Tokom krize izazvane pandemijom koronavirusa, od marta 2020. do 31. januara 2021. godine pojedinci, kompanije i neprofitne organizacije u Srbiji donirali su više od 21 milion evra za saniranje posledica epidemije. Porasla je vidljivost dobročinstva i filantropije i ilustrovana je njihova važnost, što će zasigurno podstaći i njihov dalji razvoj, priča za Nova.rs Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije.
U razgovoru za Nova.rs ona govori o tome da li je i koliko dobročinstvo na ceni u Srbiji, kao i da li danas imamo filantrope kao što su bili Miša Anastasijević i Ilija Kolarac.
Fondacija Trag je raspisala konkurs za 14. dodelu VIRTUS nagrada za filantropiju i dobročinstvo. Do kada je rok za prijavu, kada je dodela nagrada, u koliko kategorija i za šta sve nagrađujete pojedince i grupe?
Trag fondacija dodeljuje VIRTUS nagradu za filantropiju s ciljem da istakne i podrži one pojedince, kompanije, mala i srednja preduzeća, koja su tokom 2020. godine činili dobra dela, pokretali i podržavali filantropske inicijative i tako doprinosili razvoju zajednica u kojima žive i posluju. Kao i proteklih godina, očekujemo veliki broj prijava, jer je iskustvo pokazalo da sve više građana, kao i predstavnika poslovnog sektora pokreće filantropske inicijative ili se priključuje humanitarnim akcijama, posebno u svetlu pandemije i svih efekata koje je proizvela na naš zdravstveni sistem, obrazovanje, život u zajednici i ekonomski razvoj.
VIRTUS nagrada se dodeljuje u 5 kategorija: Glavna nagrada za doprinos kompanije na nacionalnom nivou, Nagrada za doprinos lokalnoj zajednici u kojoj kompanija posluje, Nagrada za malo i srednje preduzeće, Nagrada za dugoročno partnerstvo između profitnog i neprofitnog sektora i Nagrada za individualni doprinos filantropiji. Prijave se mogu dostaviti do 25. februara, a više informacija o propozicijama konkursa, načinima prijavljivanja i sastavu žirija mogu se naći na sledećem linku: www.tragfondacija.org/virtus-nagrada. Dobitnici VIRTUS nagrada za 2020. godinu biće proglašeni tokom prve polovine maja meseca.
Koji su ključni kriterijumi u izboru nagrađenih?
Žiri se uvek vodi nizom kriterijuma. Najvažniji je da je podrška bila upućena neprofitnoj organizaciji ili instituciji za aktivnost od opšteg društvenog značaja koja je obuhvatila veći broj korisnika i doprinela dugoročnom razvoju zajednice u kojoj je sprovedena.
U tom smislu, važno je da je akcija do momenta prijave već imala jasne i merljive rezultate u prethodnoj godini. Kod poslovnog sektora, žiri u obzir uzima i reputaciju nominovane kompanije i preduzeća, nivo društveno odgovornog poslovanja i etički odnos prema zaposlenima, klijentima i sredini. Kada su pojedinci u pitanju, žiriju je najvažnije postojanje autentične filantropske motivacije, one koja prevazilazi okvire uobičajenih poslovnih ili privatnih aktivnosti nominovane osobe. Često se smatra da žiri u obzir uzima samo finansijski doprinos, no, izuzetno su važni i drugi oblici podrške – prenos znanja i veština, pomoć u robi i materijalu i volonterski rad.
U javnosti je svojevremeno postojao stav da dobročinstvo nije na ceni posebno među privatnim kompanijama, što je bio ranije u prošlosti, već da se sve gleda kroz tržišnu utakmicu i profit. Da li je i koliko je to mišljenje utemeljeno?
Naše iskustvo pokazuje da postoji veliki broj kompanija i malih i srednjih preduzeća, koji već dugi niz godina značajno ulažu u svoje zajednice i stoga smatramo da zaslužuju da budu prepoznati i istaknuti, kao inspiracija i primer drugima. Osnovni motiv kompanijama da daju za opšte dobro jeste unapređenje kvaliteta života u zajednici u kojoj posluju, „vraćanje” zajednici, zatim izgradnja imidža društveno odgovorne kompanije, kao i stvaranje timskog duha unutar same kompanije, koji se učestvovanjem u filantropskim aktivnostima razvija.
Šta Vam kaže iskustvo sa VIRTUS nagradom, da li je i koliko filantropija važna uspešnima u Srbiji i koliko su spremni da pomognu?
Velike kompanije imaju definisanu višegodišnju strategiju davanja za opšte dobro, formulisanu kroz principe društveno odgovornog poslovanja, ali i godišnje budžete usmerene na finansiranje konkretnih filantropskih aktivnosti. S druge strane, u manjim preduzećima, inicijativa za pokretanje filantropskih aktivnosti uglavnom potiče od samog vlasnika ili generalnog menadžera koji zajedno sa zaposlenima redovno organizuju različite vidove pomoći drugima ili zajednici.
Istraživanje, koje je za Trag fondaciju u 2020. godini sproveo IPSOS, pokazuje da najveći broj kompanija planira da nastavi sa filantropskim aktivnostima, što ohrabruje. Međutim, potrebno je i da se kroz brojne mehanizme a najpre kroz zakonodavni okvir unapredi ambijent za donatorstvo, što najpre spada u delokrug države. Ove izmene između ostalog podrazumevaju uvođenje poreskih olakšica za filantropska davanja, ukidanje PDV-a na doniranje hrane, kao i druge stimulativne mehanizme za razvoj filantropije u Srbiji.
