliko godina učenja i stažiranja. Nikada mi nije palo na pamet da idem u Kanadu da radim, to moram da naglasim, a odavno ne živim sa roditeljima, koji jesu u Beogradu, ali nismo u istom stanu, a kad ih dugo ne vidim, naravno da mi nedostaju. Za razliku od nekih, još imam osećaja za porodicu, nije sve u poslu”, kaže mlada doktorka Ilić.
Ministarka je u svojim izjavama aludirala na to da mladi u Srbiji u zrelim godinama i dalje žive sa roditeljima i da treba da se osamostale, između ostalog, tako što će otići da rade u provinciju.
“Lekari iz Srbije i ne idu u Kanadu, ako i ima nekoga tamo, to je jako mali procenat. Ne znam zašto je ministarka dala baš taj primer. Ona ili priča napamet ili je vrlo nekorektna prema mladim medicinarima, jer o njihovim razlozima za neodlazak u provinciju može da priča samo kad raspiše konkurse, na koje se niko neće javiti, do tada je bolje da ne govori ništa”, kaže za Nova.rs dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, koji je reagovao na izjavu ministarke zdravlja.
Za radna mesta u selima još nisu raspisani konkursi, a već se “trči pred rudu”.
“Dom zdravlja Zrenjanin je čak tri puta raspisivao konkurs za lekare, a niko im se nije javio. U pitanju je grad, nije selo, ali opet je provincija za nekoga iz Beograda. Kad budu raspisani konkursi za lekare i medicinske sestre u selima, a na njih se niko ne javi, onda ministarka može da tumači razloge zašto lekari neće u unutrašnjost. Ministarki bi bolje bilo da radi na sprečavanju korupcije, nego što se bavi uvredama lekara. Kada bi zapošljavala najbolje studente ili one koji najduže čekaju, a ne ove politički podobne, koji biraju gde će da rade, onda bi rezultat bio drugačiji”, naglašava dr Panić.
Zakon o platnim grupama i razredima važi, ali treba da bude primenejn, a da se u njemu prepozna rad u provinciji, ističe on.
“Takav posao jeste teži jer lekar nema nikoga u blizini ko može da pomogne u zbrinjavanju pacijenata. Sa tim zakonom plate bi bile veće i svi bi dobili adekvatnu nadoknadu, pa bi uz lekara, u provinciju išla cela ekipa, medicinske sestre i tehničari, bez kojih se ne može”, kaže Panić.
Ministarka je naime najavila da će tokom ovog meseca, u dogovoru sa kancelarijom predsednika Srbije, biti sprovedena nova zapošljavanja mladih lekara.
Nedavno smo na portalu Nova.rs pisali o mladom lekaru Marku, koji je zaposlen na određeno tokom pandemije 2020. i radio je u crvenim zonama dve godine, a njegov status do danas nije promenjen.
“Iako mi je obećano da ću dobiti stalno radno mesto. Rođen sam u Beogradu, gde sam i završio Medicinski fakultet, a sad treba da prihvatim da odem na selo kako bih dobio stalan posao, što je besmisleno. Ako je to jedini način, prihvatio bih samo uz platu ne manju od 1.000 evra i obezbeđen stan”, rekao nam je tada Marko S. (32), ORL specijalista.
On je tada reagovao na izjavu ministarke Grujičić, koja je naglasila da reforma zdravstva mora da obuhvata vraćanje školovanih kadrova u unutrašnjost Srbije, kao i da će svi koji su zaposleni u vreme kovida biti raspoređeni po provinciji.
“Ne razumem zašto te ljude ne zaposle u unutrašnjosti, a nama koji smo iz Beograda i koji već radimo u ustanovama na određeno, ne obezbede stalan radni odnos. Godinama sam volontirao i pandemija je za mene i mnoge kolege, nažalost, bila pozitivna, jer smo dobili bar neke ugovore. Naravno, svima je obećan stalan posao, ali su ga dobili samo pojedini, a mi ostali i dalje, svaki put, strahujemo da li će nam produžiti ugovore kada oni isteknu. Sada treba da pakujem kofere za varošicu ili selo, ili da možda razmislim i ja o odlasku u Nemačku, pa da uz kofer pripremim i pasoš”, rekao je Marko.
Problem zapošljavanja za stalno u velikim gradovima traje već pola veka.
“Kao Beograđanka sam došla u Vršac osamdesetih godina prošlog veka, jer sam dobila posao za stalno kao ginekolog. Još u to vreme niste mogli da dobijete posao u Beogradu tek tako. Ništa se decenijama ne menja u ovom društvu. Nekada je bio uslov da se radi dve godine pre dobijanja specijalizacije. Sada imamo veliki probelm, sa kolegama koji dobiju specijalizaciju recimo kod nas u bolnici, a kada je završe, odmah odu u Beograd i nikada se više ne vrate. Beogradski zdravstveni sistem usisava kadrove. Oni dobijaju ‘gotov proizvod’, lekare specijaliste koji su naučili da rade u provinciji, a onda su došli da svoje znanje koriste u Beogradu ili Nišu”, priča za Nova.rs dr Tatjana Vešović, specijalista ginekologije u Vršcu.
Reforma mora da menja ugovore.
“Mladi lekari bi trebalo da dobiju ugovor po kojem su u obavezi da rade u unutrašnjosti minimum 10 godina kada završe specijalizaciju. Dok se to ne promeni, konstantno ćemo raditi sa manjkom kadrova. Drugi problem je činjenica da je kolegama data mogućnost da lako odu u inostranstvo, što svi maksimalno koriste”, naglašava dr Vešović.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare