Ljudi u Srbiji najviše se oslanjaju skoro tri četvrtine na podzemne vode, a samo jedna četvrtina mora da koristi vodu iz akumulacija. O dragocenosti vode govori i podatak da cena imanja sa izvorima pijaće i geotermalne vode ide i do 5.000 evra po aru.
Podzemne vode u Srbiji najviše se eksploatišu u priobalju velikih reka, kao što su Sava, Dunav i Velika Morava, i rezerve tri do četiri puta veće od količine vode koju trošimo za piće i komunalne potrebe.
Tako priobalne podzemne vode Dunava koriste tri velika grada poput Pančeva, Apatina, Novog Sada, dok u području Save priobalne vode koriste Beograd i mnogi gradovi koji se nalaze uzvodno na tom prostoru, dok gradovi poput Jagodine, Paraćina i Ćuprije zavise od priobalnih voda Velike Morave.
„75 odsto stanovništva Srbije koristi podzemnu vodu i to je resurs koji nam je najdragoceniji“, ističe hidrogeolog i profesor u penziji Zoran Stevanović za Nova.rs.
Najkvalitetniju vodu iz planinskih prirodnih izvora u istočnoj i zapadnoj Srbiji koristi oko 20 odsto našeg stanovništva i to su uglavnom nenaseljeni prostori u brdsko-planinskim terenima.
lako su ove vode najkvalitetnije, one se lako i zagađuju, upozorava naš sagovornik.
Govoreći o rezervama vode, Stevanović ističe za Nova.rs da vode imamo dovoljno i da ne treba da se baš toliko brinemo. On kaže da Srbija ima rezerve vode, ali da je kao svuda u svetu prisutna neravnomernost distribucije.
Na medijske objave da u Srbiji, cena imanja sa izvorima pijaće i geotermalne vode ide i do 5.000 evra po aru, Stevanović kaže da je činjenica da resurs nije vaš i da pripada državi.
„Država ima pravo raspolaganja tim resursima. On ne pripada vama, vi imate pravo nekog prečeg korišćenja ili mogućnost razvijanja određenog resursa uz pomoć investitora, ali resurs ne pripada vama, već možete dobiti samo koncesiju i platiti taksu državi za korišćenje ovog vodenog resursa“, rekao je Stevanović i dodao:
„Mi nismo Amerika u kojoj kada nađete naftu na imanju, odmah postajete enormno bogati. Dobro je da je Srbija zadržala poziciju da vodni resurs pripada njoj i gde nemamo privatno vlasništvo nad njim.“
Dok 1,7 milijardi ljudi u svetu ima nedovoljan pristup vodi ili troši nekvalitetnu vodu, Stevanović ocenjuje i da Srbija ima sanitarno dovoljno kvalitetnu vodu na česmama i navodi da ima nekih delova zemlje kao što je Bor gde piju vodu odličnog kvaliteta, ali ima mesta kao što je Zrenjanin gde ona ne sme da se pije.
„Beograd je do kraja 80-ih godina imao izvorište podzemnih voda sa 100 procentnom eksploatacijom i svi smo pili podzemnu vodu koja je bila iz Makiša i sa drugih izvorišta grada, a nakon toga se zbog projekcije navodno enormnog povećanja potreba prešlo na prečišćavanje vode iz Save“, kaže Stevanović.
On upozorava da su ta vodoizvorišta ugrožena zbog odlagališta otpada, izgradnje „privremenih“ objekata i nedovoljnog stepena zaštite, uključujući i pretnje koje donosi planirana izgradnja metro depoa i grada od preko 30.000 stanovnika na ovom prostoru.
Bonus video – Radovi na Makišu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar