„Šta da radite, ne možete da se branite. Kao što su oni preko noći vođeni na Goli otok, tako i vi možete biti izloženi organizovanom političkom linču. Ljudi mortaju biti spremni, naročito oni koji se suprotstavljau ovoj strašnoj situaciji“, dodao je Marković, a prenosi N1.
Kako je rekao, celog života pokušava da strašne stvari ismeje, a smešne stvari uozbilji.
„I to je nešto između čega se kreće moja poetika. Da shvatam bol i kao jauk, a i smeh, jer ništa ne može biti smešno što nije bolno, što ne tišti čoveka, ne možete napraviti komediju od stvari koje nisu tragične. U socijalizmu kada sam počeo da radim, način izražavanja je bio u alegorijama i metaforama, sada nema potrebe da se stvari posmatraju tako, o njima može da se govori otvoreno. Vremena nisu bolja, iako nema te potrebe da sakrivate šta hoćete da kažete, sada je sve otvoreno, svi posmatramo stvari kao otvorenu utrobu i utoliko je to još strašnije“, kaže reditelj.
Kaže i da postoje prilične analogije između današnje situacije i njegovog filma „Variola vera“.
„Najveća analogija je potpuna konfuzija. I tada je bila te 1972. prilična konfuzija, jedino što je Jugoslavija bila relativno dobro organizovana zemlja, pa su se stvari brže odvijale, postojao je jedan koncept kog su se ljudi držali, sada se menjaju koncepcije, imamo utisak improvizacije. Ja ću koliko sutra da primim treću dozu jer je to civilizovano, sve priče oko toga su bapske i primitivne“, dodaje Marković.
Smatra i da suviše dugo živimo u društvu u kome je laž dominantna.
„Ljudi su, pošto su najzad shvatili da svi lažu, jednostavno prestali da veruju drugima, nema tog autoriteta kome se veruje. Ljudi su prepušteni sebi u društvu koje nema institucije, u kome ništa ne funkcioniše i odlučuju sami, sami se snalaze zbunjeni u gunguli“, rekao je Marković.
Komentarišući tekst novina „Nova“, koje pitaju zašto tužilac ne sasluša bivšeg ministra unutrašnih poslova Nebojšu Stefanovića u vezi sa slučajem Veljka Belivuka, Marković je rekao da „o njima ne razmišlja“.
„Vidim da se tu nešto kuva, da se oni između sebe bore, u totalitarnim organizacijama uvek neko želi da preuzme vlast, kao što je bilo u komunizmu. Ne inetersuje me, šta me briga šta oni među sobom rade, oni su uništili institucije i sada dele blago. Bio je Goli otok i to je jedan od najznačajnijih događaja u 20. veku, vidite šta se dešava u svetu, čak su i Čile i Argentina otvarali stadione i punili ih neistomišljenicima. Ne znate kada će početi takvi događaji. Ja se toga ne bojim, jer nisam neko ko tek treba da živi i pravi karijeru. Mladi ljudi koji beže iz zemlje, ne beže iz ekonomskih razloga već ne mogu da izdrže ovu atmosferu. Vi kad odete negde vidite kako ljudi žive bez napetosti“, poručuje Marković.
Zato, kaže, ne veruje u organizovanu pobedu na izborima.
„Ne samo opozicija, normalni ljudi neće u tome da učestvuju, ljudi koji drže do sebe, ja da izigravam regularnog glasača u zemlji u kojoj je sve kontrolisano, gde već pripremaju krađe izbora. Ja sam nekoliko puta snimao ulične nemire, kad ljudima bude došlo do ovde biće drugačiji rečnik. Sve ide ka tome da se ovo razreši nekako vrlo neprijatno ili grubo, na bilo koju stranu. Možda će oni vladati još 50 godina, uz još veću silu. Ljudi misle da je ovo dno dna, ali i ono ima svoje dno“, navodi.
Ne iznenađuje ga pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi, jer je, dodaje, sve u državi na tom nivou.
„Ne postoje sudovi, celokupni koncept razvoja države se bazira na tome koliko će ko da se ugradi. Zašto bi BU bio različit. Naravno da za to krivicu snose i profesori, pobuna i revolt ljudi su suviše slabi, nedovoljni za preokret. To je moralna obaveza svakog ko se bavi pedagogijom, ne možete učiti mlade ljude a izbegavati da stavite glavu na panj“, poručuje Goran Marković.
Pratite nas i na društvenim
mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar