Virus koji hara svetom i za koji je sada već izvesno da će stići u našu zemlju, majmunske boginje, nije nimalo bezazlen, a zabrinjava njegova sličnost sa smrtonosnom variola verom, upozorava u razgovoru za Nova.rs virusolog dr Ana Gligić, nekadašnja šefica Nacionalne referentne laboratorije za variola veru. Neočekivano brzo širenje virusa majmunskih boginja zabrinulo je stručnjake, koji sumnjaju na moguće jačanje bolesti u ljudskom organizmu, a strah pojačava i veza s opasnom variolom, koja je u Srbiji iskorenjena pre gotovo pola veka, ali se do danas nije saznalo njeno poreklo.
PROČITAJTE JOŠ:
“Još 80-ih godina prošlog veka, u svojoj doktorskoj disertaciji sam posvetila mnogo vremena izučavanju variola vere i majmunskih boginja. Virus majmunskih boginja javlja se u ekvatorijalnoj Africi, ali poreklo variole do danas se ne zna, što je vrlo zabrinjavajuće. Zapadni i istočni istraživači bave se sada problematikom majmunskih boginja, od kojih u Africi oboleva hiljade ljudi. Ranije je smatrano da se ovaj virus ne prenosi na ljude, potom je dokazano da se ipak prenosi, pa je rečeno i da ne ide s čoveka na čoveka, ali evo sad znamo da ni to nije tačno. Tek kada je ustanovljen ovaj prenos počelo je ozbiljno izučavanje virusa, koji je veoma sličan variola veri, ali nije bakteriološki identičan i daleko je manja stopa smrtnosti. Istraživači su sad u velikoj dilemi jer je virus, koji je izolovan s majmuna, bio različit od onog koji je izolovan kod čoveka, što znači da je promenio ćud kad je prešao u ljudski organizam, a to nije nimalo dobro” objašnjava dr Gligić.
U velikom broju evropskih zemalja registrovani su slučajevi majmunskih boginja, a nama najbliža je Slovenija.
“Do 20. maja bilo je čak 120 slučajeva u 11 zemalja izvan Afrike. Još 1959. u Africi se masovno javljala ova bolest i bilo je velikih epidemija sa smrtnošću od tri procenta. Sad su jako velike šanse da ove boginje stignu do Srbije. Od ukupno 38 prijavljenih, za čak 30 nema podataka da su imali bilo kakav kontakt s nekim ko je došao iz ugroženog područja, pa se postavlja pitanje kako su ti ljudi zaraženi”, naglašava doktorka Gligić.
Ona, međutim, ističe da ovaj virus nije visoko patogen, ali čim otkrijemo prvi slučaj mora se zatvoriti krug kontakata oko njega.
“Prvi slučaj treba otkriti što pre i zatvoriti krug oko njega, tako što će svi kontakti biti izolovani. Ovaj virus nije visoko patogen, ali ne znači da neće biti. Prešao je s majmuna na čoveka, a evolutivno su majmun i čovek najbliži. Sličan je slučaj bio i s koronavirusom, kad je virus prešao sa životinje na čoveka, pa nije našao svoj supstrat, počeo je da se guši i da mutira. Međutim, ovaj virus koji je prešao s majmuna na čoveka, može samo da ojača, jer su organizmi vrlo slični”, objašnjava doktorka i naučnica Gligić.
Vakcina protiv variola vere delimično štiti i od majmunskih boginja.
“S obzirom na to da su u pitanju virusi iz bliske porodice, ko primi vakcinu protiv variole, biće do 85 odsto zaštićen i od majmunskih boginja. Problem je što mi nemamo ovu vakcinu, a vakcinacija je kod nas prestala iskorenjvanjem variole pre gotovo 50 godina”, kaže dr Gligić.
Podsetimo, epidemija velikih boginja u Jugoslaviji izbila je 1972. godine, na području Kosova i Beograda. Bila je to poslednja epidemija velikih boginja u Evropi. Tokom nekoliko sedmica celokupna populacija je vakcinisana, a do sredine maja zaraza je zaustavljena i stanje u zemlji se normalizovalo.
Naime, 7. maja u Britaniji je prijavljen prvi slučaj majmunskih boginja ove godine u Evropi i od tog dana se bolest nezaustavljivo širi kontinentom, a potvrđena je i u SAD, Kanadi, Australiji.
Groznica i kvrgav osip
Majmunske boginje pripadaju porodici virusa u kojoj su i velike boginje. U pitanju je virus koji izaziva simptome groznice, kao i karakterističan kvrgav osip na koži koji počinje na licu i širi se na ostatak tela. Obično je blag, iako postoje dva glavna soja: Kongo, čija je smrtnost do 10 odsto i zapadnoafrički soj, koji ima stopu smrtnosti u oko jedan odsto slučajeva. Virus je prvi put pronađen kod majmuna 1958. godine, tako je nastao naziv „majmunske boginje“, iako se glodari sada smatraju glavnim prenosiocima. Prvi put je virus zabeležen kod čoveka u Demokratskoj Republici Kongo sedamdesetih godina prošlog veka. Većina zaraženih se oporavlja u roku od nekoliko nedelja.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar