Moćna poruka brazilskog reditelja srpskim studentima: Ne čekajte vođu i dajte sve od sebe, jer u suprotnom vas čekaju ili apatija ili desnica

Film „Ouvidor“ prvo je prikazan na renomiranom festivalu dokumentarnog filma „Doxumentale“ u Berlinu, a sada će pred domaću publiku doći zahvaljujući saradnji sa Fondacijom Veselin Simonović. Lokacija za projekciju više je nego logična – Dorćol Platz predstavlja sličnu vrstu alternativnog kulturnog centra kao što je Ouvidor.

Suočeni sa stalnim pretnjama prinudnog iseljenja od strane vlasti sa fašističkim tendencijama u Brazilu, umetnici iz Ouvidora istovremeno se bore i sa unutrašnjim tenzijama kako bi uspešno oragnizovali program. Zvuči poznato?

Zbog ove i drugih sličnosti sa stanjem u Srbiji, Borgstrem se pokazao kao dragocen sagovornik o čitavom nizu tema, a u intervjuu za „Novu“ on ima snažnu poruku i pobunjene studente u Srbiji.

NAPOMENA:

Besplatne karte za projekciju u Dorćol Platzu možete preuzeti na ovom linku, tako što ćete u padajućem meniju izabrati broj karata koje želite.

Da li se sećate svoje prve posete centru Ouvidor 63? Kakav je bio vaš prvi utisak i šta vas je privuklo tom prostoru?

U decembru 2017. organizovao sam eksperimentalnu instalaciju u Ouvidoru. Tokom jednog vikenda prikazivali smo video-projekcije, fotografije i svirali eksperimentalnu muziku. U početku su stanari skvota samo znatiželjno prolazili pored prostorije na sedmom spratu. Ali malo-pomalo, počeli su da učestvuju — performansima, cirkuskim tačkama, muzikom. Bio je to prelep početak.

Fascinirala me je ta umetnička zajednica koja funkcioniše po principu samoupravljanja. Sledeće godine su me pozvali da dokumentujem njihovu Bijenale umetnosti i tada sam odlučio da snimim dokumentarni film. Kao reditelj dokumentaraca, zanima me kolektivna, raznolika kulturna energija — upravo ono što Ouvidor 63 predstavlja.

Koliko je Ouvidor 63 značajan za kulturnu scenu Sao Paula? Ima li sličnih autonomnih centara širom Brazila?

Brazil je neverovatno raznolik kada je reč o umetničkom izrazu, i postoje brojni autonomni centri. Međutim, u velikim gradovima poput São Paula, alternativni prostori često nemaju mesta u centru jer ne donose kapital koji podržava dominantni sistem.

Ouvidor 63 se izdvaja jer umetnici iz siromašnijih delova Sao Paula, udaljenih regiona Brazila i drugih latinoameričkih zemalja ovde žive i stvaraju u samom centru grada — mestu koje je ekstremno skupo i paradoksalno prepuno napuštenih zgrada zbog špekulacije nekretninama. Program u Ouvidoru je besplatan, dostupan onima koji inače nemaju sredstva za muzeje i galerije, ili se u tim prostorima ne osećaju dobrodošlo.

Šta vas je navelo da ispričate priču Ouvidora kroz film? Da li je postojao trenutak kad ste pomislili: „Ovo mora da se zabeleži“?

Počeli smo da snimamo tokom druge Bijenala umetnosti u Ouvidoru. Učestvovali su i stanari i umetnici sa strane. Ali ubrzo smo shvatili da nisu svi stanari bili uključeni ili čak obavešteni o događaju. Tada smo odlučili da proširimo priču.

Išli smo po svim spratovima zgrade, upoznavali nove ljude, večerali s njima, razgovarali. Kad god bi se pojavila situacija koja bi mogla biti deo filma, pitali bismo da snimamo. Kao reditelj, preuzeo sam ulogu „slušača priče“ — što i jeste značenje reči ouvidor na portugalskom. Stvarali smo prostor poverenja.

Umesto da naglašavamo socijalne probleme, želeli smo da istaknemo otpornost, odlučnost i kapacitet stanara da uče iz svojih iskustava — bilo da se završe uspehom ili neuspehom. Cilj je bio da publika ne samo upozna Ouvidor, već i da ga oseti.

Kako je rad na ovom dokumentarcu promenio vaše viđenje umetnosti, kolektiva, pa i samog otpora?

Pre nego što sam počeo da snimam, i sam sam godinama živeo u umetničkom kolektivu — ali tek u Ouvidoru sam video šta zaista znači „uradi sam“ pristup. Zato smo odlučili da snimamo bez ikakvog budžeta — biciklom, jeftinom kamerom, pozajmljenim objektivom i žičanim mikrofonima. Ekipu su činile dve osobe, ponekad samo ja. Ako previše planiramo, često ni ne započnemo.

U filmu beležite i trenutak kada se kolektiv suočava sa ponudom saradnje sa Red Bullom. Kako ste vi to doživeli?

Veliki deo filma bavi se pitanjem komercijalizacije umetnosti. Kada je Red Bull pokazao interesovanje, svi smo bili sumnjičavi. Ali i razumem da ljudi koji žive u Ouvidoru imaju različita očekivanja. Neki žele podršku kako bi iznajmili stan, otvorili atelje i živeli od umetnosti. Drugi su više anarhistički nastrojeni i boje se elitizacije prostora.

Moje je bilo da ne sudim, već da prikažem obe strane — i tokom snimanja i kroz montažu. Taj sukob prikazuje mnogo šire društvene podele i potrebu za dijalogom među različitim pogledima.

Kako snimati unutrašnje sukobe, a ostati neutralan? Da li ste ikada osetili pritisak da „izaberete stranu“?

U početku smo bili bliži ljudima koji su organizovali Bijenale, što je kod drugih stanara izazvalo nepoverenje. Ali kad smo im se približili i kada su odlučili da podele svoje stavove, film je dobio novu dimenziju.

Produkcija je trajala 12 meseci, a 55 dana smo proveli u potpunom uranjanju. Snimali smo, pomagali oko muzičkih spotova, promotivnog materijala, i time postali deo zajednice. U montaži smo dugo tražili pravu formu — ali cilj je bio jasan: da svi budu iskreno predstavljeni, iako su u sukobu.

Saradnja sa liderima pokreta za stanarska prava i borcima za ljudska prava dodatno je učvrstila društvenu vrednost filma.

Brazil je doživeo velike političke promene — od Bolsonaroa do Lule. Kako se to odražava na prostore poput Ouvidora?

Situacija u Brazilu se generalno popravila od kada je Bolsonaro izgubio izbore. Ali Ouvidor 63 se nalazi u zgradi koja je vlasništvo države Sao Paulo, kojom upravlja Tarsisio de Freitas — saveznik krajnje desnice i Bolsonara. U tom kontekstu, položaj najugroženijih je dodatno pogoršan. Ouvidor se trenutno suočava sa ozbiljnom pretnjom prinudnog iseljenja, verovatno najvećom u poslednjih 11 godina.

Brazilsku demokratiju ugrožava i činjenica da je Bolsonaro pokušao da izvede puč 2022. godine. I dalje ima veliku podršku, dok je Kongres vrlo konzervativan. Tramp mu je nedavno javno dao podršku, uz ekonomske pritiske na Brazil. Čak i ako Bolsonaro bude uhapšen, postoji čitava mreža ekstremno desničarskih političara koji dobijaju podršku iz verskih i agroindustrijskih krugova.

Poreklom ste iz Argentine. Da li bi Ouvidor mogao opstati u zemlji pod predsednikom Mileijem?

Milei sprovodi politiku koja jasno ide na štetu siromašnijih. Iako postoje pravne specifičnosti koje mogu pomoći ili odmoći skvotovima, ne verujem da je njegova vlast povoljna za pokrete koji se bore za pravo na stan. Odavno živim u Brazilu, pa nisam do kraja upućen u sve promene, ali klima nije ohrabrujuća.

Projekcija u Beogradu biće održana u Dorćol Platzu, nezavisnom kulturnom prostoru. Ima li nešto što slični prostori u Srbiji mogu naučiti iz iskustva Ouvidora?

Voleo bih da upoznam ljude iz Dorćol Platza pre nego što dam konkretan sud. Ipak, ono što me fascinira u Ouvidoru jeste kreativnost koja prosto struji kroz zgradu. Ljudi tamo žive da bi stvarali i delili, uprkos svim konfliktima i ograničenjima. I uvek — stvaraju. To je veličanstveno.

U Srbiji trenutno traju najveći studentski protesti u novijoj istoriji. Kakvu biste poruku uputili mladima koji ih organizuju?

Ne smemo čekati da nas neki vođa pozove ili da se stvari promene same od sebe. Moramo se boriti za svoja prava i za prava drugih. Studentski pokreti nas oblikuju kao odrasle ljude i imaju moć da menjaju čitave generacije. Potrudite se da date sve od sebe, jer živimo u vremenu kad se mladi lako okreću desnici ili tonu u apatiju.

Projekciju organizuje Fondacija Veselin Simonović. Koliko je, po vama, važno nezavisno novinarstvo za stvarne društvene promene u Brazilu i Argentini?

Često čujem novinare kako kažu da su neutralni. Ali i to je stav — način da izbegnu odgovornost. Pisanje teksta, vođenje intervjua, montaža — sve to je subjektivno. Verujem da novinari moraju biti nezavisni, ali i da zauzmu stav. Takav, promišljen i strateški stav, koji može dopreti do onih koji žive u lažima i teorijama zavere. Potrebno je jasno reći šta se zaista dešava.

Uzbuđen sam zbog projekcije u Beogradu

Gde biste najradije prikazali film? Gde mislite da bi Ouvidor imao najjači odjek?

Oduvek sam želeo da film prikažem u zemljama Latinske Amerike. U regionu koji je delio istoriju kolonijalizma, mnogo ljudi iz drugih zemalja je prošlo kroz Ouvidor. Želim da film doprinese toj povezanosti.

Zadovoljstvo mi je i kada interesovanje pokažu zemlje potpuno drugačijih kultura, poput Južne Koreje ili Indonezije. Raduje me trud koji su neki ljudi uložili da nas pozovu lično — kao Doxumentale u Berlinu, Le FIFA u Montrealu, a sada i Beograd. Uzbuđen sam zbog ove projekcije!

Film Ouvidor je produciran od strane Salga Filmes, u koprodukciji sa Filmes de Abril. Internacionalni prodajni agent je JMT Films, a brazilski distributer sa fokusom na socijalni uticaj — Descoloniza Filmes.