Da li se taj odnos prema dobročinstvu među onima koji su u mogućnosti da pomognu menjao kroz godine od kada dodeljujete nagradu?
Možemo reći da je u prethodnih četrnaest godina došlo do pozitivnih pomaka kada je reč o razvoju filantropije u Srbiji. Pozitivne promene se vide u brojnosti akcija i u povećanju iznosa donacija. Čini se da postoji i veća spremnost na davanja, ali i veći spektar oblasti za koje su darodavci spremni da daruju. Došlo je do porasta broja i iznosa individualnih donacija čemu su u velikoj meri doprinele različite onlajn platforme i njihova transparentnost. Uz to, veruje se da su izveštavanja o pozitivnim ishodima, pre svega, o lečenju obolele dece za koju su prikupljenja sredstva, takođe doprineli većem uključivanju građana u ovakve akcije. Svakako je važno da su se građani ohrabrili i videli da zajedničkom akcijom mogu da reše mnoga važna pitanja i da svaki doprinos, bez obzira da li deluje kao mali ili veliki, vodi ka uspešnom postizanju filantropskih ciljeva. Zabeleženo je i uključivanje sve većeg broja kompanija u filantropske aktivnosti, jer sada i manje kompanije počinju da razumeju značaj dobročinstva. Došlo je i do određenih promena u regulatornom okviru, kao što je sačinjavanje uputstva za lakšu primenu i korišćenje postojećih poreskih olakšica koje su sadržane u Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, i povećanje neoporezivog dela za dodelu stipendija što će, u velikoj meri, uticati na porast životnog standarda učenika i studenata.
U Srbiji se često govori o početku 20. veka, velikim dobročiniteljima i mecenama tog doba i načinu kako su pomagali zajednici, dok se manje spominju takvi slučajevi iz današnjeg vremena. Imamo li i danas ljude kao što su Miša Anastasijević ili Ilija Kolarac i ko su oni?
Tačno je da dobročinstvo u Srbiji ima dugu tradiciju i svakome su poznata imena velikih zadužbinara Nikole Spasića, Ilije Kolarca, Miše Anastasijevića ili Đorđa Vajferta. I danas imamo i pojedince i kompanije, koji su spremni da doniraju deo svoje imovine ili novca u filantropske svrhe. Navešću primer dobitnika VIRTUS nagrade za individualni doprinos filantropiji, dobročinitelja Milomira Glavčića iz Kanade koji već 7 decenija neumorno pomaže svoj rodni kraj i do sada je donirao više od 7 miliona dolara.
Ko danas u Srbiji najviše pomaže i vraća zajednici u kojoj živi?
Ukupni podaci o davanjima u 2020. godini se još uvek čekaju, ali ne sumnjamo da će sledeći izveštaj, koji očekujemo na proleće 2021. godine, pokazati da su davanja dodatno porasla i premašila 34,5 miliona evra koliko je donirano tokom 2019. godine. Istraživanja pokazuju da je po broju akcija i iznosu darovane sume, u Srbiji više zastupljena individualna filantropija. Tako u ukupnom broju akcija u 2019. godini građani su (kroz kampanje i odgovore na apele – masovna davanja) učestvovali sa 42,4%, dok je učešće poslovnog sektora bilo 28,8%. Kad je u pitanju darovana suma, građani su učestvovali sa 43,3% u ukupnom iznosu, a sledi ih poslovni sektor sa 37,8%. Navedeni podaci ne bi trebalo da podstaknu na posmatranje filantropije kao takmičenja između različitih darodavaca, jer naše iskustvo pokazuje da najveći odjek imaju filantropske akcije koje zajednički podržavaju i građani i kompanije.
Na koji način je epidemija koronavirusa promenila odnos prema filantropiji? Da li su ljudi osetili potrebu više da pomognu onima oko sebe? Kako se pomagalo? Da li se možda i to promenilo?
Čini se da je i ova situacija, poput ostalih kriznih situacija doprinela solidarnosti, ujedinjavanju pojedinaca i zajednica, kao i većoj spremnosti na pomoć. Ovakvo gledište potkrepljeno je velikim brojem donacija novca za nabavku medicinske opreme, kao i ogromnim interesovanjem za volontiranje kroz koje se najviše pružala pomoć starijim sugrađanima tokom karantina. Tokom krize izazvane virusom COVID-19, Catalyst Balkans je prikupio podatke da su od marta 2020. do 31. januara 2021. godine pojedinci, kompanije i neprofitne organizacije u Srbiji donirali više od 21 milion evra za saniranje posledica nastalih ovom pandemijom. Najviše je donirao poslovni sektor, a oko 80% od ukupne sume bilo je namenjeno zdravstvenim institucijama. Najveći deo donacija, gotovo polovina, upotrebljena je za nabavku medicinske opreme, oko 40 odsto sredstava utrošeno je za nabavku potrošne robe poput maski i rukavica, dok je preostali deo upotrebljen za humanitarnu pomoć. Tokom ovog perioda porasla je vidljivost filantropije, ali i ilustrovana njena važnost, što će zasigurno podstaći njen dalji razvoj.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar