Koje ugovore će nadzirati novi softver Ministarstva finansija?

Vrednost softvera ministarstvo je procenilo na 297,5 miliona dinara (2,5 miliona evra), vidi se u oglasu o javnoj nabavci koja je nedavno raspisana.

Ministarstvo finansija do objavljivanja ovog teksta nije odgovorilo na molbu Nove ekonomije za pojašnjenjem koje će sve nabavke i ugovore da prati taj softver.

*Nakon objavljivanja teksta Ministarstvo finansija je poslalo razjašnjenje u kojem je objasnilo da je predmet javne nabavke unapređenje softvera za praćenje realizacije javnih nabavki, kroz razvoj zasebnog modula koji treba da obuhvati sve javne nabavke na koje se Zakon o javnim nabavkama ne primenjuje, odnosno one nabavke za koje nisu dostupni podaci na Portalu javnih nabavki, sa izuzetkom nabavki iz domena odbrane i bezbednosti.

"Realizacija opisane nabavke u znatnoj meri treba da doprinese efikasnijem i delotvornijem izvršavanju svih zakonom utvrđenih nadležnosti ovog ministarstva u vezi sa predmetnom materijom", navelo je Ministarstvo finansija.

Miloš Đorđević iz Transparentnosti Srbija kaže za Novu ekonomiju da je ideja da se objedinjeno prate i objavljuju ugovori zaključeni van Portala javnih nabavki dobra.

Međutim, kako dodaje, nije jasno na koje se sve ugovore zaključene van Portala javnih nabavki ova nabavka odnosi.

"U tehničkoj specifikaciji se navodi da je reč o nabavkama manje vrednosti koje nisu realizovane kroz Portal javnih nabavki, što je termin koji važeći Zakon o javnim nabavkama ne prepoznaje. Tu se dolazi do pitanja da li se misli na nabavke koje se nalaze ispod praga od milion dinara (gde bi izraz nabavke manje vrednosti imao uporište) ili je reč o svim nabavkama koje su izuzete od primene zakona i koje se ne objavljuju na Portalu, a za koje postoje brojni primeri (nedavno je u žiži javnosti bio jedan primer ugovaranja pravnih advokatskih usluga)", objašnjava Đorđević.

To pitanje je, prema njegovim rečima, veoma značajno jer od njega zavisi obuhvat praćenja koji se želi postići novim softverom. "Tako da verujem da će i potencijalni ponuđači imati sličnu dilemu".

Zakonom o javnim nabavkama propisani su vrednosni pragovi do kojih se odredbe zakona ne primenjuju, i tu, između ostalog, spada nabavka dobara, usluga i sprovođenje konkursa za dizajn, čija je procenjena vrednost manja od milion dinara i nabavka radova čija je procenjena vrednost manja od tri miliona dinara.

Pored ovoga, odredbe ovog zakona se ne primenjuju ni na nabavku "društvenih i drugih posebnih usluga"  čija je procenjena vrednost manja od 15 miliona kada nabavku sprovodi javni naručilac, odnosno manja od 20 miliona dinara kada nabavku sprovodi sektorski naručilac.

U društvene i druge posebne usluge spadaju, na primer, zdravstvene, usluge socijalne zaštite i srodne usluge, usluge hotela i restorana, usluge istrage i obezbeđenja.

Naručioci odredbe zakona ne primenjuju ni na kupovinu i zakup zemljišta, usluge arbitrže i sporazumnog rešavanja sporova, pravne usluge, usluge prevoza putnika železnicom ili metroom.

Ako bi bile obuhvaćene sve nabavke na koje se zakon ne primenjuje, a ne samo one ispod propisanih pragova, to bi, navodi Đorđević,  moglo da doprinese boljem uvidu i kontroli u nabavke za koje trenutno nemamo podatke.

"Istina je da postoje i brojni drugi problemi u ovoj oblasti, ali bi upravo ovakav način praćenja mogao da doprinese boljem uvidu i kontroli u nabavke za koje trenutno skoro da i nemamo podatke, a koje kako i samo Ministarstvo kaže, učestvuju u značajnom procentu u ukupnim planiranim sredstvima organizacija javnog sektora. Pogotovo ako ovime budu obuhvaćene sve nabavke na koje se zakon ne primenjuje, a ne samo one ispod propisanih pragova", ocenio je Đorđević.

Pre par nedelja Ministarstvo finansija je oglasilo još jednu nabavku u vezi javnih nabavki, za "razvoj platforme za pregled i analizu podataka iz javnih nabavki".  Platofrma bi trebalo da omogući praćenje istorijata ponuđača, kao i zaključenih ugovora i ponuda.

Posle dodele posla određenom ponuđaču, postoji čitav niz kompleksnih i međusobno povezanih aktivnosti koje je potrebno ispratiti i iskontrolisati, sve do završetka (izlaza), odnosno dodeljenog ugovora, smatra Ministartvo finansija.

"Ministarstvo finansija je institucija kojom je zakonom poverena izuzetno bitna uloga u sistemu javnih nabavki, a to je nadzor nad izvršenjem ugovora. Prošlo je više od dve godine od početka primene važećeg zakona i nebrojano mnogo poziva i inicijativa da se ova ' rupa' popuni i da konačno dobijemo podatke o tome da li se i na koji način izvršenje ugovora prati", zaključio je Đorđević.

Prema rečima Đorđevića, upravo su nadzor nad izvršenjem ugovora i nabavke na koje se zakon ne primenjuje "sive zone" na kojima bi trebalo raditi.

Zainteresovana javnost, kako kaže, trenutno nema podatke o tome da iko izvan samih naručilaca vrši taj nadzor, a mora se napomenuti da je odnedavno Budžetska inspekcija dobila ovlašćenje da nadzire izvršenje ugovora.

On kaže i da je važno da je Ministarstvo prepoznalo da je vreme da unapredi stanje u ovoj oblasti i da bi se sprovođenjem ovih nabavki i razvijanjem navedenih platformi umnogome to i učinilo.

***BONUS VIDEO: Siniša Mali slagao o javnom dugu Srbije

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=siniamalislagaoojavnomdugusrbije-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3185512"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram