1
Svakoga dana, u ranim jutarnjim satima, u čekaonicama ispred ambulanti Instituta za ortopediju “Banjica”, kako svedoče pacijenti, kroz hodnik širok nekoliko metara ne može da se prođe, zbog prevelike gužve. Čekaju se pregledi, kontrole, snimanja i zakazivanje operacija u narednih nekoliko godina. Iako je ministarka zdravlja Danica Grujičić nedavno izjavila da oni koji “mogu da funkcionišu, a nešto ih boli, treba samo da popiju lek”, pacijenti se žale da godinama uzimaju terapije, ali da one ne mogu da zamene novi kuk ili koleno.
Nakon što smo od čitalaca, pacijenata ovog Instituta, dobili snimke i brojne fotografije, koje su ogledalo stanja u ovoj ustanovi, obišli smo bolnicu i razgovarali sa obolelima, koji su na ivici očaja.
Na “Banjici” smo zatekli “opsadno” stanje. Uz pomoć štaka, u kolicima, sa štapovima, mladi i stari, samo pristižu, sa uputima iz doma zdravlja, gde su, kako kažu, na prvi pogled “otpisani”.
“Doktor u domu zdravlja me nije ni pogledao. Čekaonica prazna, samo otpisuju ljude, udele nam uput bez zakazanog termina i otkače nas. Lekar neće ni da sasluša, nego odmah kaže ‘idite na ortopediju’. Imam bolove u kolenu, ne znam zašto, nisam se udarila, ali boli me već nedeljama, posebno noću. Došla sam u Institut bez termina i samo su mi rekli: ‘Sedite, sačekajte’. Gde da sednem? Koliko da čekam? Ništa ne znam. Nemam zakazano, pa sam poslednja rupa na svirali”, požalila nam se Rajka G. (74), penzionerka iz Beograda.
Javna je tajna da se na preglede u sve bolnice dolazi “preko veze”, koja omogućava i ulazak “preko reda”, što dodatno uznemirava obolele, koji satima čekaju, iako imaju zakazan termin.
“Gde ćeš, čoveče?”, govori gospođa sa štapom, gospodinu koji se uhvatio za kvaku i ulazi u ambulantu ispred nje.
“Pa ja sedim ovde već dva sata, a imala sam zakazano. Kako tako ulazite, ni da pitate, može li?!”, viče žena, ali niko je ne čuje.
Pacijenti su besni na sistem, a ministarki poručuju da lekovi ne pomažu.
“Sramota! Prošli put sam imala zakazano u 10, a ušla sam na pregled u dva popodne. Čekam operaciju kolena skoro pet godina i sve to vreme pijem lekove protiv bolova. Otišle su mi hrskavice na oba kolena. Nekada sam se bavila sportom, a sad ne mogu da hodam. Prođe me kad popijem lek, ali onda opet boli čim ustanem. Krećem se sa dva štapa. Ministarka misli da je to dovoljno, a videla bih da nju boli kako bi joj bilo. Do kad da se kljukam analgeticima, dok mi se želudac ne raspadne. Svi mi moramo nekako da funkcionišemo, imamo život, decu, unučiće, neki su još u radnom odnosu. Nakljukamo se lekovima i izdržavamo, pa jel to rešenje?” pita Milena K. (73), koja je danas bila na kontroli, u nadi da će joj unapred pomeriti termin za operaciju.
I pored evidentno velikog broja obolelih, pacijenti se slažu da su liste čekanja fiktivne.
Pročitajte još:
1
2
3
3
“Tačno je da su nameštene. To je način da nas nateraju da se operišemo privatno, ali koliko nas može da finansira? Evo, ja prva ne mogu. Proverila sam i koštalo bi me 6.000 evra jedno koleno, odakle mi toliki novac? Neka, sačekaću. Ne znaju oni koliko sam tvrdoglava. Ako misle da ću umreti pre operacije, varaju se, jer planiram da živim bar do 95.!”, naglašava Milena.
