27
Epidemiolog Predrag Kon istakao je u emisiji Studio N1 Live da je Krizni štab saopštavao sve podatke koje je imao, da nije ništa sakriveno, a da su za razliku broja umrlih od onih koji su zvanično saopštavani, odgovorni informatičari koji su davali netačne podatke.
„Ja o tome pričam od sredine septembra. To nije od juče. Na četiri televizije sam pričao o tome, saopštavao višak smrtnosti i sve ono što sam juče rekao, sam već govorio“, naveo je Kon za N1 i ponovio da to nije nikakva nova vest.
Prema njegovim rečima, sve ono što je Krizni štab imao, javno je i saopštavao, iz dana u dan.
„Ono što smo dobijali, dobijali smo od informatičkog sistema. Kada neko govori i kaže: ‘To nije istina’, ja moram da mu kažem da nije istina to što on govori. Informatički sistem koji je sve te stvari povezivao nije nikada postojao u zemlji. Mi smo radili na osnovu prijava zaraznih bolesti, prijava smrti od zaraznih bolesti, a posle toga, dva meseca kasnije, stizale su potvrde od smrti koje su deo jednog obrasca, ‘DEM 2’, koji je vezan i za matičara, i za mogućnost sahranjivanja. Prema tome to su najpouzdaniji podaci“, ističe Kon.
„Ja odgovornost prebacujem na informatičare koji su nam davali podatke koji nisu bili potpuno tačni. Tvrdim, pod punom moralnom odgovornošću da Krizni štab u medicinskom delu nije mogao da ima druge podatke od onih koje je dobijao od informatičara. Ako neće to da se prihvati, ne želi se istina“, poručio je on.
Prema njegovim rečima, onog momenta kada je stavljena sumnja na podatke, a to je bilo u junu mesecu, „jasno je bilo da informatički sistem ozbiljno zakazuje, i na to je upozoreno“.
„Čak je i premijerka rekla da taj sistem nije potpuno ispravan i da ima niz grešaka“, istakao je Kon.
Govoreći o tekstu BIRN-a u kome je navedeno da postoji problem sa podacima, i o naknadnim izjavama premijerke Brnabić da smo među najboljim zemljama sa procentom zaraženih i stopom smrtnosti, on naglašava da „jesmo bili najbolji“, kao i „da će se to videti“.
„Bili smo najbolji jer smo reagovali brzo sa vanrednim stanjem koje je bilo idealno sprovoditi u tom trenutku. Nema tu dileme, istorija će pokazati“, uveren je Kon.
Govoreći o održavanju izbora i fudbalskog večitog derbija, on kaže da je „u tom trenutku bila situacija koju smo mi mogli da znamo“.
„Porast je krenuo posle toga, posle 5. juna. I on se ubrzava nakon 10. juna. A ta utakmica nije smela da se dogodi na takav način. Bilo je ograničenja, a ta ograničenja nisu bila poštovana. I ja tu nemam mnogo šta da dodam. Isto tako, preporuke su bile na snazi, i u tom trenutku smo dokazali da nismo u stanju da poštujemo preporuke“, kaže Kon.
Za svoja odsustva sa konferencuja za štampu Kriznog štaba kaže da je to bilo zbog toga što se „oslonio na podatke Gradskog štaba za javno zdravlje“, kao i da je „uporno upoređivao podatke koje su dolazili iz informatičkog sistema“.
„Posle 3. avgusta, ti podaci su bili polako, ali sve više uklopljivi. Ja ne mogu ni danas da tvrdim za umrle, jer taj sistem traženja ne smatram dovoljno dobrim“, navodi on i dodaje da bi za detaljno pojašnjenje toga trebalo da budu upitani informatičari.
„Glavni odgovorni su oni koji su pravili informatički sistem, radili sa njim, i dostavljali nam podatke“, kazao je on.
„Istina je da je na osnovu mortalitetne statistike bilo trostruko umrlih više u Beogradu, nego što je uopšte prijavljeno. To znači da sami lekari nisu prijavljivali da je smrt od kovida“, zaključio je on.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
