Sa najavljenim planom koji predviđa rušenje zgrada na teritoriji beogradske opštine Vračar, a koji je u subotu uveče stopirao zamenik gradonačelnika Goran Vesić, "nešto debelo nije u redu", kaže arhitekta Bojan Kovačević.
Socijaldemokratska stranka nedavno se usprotivila planu za blok između vračarskih ulica Njegoševe, Krunske, Kneginje Zorke i Smiljanićeve, gde su i istorijski objekti, među kojima Prirodnjački muzej. Na tom prostoru, od 1,8 hektara, planirana je izgradnja kompleksa zgrada, te će, ukazala je SDS, „istorijski objekti koji predstavljaju duh Vračara, biti zamenjeni modernim zgradama i komercijalnim sadržajem“.
U subotu uveče zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je da je na sastanku sa predstavnicima udruženja građana Topolska i Društva za ulepšavanje Vračara prihvaćen predlog tih udruženja i gradske opštine Vračar da se zaustavi izrada urbanističkih planova.
„Moje iskustvo govori da nekim ljudima javno verifikovanim kao ljudima koji pričaju priče, ne treba verovati do kraja“, rekao je Kovačević za N1 ali je naglasio da na osnovu sleda stvari koje su se izdogađale ne isključuje mogućnost da će plan biti obustavljen.
„Mislim da se neko strahovito zaleteo i u pet do 12 je sugerisano da bi vlast mogla da ima velike probleme sa tim planom“, istakao je arhitekta.
On je ukazao na problem da se investitorima u izgradnji zgrada odobravaju najveći kapaciteti od onih koji se spominju u dokumentima.
„Ne vidim zašto se ne odobravaju oni koji su nejrestriktivniji. Čitava urbanistička praksa počiva na tome što se neke stvari limitiraju – možete do pet, spratova, ne možete 55“, rekao je Kovačević i dodao da je u slučaju Smiljanićeve klasičan primer maksimalne zarade – s ciljem da se uklone male zgrade da bi napravili kuće visine 32 metra, od osam spratova i sa devetim.
„To je nedopustivo“, rekao je Kovačević i dodao da je činjenica da čak i Vesić koči sve u subotu uveče – znak da tu nešto debelo nije u redu.
„A nije debelo u redu to što jedna celina koja je 30 godina uživala preliminarnu prethodnu zaštitu, a nije proglašena za spomenik kulture, mada ja s vremenom mislim da će taj potez postati ambijentalna celina, kulturno dobro i od ove priče investitorske ničeg neće biti – to je nešto što je i zamenik gradonačelnika očigledno imao u vidu“, kaže arhitekta.
On ističe i da je odgovor na pitanje zašto do sada nije urađen taj posao – „pitanje tradicionalne srpske kilavosti i odugovlačenja“.
„Ono što je osnovno je da ne samo amibijent Vračara već i ulična mreža ima neki svoj maksimum koji može da podnese. Da li u Smiljanićevoj možete da zamislite kuće od 8 ili 9 spratova?“, zapitao je.
Slučaj palme na Kalemegdanu
Upitan za drugi slučaj u kom su gradske vlasti odlučile da zasade palme na Kalemegdanu, Kovačević ističe da ga to nije iznenadilo.
„Tu moram da budem dobronamerniji prema tom aktu jer danas postoje vrste drveta koje ne zahtevaju veliki koren i u nekim garden centrima zapanjite se šta raste iz nevelike količine zremlje“, rekao je Kovačević, ali je dodao da Gradska uprava „zasenjivanjem prostote“ prikriva druge grubosti koje čini u oblikovanju grada.
On je rekao i da je doneo odluku da napusti žiri za dodelu nagrade „Zlatni Beočug“ pošto je Vesiću, dodeljena povelja, ali ne i nagrada pod tim imenom. Kaže da je i sam Vesić precizirao da nije on dobio tu nagradu, već nekakvo priznanje i povelju i da ju je dobio grad, a ne Vesić.
„Mislim da će istoričari grada Beograda u dogledno vreme dati sliku učinka Vesića i svih koji sada vode grad i da dodam mali detalj – neko ko je javno i zvanično brkao jednog i drugog Branka Pešića – ne bi smeo da bude ni blizu dvora u kome je uprava Grada Beograda“.
Na pitanje da li je gradska vlast i nešto dobro uradila, kaže da daje malu pohvalu za to koliko se novca ulaže u javne investicije, ali da „ne zna koje je poreklo tog novca“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar