0
Radnici "Pošte Srbije" nedeljama pokušavaju da se izbore za bolje uslove rada kako bi, iole, imali dostojanstven život. Njihova prosečna plata je oko 55.000 dinara, za 30.000 dinara manja od neke prosečne plate u Srbiji. Reklo bi se da su poštari bliže minimalcu od 40.000 jer, kako za Nova.rs ističe radnik zrenjaninske pošte Dragan Živanov (54), dok plati dažbine, ratu za kredit, kupi meso i neke osnovne namirnice, već je sve potrošio u prvih nekoliko dana. Pita se zaslužuju li radnici jednog javnog preduzeća da "žive kao kerovi".
Kuriri, poštari i pojedini šalterski službenici Pošte Srbije u Novom Sadu, drugom najvećem gradu u zemlji, obustavili su rad 24. oktobra nezadovoljni uslovima rada, pre svega platom, a potom su im se priključile i kolege iz još nekih mesta u zemlji.
Štrajkači su tražili povećanje plata za 30 odsto, kao i da se zaposli veći broj ljudi zbog uvećanog obima posla.
Među nima je i Dragan Živanov (54), koji je stao rame uz rame sa svojim kolegama u zrenjaninskoj pošti, pre svega, zbog veoma niskih plata koje imaju i to je, kako naglašava, ono osnovno zbog čega su u štrajku.
Dodaje da se nasmejao kada je pročitao na internet portalima vest da su kurirska služba „D expres“ i druge privatne kompanije „odgovorne za štrajk poštara“.
„Pročitao sam, ali ljudi moji, to nema veze sa vezom. Gluposti. Šta oni imaju sa našim platama? Ljudi rade svoj posao, a mi svoj. Mi smo državno preduzeće i rukovodstvo je odgovorno što je sad sve stalo jer nisu na vreme mislili na nas“, kaže jasno Dragan.
Dragan prima oko 55.000 dinara mesečno iz dva dela, a pre dva dana mu je lego samo 6.900 dinara jer, dok mu se odbije rata za kredit, ostali računi i obaveze koje ima, ne ostane mu skoro ništa.
A ovaj mesec je u minusu 11.000 dinara, koliko mu je odbijeno zato što je u štrajku. Pita se kako će da preživi sledeći mesec?
„Moja plata je oko 55.000 – 56.000 dinara, u zavisnosti od sata i noćnog rada. Živim u kući u Zrenjaninu, a sa tom platom, ja zaista nikako ne mogu da podmirim svoje obaveze. Plaćam ratu za kredit 15.000 dinara, zatim grejanje 15.000 dinara. To je već 30.000 dinara. Onda, struja, voda, kablovska, račun za mobilni telefon… Sve ono što običan čovek svakodnevno koristi, dakle ništa se ne razbacujem, a ode 40.000 dinara kao iz topa, nekad malo i više. Da li čovek, onda, može da živi sa onim ostatkom od 15.000 dinara? Ne može. Zapravo, može, ali kao ker. Tako mi sada živimo“, navodi Dragan.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
8
Dragan je bio poštar 28 godina. Kada je na radnom mestu, dok je vozio bicikl, doživeo infarkt, poslovodstvo Pošte ga je, nakon oporavka, prebacilo na navodno lakši posao.
„Imam ugrađena tri stenta, pa su me prebacili kao na lakše radno mesto da teglim pakete težine od pola kilograma grama do 20 – 30 kilograma. Ako je to uopšte za mene lakši posao i da pritom ustajem u četiri ujutru, da radim i noću, što ne bih trebalo. Od bivšeg upravnika bio sam uslovljen da prihvatim ili to ili ništa drugo, odnosno da dam otkaz. To je, prema njemu, lakše radno mesto koje dobijaju zaposleni posle 30 godina staža u Pošti. A neko dobije da sedi i ne radi ništa, ali je politički podoban. Tako to funkcioniše“, smatra naš sgaovornik.
Svestan da je inflacija u Srbiji doživela vrhunac, Dragan se trudi da kupuje isključivo kada su akcije i to u onim marketima u kojima je moguća kupovina na rate. Da nema toga, kaže, sigurno ne bi pregurao mesec.
„Jako je teško, jako. Pogledajte platu, a pogledajte dažbine. Hrana je toliko skupa odnosno namirnice da se prosto plašim da uđem u prodavnicu jer u glavi imam spisak šta treba da kupim s jedne strane, a s druge već znam koliko će to da me košta. O kupovini garderobe razmišljam samo kad je nužno, kada pukne cipela, probije jakna i tako dalje. Oblačim se ‘na potvrde’ već godinama unazad. Firma ima ugovor sa pojedinim radnjama, pa tako kupim šta mi treba i otplaćujem narednih 12 meseci. Drugačije ne mogu. To je takvo snalaženje i takva borba za život, da to nije normalno. A svakim danom sve teža i teža. Vidite i sami, cene skaču iz dana u dan, to nije normalno“, očajan je Dragan.
A kada je 15. novembra na račun neglo tričavih 6.900 dinara, Dragan je pomislio da je u pitanju neka skrivena kamera.
„Ljudi moji, pa ko još primi samo bednih 7.000 dinara? Čak nije ni celih sedam. Platu dobijamo iz dva dela – prvog u mesecu je akontacija, a 15og plata. Skinuli su mi 11.000 dinara zato što sam u štrajku. I banka mi je skinula ratu za kredit. Struja, grejanje, ostale komunalije i… Ostade samo 6.924,99 dinara. Ako oni – država, vlast, kako već hoćete, misle da mi sa ovim parama možemo da preživimo, svaka im čast. Sve možemo da stavimo na papir, sve da se vidi, ništa ne lažem. Tačno da se zna gde ode svaki dinar“.
Kada se približi kraj meseca, ali još nije prvi, Dragan jedva, ali jedva sastavlja kraj s krajem.
„Bilo je ranije kritičnih meseci kada imam nekih neplaniranih izdataka, ali poslednjih godina je skoro svaki mesec kritičan. Da nema tih akcija i da ne kupujemo samo ono što nam isključivo treba, ne bih mogao da živim. Kako, kako? Kad dođe nekoliko dana pred platu, gledaš bukvalno samo da imaš za hleb. Ništa drugo. Živimo kao kerovi od plate u Pošti, drugačije ne znam kako bih nazvao ovakav život.
Dragan, inače, živi sa bolesnom majkom, a samo na njene lekove mesečno ode između 5.000 i 7.000 dinara.
Pritom, i on ima terapiju, tako da, kaže, u apoteci „ostavi“ desetak hiljada dinara.
„Nigde se ne rasipam, ne bahanališem se, trudim se da živim pristojno koliko mogu. Kredit imam jer sam želeo da reoviram kuću, da iole živim u pristojnim uslovima, zaslužujemo to. Uveo sam centralno grejanje, obnovio koliko – toliko. Da imam veća primanja, mogao bih da uštedim i ostavljam sa strane dve -tri godine, a ovako sam prinuđen da uzimam kredite. Teško, teško, verujte mi“, kaže naš sagovornik.
BONUS VIDEO: Radnici Pošte: Borba za goli život i stranačka zapošljavanja
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare