Vlasnici kragujevačkih ugostiteljskih objekata i predstavnici muzičara danas su protestovali ispred Skupštine grada, zahtevajući od gradske vlasti ravnopravnost između privatnog i javnog sektora i mogućnost da rade iako je proglašena vanredna situacija.
Ugostitelji već dva dana protestuju zbog novouvedenih mera kojima im je ograničeno radno vreme do 20 sati.
Nezadovoljni protivepidemiološkim merama koje su uvedene u Kragujevcu, ugostitelji i muzičari su potpisali peticiju u kojoj traže povlačenje ograničavanja radnog vremena do 20 sati.
Oni su jedinstveni u stavu da će, ukoliko Vlada Srbije potvrdi predložene mere, svaki ugostitelj pojedinačno podneti zahtev za naknadu štete protiv Grada Kragujevca i Republike Srbije. U peticiji se navodi, da će zatražiti „isplatu izmakle dobiti zbog administrativnih ograničenja u slobodi preduzetništva i ostvarivanja prava na rad“.
Na protestu ispred Skupštine grada bilo je oko 200 vlasnika ugostiteljskih objekata, konobara i muzičara. Oni su novinarima pojasnili da imaju razumevanja za uvođenje preventivnih mera, ali da ih ljuti što je sva krivica svaljena na njihovu branšu i što će jedino oni trpeti finansijske posledice.
Ocenjuju da su se ljudi zarazili i na drugim mestima, ne samo u kafićima, ali da je u gradu stvorena atmosfera da su svi zaraženi virus dobili u ugostiteljskim objektima.
Predstavnik ugostitelja Petar Veinović je na protestu ispred Skupštine grada pojasnio da ugostitelji i muzičari žele da se status Kragujevca izjednači sa ostatkom zemlje, jer, kako navodi, samo je ugostiteljima u Kragujevcu ograničen rad do 20 sati.
„To je za nas apsolutno neprihvatljivo. Korona nema ’duplo radno vreme’. Šta to znači? Korona ne radi do osam, a posle toga ubacuje u drugu brzinu“ , revoltirano kaže Veinović, dodajući da niko od ugostitelja „ne beži od nošenja maski i drugih propisanih mera“.
On je predložene mere nazvao „diskriminacijom“, jer im je onemogućeno da ostvaruju prihod posle 20 sati, dok se takva ograničenja ne odnose na trgovinske lance, fabrike i druge privredne subjekte u kojima takođe postoji velika frekvencija ljudi.
„Dovedeni smo u situaciju da se borimo za opstanak. Tražimo da se radno vreme vrati u normalne tokove, a mi ćemo da podržavamo sve druge preventivne mere, maske, dezinfekciju, distancu i ostalo što se od nas traži“, kaže Veinović.
On objašnjava da ugostitelje niko nije konsultovao pre donošenja preventivnih mera i zbog toga su organizovali protest ispred Skupštine grada zahtevajući od gradonačelnika da ih primi.
Predstavnike nezadovoljnih ugostitelja i muzičara primio je Radomir Nikolić, a sastanak je bio zatvoren za medije. Posle pregovora koji su trajali duže od sat vremena, predstavnica pregovaračkog tima ugostitelja Tatjana Mitrović prenela je poruku gradonačelnika.
Ona je okupljene kolege i novinare obavestila da predložene mere sada ne mogu da se menjaju, te da ostaje na snazi zabrana rada posle 20 sati. Međutim, dodala je da su zahtevi ugostitelja naišli na razumevanje gradskih vlasti.
„S obzirom na to da smo mi na neki način kolateralna šteta čitave ove epidemiološke situacije, dobili smo uputstva da sastavimo svoj predlog ekonomskih mera koje bi mogle da ublaže strahovite posledice po naše poslovanje. Svi mi već imamo reprograme poreskih i drugih dugovanja iz prethodnog perioda, tako da su gradske vlasti spremne da nam pomognu sa te strane, ali mere nikako neće moći da se menjaju. Koliko smo shvatili, mogu da budu samo još gore“, navela jeMitrović.
Ona je pojasnila da će ugostitelji i muzičari nadležnim gradskim i državnim institucijama predložiti set ekonomskih mera, koji će im pomoći da iz cele situacije izađu sa što manje posledica. Međutim, bila je i skeptična u vezi sa trajanjem vanredne situacije.
„Moraćemo dobro da razmislimo o svim detaljima prilikom sastavljanja ekonomskih mera i da planiramo institucionalnu podršku na duži vremenski period“, rekla je Mitrović, ocenjujući da su prilikom pregovora sa gradonačelnikom „stekli utisak da će vanredna situacija potrajati“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar