37
U poslednjih šest godina Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nije uklonilo nijedan bespravno izgrađeni objekat u zaštićenim zonama za koje je nadležno, saznaje Pištaljka.
(Izvor: Pištaljka)
U zemlji u kojoj prema zvaničnim podacima postoji više od dva miliona bespravnih objekata za čije rušenje su nadležne opštine i gradovi i u kojoj su milioni evra utrošeni na suzbijanje bespravne gradnje i legalizaciju, kako pokazuje istraživanje NALED-a iz marta ove godine, tek svaki peti grad ili opština ruše nelegalnu gradnju i to u proseku svega tri objekta godišnje.
Podsetimo, 2015. godine Ministarstvo građevinarstva napravilo je kampanju za suzbijanje nelegalne gradnje, a država potrošila više miliona evra na satelitske snimke koji je trebalo da pokažu šta treba da se ruši, a šta ne. Pištaljka je još 2017. godine pisala da je taj snimak za koji je država dala milion evra „pun rupa“, odnosno da se čitava područja na snimku ne vide. Prošle godine država je kupila novi set satelitskih snimaka za 2,8 miliona evra novcem iz kredita Svetske banke koji će građani vraćati. Iako država troši novac kako bi smanjila nelegalnu gradnju, ona se nastavlja jer ni državne ni lokalne institucije ne ruše bespravno izgrađene objekte.
Ministarstvo građevinarstva i Ministarstvo unutrašnjih poslova sabotiraju uklanjanje bespravno izgrađenih objekata tako što se Ministarstvo građevinarstva pravda da MUP ne šalje policijsku pomoć prilikom rušenja, a MUP se poziva na Zakon o policiji koji zahteva da se sa rušenjem pokuša prvo bez pomoći policije.
Samo Ministarstvo građevinarstva ne ruši objekte već za to angažuje privatne firme.
Prema dokumentaciji iz 2018. i 2020. godine u koju smo imali uvid Ministarstvo građevinarstva je sa firmama ugovaralo da će za svako rušenje obezbediti policijsku asistenciju. Međutim, kada Ministarstvo građevinarstva podnese zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova za asistenciju, MUP to odbija uz obrazloženje da ovo ministarstvo nije poslalo neophodan dokaz da je rušenje prvobitno pokušano bez prisustva policije. I tako do rušenja ne dolazi već šest godina.
Rezultat ovakve „saradnje” državnih organa koji bi trebalo da sprovode zakon je taj da je poslednje rušenje u nadležnosti ministarstva bilo u oktobru i novembru 2015. godine, kada je uklonjeno više objekata u nacionalnim parkovima Tara i Kopaonik, specijalnom rezervatu prirode Uvac i u parku prirode Golija. To je ujedno i poslednji put kada je MUP obezbedio asistenciju Ministarstvu građevinarstva.
Jedan od najpoznatijih nelegalnih objekata koji je u nadležnosti države i koji je trebalo da bude srušen po rešenjima republičkih građevinskih inspektora je onaj na Pančićevom vrhu na Kopaoniku. Mediji su pisali da je ovaj objekat nelegalno sagrađen a da se ne ruši godinama.
Milunka Kijanović, direktorka „Noris inženjeringa”, jedne od firmi koje po ugovoru sa ministarstvom treba da ruše nelegalne objekte potvrdila je za Pištaljku da po okvirnim sporazumima iz 2019. i 2020. godine koje su zaključili sa Ministarstvom građevinarstva nije srušen nijedan bespravno izgrađen objekat.
Po ovim okvirnim sporazumima nisu izvršena ni plaćanja. Kijanović nam je rekla da nisu pitali ministarstvo zašto se ništa ne ruši, jer su sa njima ranije već sarađivali, te da sada čekaju samo da dobiju nalog za izvršenje.
Uvidom u Registar donetih izvršnih rešenja o rušenju republičkih građevinskih inspektora Pištaljka je saznala da ih je ukupno 197. U Registru se ne nalaze samo rešenja po predmetima iz prethodne dve godine već i iz 2018, 2017, 2016, 2015, ali i 2013. godine, koja ni nakon osam godina nisu izvršena.
Ceo tekst Pištaljke možete pročitati ovde:
