Mijat Lakićević: Niko nije srpsku istoriju bolje razumeo od Latinke Perović

"Nema boljeg tumača srpske istorije. Latinka Perović je najbolje videla uzroke onoga što se dešavalo srpskom narodu u poslednjih 100 godina. Ona se najviše bavila istorijom Srbije od 19. veka pa do danas", rekao je Lakićević za portal Nova.rs.On je istakao da njegovo sećanje na preminulu Latinku seže gotovo pola veka unazad još dok je radio u "Ekonomskoj politici", krajem sedamdesetih."U toj redakciji je još bilo živo sećanje na smenu srpskih liberala - Marka Nikezića i Latinke Perović. Upoznao sam Latinku Perović gotovo četvrt veka kasnije, 2002. godine, kada je magazin 'Ekonomist', nedeljnik u kom sam tada radio, organizovao okrugli sto povodom 30. godina od 'pada liberala' oktobra 1972. godine i od tada mogu da kažem je trajala naša saradnja. Lično ću Latinki Perović uvek ostati neizmerno zahvalan zbog podrške koju je davala, kako novinama u kojima sam radio, tako i zbog podrške koju je pružala mom radu na knjigama koje sam u poslednjih nekoliko godina napisao", rekao je Lakićević i podsetio na njegovu biografiju o Desimiru Tošiću i knjigu o Zoranu Đinđiću koja se pojavila sredinom ove godine.On je ocenio da je posebno značajno to što je Latinka Perović "uradila na afirmaciji, čak u izvesnom smislu i rehabilitaciji lika i dela Zorana Đinđića"."Da nije bilo Latinke ne bi bilo pet knjiga izabranih dela u izdanju Narodne biblioteke Srbije i Fondacije Zoran Đinđić, ali je doprinos Latinke tu bio presudan i odlučujući i u tome vidim njen neprekidni angažman i neprekidno nastojanje da se afirmiše ona manjina u srpskom društvu, ona kako je u svom najpoznatijem delu nazvala 'neželjenom elitom'", izjavio je Lakićević za portal Nova.rs.On se osvrnuo i na Zorana Đinđića ocenjujući da se "političar, državnik i filozof kao što je bio Đinđić neće pojaviti sledećih 100 godina".Podsetimo, Latinka Perović jugoslovenska istoričarka i političarka preminula je danas u 89 godini.Sa samo 27 godina bila je predsednica Antifašističkog fronta žena Srbije (AFŽ). Obavljala je dužnost sekretara Saveza komunista Srbije od 1968 do 1972 godine.Smatrali su je najuticajnijom ženom u zemlji u to vreme i jedinom koja svoju poziciju nije dobila udajom za moćnijeg muškarca, već zahvaljujući svojoj inteligenciji, sposobnosti i ambicijama.1972 godine Josip Broz Tito smjenjuje je sa pozicije sekretara iz straha da su njena uverenja previše liberalna.Nikada se nakon toga više nije vratila u politiku. Posvetila se istorijskom istraživanju i postala poznata kao stručnjak za srpsku istoriju 19. veka, kao i srpsku savremenu istoriju.***