Ipak, ništa im drugo ne preostaje, osim da – čekaju.
“Sa ljudske strane nije lepo to što je ministarka rekla. Treba da dođe ovde da vidi kako nam je. Na Institutu svako jutro ne može da se prođe od gužve. Potrebno je više lekara na ovoliki broj pacijenata. Znamo svi da se prave kilometarske liste, kako bi ljude naterali da odu privatno na operaciju jer doktori sede na dve stolice. Hirurzi moraju da se opredele gde će da rade, državno ili privatno, a ne da se državna praksa koristi za bogaćenje na bolesnima”, kaže Dejan M, koji je u ovu ustanovu došao zbog problema sa stopalom.
Delimično objašnjenje za gužve dala nam je Nada iz Vranja, koja je pre gotovo pola godine na “Banjici” operisala kuk.
“Lekari u Vranju su mi dali da biram: Beograd ili Vranje, i ja sam, naravno, odabrala glavni grad. Svi uvek biraju Beograd, zato se ovde gomilaju pacijenti na listama. Čekala sam tri godine na operaciju, a u međuvremenu, po ministarkinom savetu, pila sam lekove kad god me zaboli, što valjda svi radimo, kako bi profunkcionisali. Nemam uslove da plaćam privatno operaciju, tako da o tome nisam ni razmišljala”, kaže Nada, koja sada hoda uz pomoć štaka.
Predlog pacijenata je da ministarka obiđe klinike za ortopediju i uveri se u ozbiljnost problema. Takođe, sa privatnim zdravstvom država pod hitno mora da dogovori saradnju, a ne da određuje cene za operacije, koje nije sposobna da obavi.
“U srpskom društvu godinama slušamo poštapalicu ‘lista čekanja za kuk ili koleno je sedam do 10 godina’. Činjenica da je nekome indikovana operacija i da čeka godinama je katastrofalna, a pacijente ne interesuje ko je tu kriv. Imamo četiri opcije: ljudi odu kod privatnika ili nađu vezu ili daju mito ili trpe. To su sve situacije koje pogoduju korupciji. Sa stanovišta pacijenata, osnovni problem je što lekari kažu da iako ih boli, od tog bola neće umreti, pa nek trpe”, priča za Nova.rs Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata.
Ministarstvo zdravlja ograničava cene lekova, ističe on, ali ne može da određuje cenovnike u privatnom sektoru.
“Ministarka najavljuje da će ograničiti cene u privatnom sektoru, ali mislim da nema pravo to da radi. Vlasnik privatne bolnice određuje kolika će biti cena intervencije, a pacijente niko ne tera da se operišu privatno. Ona bi trebalo da sedne sa ljudima koji rade u privatnoj praksi i da porazgovara sa njima, da nešto dogovori kako bi svi bili zadovoljni, kao što su uradili sa kataraktom”, naglašava Pilipović.
Podsetimo, početkom ove godine ministarka zdravlja Danica Grujičić, već je imala jednu opasku, kojom je naljutila, kako pacijente, tako i lekare, ortopede, kada je izjavila da bi „trebalo ispitati liste čekanja na ortopediji i da li je svim pacijentima zaista potreban novi kuk ili koleno“.
Naime, na operaciju kuka ili kolena u Institutu “Banjica”, liste čekanja su delimično skraćene, tačnije ne čeka se više 10 godina na ulazak u salu, kako je bilo nekad, već “samo” četiri, što je za obolele i dalje predugo. Od blizu 12.000 ljudi, koliko ih je na listama ove zdravstvene ustanove, najkasniji zakazani pacijenti za ugradnju proteze kuka i kolena, trenutno su na spisku za mart, 2028. godine. Građana sa prelomima i oboljenjima, koja zahtevaju implante, proteze, veštačke zglobove, koji će im omogućiti da normalno nastave sa životom, u Srbiji je ukupno oko 30.000.
***
BONUS VIDEO: Institut za ortopediju Banjica, pacijenti čekaju operaciju kuka i kolena
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare