Nove terapije daju šansu za izlečenja raka, ali ključno pitanje za pacijente u Srbiji je - njihova dostupnost

Upravo o tome, šta je danas obezbeđeno pacijentima, šta nedostaje i gde se gubi dragoceno vreme, razgovarali su lekari, predstavnici zdravstvenih institucija i udruženja pacijenata na V Nacionalnom onkološkom forumu “Jedan koRAK menja sve”.

U Srbiji svake godine od malignih bolesti oboli gotovo 45.000 ljudi, dok više od 20.000 pacijenata izgubi život. Iako se mogućnosti lečenja kontinuirano proširuju, stručnjaci i predstavnici pacijenata ukazuju da dostupnost terapija, pravovremena dijagnostika i organizacija zdravstvene zaštite i dalje značajno utiču na ishod lečenja.

Na forumu je zato otvoreno pitanje kako da se napredak koji donosi savremena onkologija što brže i ravnomernije prenese i na svakodnevnu praksu, od postavljanja dijagnoze, preko izbora terapije, do njenog pravovremenog započinjanja.

Dr Dragana Vujičić, pomoćnica Ministra zdravlja, ističe da se radi na tome da savremene terapije postanu dostupne što većem broju pacijenata, ali da taj proces podrazumeva usaglašavanje potreba, stručnih preporuka i finansijskih mogućnosti. Vreme je pritom jedan od najvećih izazova, jer od pravovremenog pristupa odgovarajućem lečenju često zavisi i ishod bolesti.

"Država je od 1. oktobra napravila veliki iskorak za onkološke pacijente, jer je za deset onkoloških indikacija omogućeno lečenje najsavremenijim terapijama. To je važan pomak za pacijente, ali ostaje da rešavamo i pitanja koja u prethodnom periodu nisu mogla da budu rešena. Svesni smo da je vreme ograničavajući faktor u lečenju malignih bolesti i trudimo se da kroz različite vidove pregovora i prilagođavanje propisa omogućimo pacijentima najsavremenije lečenje o trošku države, između ostalog i proširenjem liste lekova. To je složen proces koji podrazumeva veliki broj koraka i uključuje čitavu državu, od republičkih stručnih komisija, preko Centralne komisije za lekove, do Ministarstva finansija. U svakom slučaju, preduzimamo krupne korake kako bismo omogućili dostupnost savremenih terapija pacijentima kojima su potrebne. Važno je da u tome sarađujemo, jer između želja, potreba i mogućnosti postoji prostor koji možemo da prevaziđemo zajedničkim radom struke, Ministarstva zdravlja i udruženja pacijenata", rekla je dr Dragana Vujičić, pomoćnica Ministra zdravlja.

Koliko su ovi pomaci značajni za pacijente i kako se proširenje liste lekova odražava na mogućnosti lečenja, govorila je i Vesna Vuković Kojović iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), ističući da su inovativne terapije već promenile pristup lečenju pojedinih malignih bolesti, a da se njihove mogućnosti dodatno proširuju.

"Lečenje malignih bolesti jedan je od prioriteta našeg zdravstvenog sistema. Suočavanje sa teškom dijagnozom maligne bolesti danas ne izgleda beznadežno kao što je to bilo u prošlosti, pre svega zahvaljujući dostupnosti novih inovativnih lekova koji značajno menjaju tok i ishod bolesti. Kao primer tog napretka navela bih lečenje karcinoma dojke, gde je RFZO od 2024. godine obezbedio sve tada dostupne lekove u Srbiji, a sada, od početka ovog meseca, na Listu lekova dodat je još jedan inovativni lek koji je pokazao izuzetne rezultate u preživljavanju pacijentkinja sa ovom bolešću. Osim terapije za karcinom dojke, od početka meseca o trošku RFZO osiguranicima su dostupna još tri nova inovativna leka - za karcinom bešike, jetre, jajnika i žučnih puteva, za ukupno 10 indikacija. Svi ovi lekovi doneli su novu mogućnost lečenja pacijenata", rekla je Vesna Vuković Kojović iz RFZO.

Rak pluća je vodeći uzrok smrti od malignih bolesti u Srbiji, sa gotovo 7.000 novoobolelih i 5.000 preminulih godišnje. Zabrinjavajuće je što je ovaj karcinom od pre dve godine vodeći uzrok smrtnosti i kod žena, pa pravovremen pristup terapiji čini ključnim.

"Rak pluća danas više ne smemo da posmatramo kao bolest bez mogućnosti lečenja i nade. Zahvaljujući napretku medicine, preciznoj dijagnostici, imunoterapiji i ciljanim terapijama, mogućnosti lečenja značajno su unapređene, a mnogi pacijenti danas žive duže i kvalitetnije nego ranije. Značajan napredak ostvaren je u lečenju sitnoćelijskog karcinoma pluća, jednog od najagresivnijih maligniteta, kod kojeg decenijama nije bilo značajnijih terapijskih pomaka. Od nedavno je pacijentima dostupna nova terapijska mogućnost koja predstavlja važan korak napred i menja dosadašnja očekivanja u lečenju ove bolesti. Ipak, dok beležimo ove važne pomake, ne smemo zanemariti ono što još nedostaje. Za pacijente sa skvamoznim karcinomom pluća, kao i za one sa retkim i čestim genskim mutacijama kod nesitnoćelijskog metastatskog karcinoma pluća, imunoterapija i savremene ciljane terapije i dalje nisu dostupne. To su terapije koje mogu značajno produžiti život bez progresije bolesti i omogućiti pacijentima kvalitetniji život. Zato je naš naredni zadatak da ono što je danas standard savremenog lečenja učinimo dostupnim svakom pacijentu kome je takva terapija potrebna", objasnio je doc. dr Zoran Andrić, medikalni onkolog i načelnik odeljenja medikalne onkologije u KBC Bežanijska kosa.

Ginekološki maligniteti, među kojima su karcinom jajnika, grlića materice i tela materice, predstavljaju značajan zdravstveni izazov. U Srbiji se svake godine ove bolesti dijagnostikuju kod više od 4.000 žena. Savremena medicina donela je značajan napredak u dijagnostici i lečenju ginekoloških maligniteta. Ipak, taj napredak nije podjednak kod svih vrsta tumora. Dok su za pojedine malignitete danas dostupne terapijske mogućnosti koje su do pre samo nekoliko godina bile nezamislive, kod drugih i dalje postoji potreba za unapređenjem ishoda lečenja.

"Savremeno lečenje karcinoma jajnika danas je nezamislivo bez molekularne dijagnostike i individualizovanog pristupa svakoj pacijentkinji. Određivanje BRCA mutacionog i HRD statusa omogućava nam da prepoznamo žene koje mogu imati najveću korist od ciljane terapije PARP inhibitorima. Posebno je značajno proširenje dostupnosti ovih lekova i na pacijentkinje sa HRD pozitivnim tumorima koje nemaju BRCA mutaciju. Time se otvara mogućnost da veći broj žena dobije efikasnu terapiju održavanja, kojom se može značajno odložiti povratak ili progresija bolesti. Naš cilj nije samo da produžimo vreme bez progresije, već i da pacijentkinjama omogućimo što duži period kvalitetnog života. Upravo u tome se ogleda suština savremene, personalizovane onkologije”, istakla je dr Marijana Milović-Kovačević, rukovodilac Klinike za internističku onkologiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

Za razliku od raka jajnika, kod karcinoma endometrijuma i grlića materice situacija sa dostupnošću inovativnih terapija u Srbiji je drugačija.

"Kada govorimo o uznapredovalom karcinomu endometrijuma, suočavamo se sa sve većim izazovom, imajući u vidu rastuću učestalost bolesti i nisko petogodišnje preživljavanje. Danas znamo da imunoterapija, kao i kombinacije imunoterapije i ciljane terapije, predstavljaju značajan pomak u lečenju, ali su mogućnosti njihove primene u Srbiji i dalje ograničene. Neophodno je da obezbedimo sistemsko rešenje koje će pacijentkinjama omogućiti pristup savremenim terapijama. Kada je reč o karcinomu grlića materice, država je već prepoznala značaj prevencije kroz HPV vakcinaciju, ali obuhvat zaštićene dece nije dovoljno dobar i postojeću mogućnost moramo mnogo bolje iskoristiti. Za žene kod kojih se bolest ipak razvije, neophodno je obezbediti savremene mogućnosti lečenja, uključujući imunoterapiju kada je ona indikovana, jer ona predstavlja značajan pomak u lečenju ove bolesti. Pitanje više nije samo šta savremena medicina može, već i koliko su te mogućnosti dostupne ženama u Srbiji", rekao je prof. dr Aljoša Mandić iz Instituta za onkologiju Vojvodine.

Više od 6.000 ljudi u Srbiji svake godine oboli od raka bešike, prostate, bubrega i testisa, dok nažalost oko 2.500 pacijenata premine od posledica kancera urogenitalne regije. Kada se govori o malignim bolestima urogenitalne regije, najveći broj novoobolelih pacijenata kako u svetu, tako i u Srbiji, oboljeva od karcinoma prostate. Nakon toga slede karcinom mokraćne bešike, bubrega i testisa.

"Rak mokraćne bešike je agresivna bolest koja se teško leči i ima lošu prognozu. Brzo može da napreduje i da daje metastaze. Kao i sa svim ostalim malignim bolestima, rana dijagnoza znatno poboljšava šanse za uspešno izlečenje. Kada je reč o lečenju, za karcinomu mokraćne bešike napravljen je važan iskorak. Pacijentima je sada dostupna savremena terapijska opcija za resektabilni mišićno-invazivni karcinom u nemetastatskom stadijumu, što predstavlja značajan pomak jer se inovativna terapija primenjuje već u ranijoj fazi bolesti, a očekuje se u skorije vreme i uvođenje imunoterapijskih lekova za metastatski karcinom mokraćne bešike o trošku zdravstvenog osiguranja. Zato je važno da sledeći korak bude obezbeđivanje savremenih terapijskih mogućnosti i za pacijente sa metastatskom bolešću, kako kod karcinoma mokraćne bešike, tako i kod karcinoma bubrega", kaže prof. dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.

Hematološke maligne bolesti čine više od sedam odsto svih maligniteta. Godišnje u Srbiji oko 2.800 ljudi dobije dijagnozu hematološkog maligniteta, a oko 1.100 izgubi život.

"Za obolele je neophodno obezbediti najefikasniju terapiju u svim fazama bolesti, naročito kod novodijagnostikovanih pacijenata, u prvoj liniji lečenja, kada primena savremene i visoko efikasne terapije daje najbolje ishode lečenja, u smislu odlaganja recidiva bolesti i produženog preživljavanja, uz očuvan kvalitet života, funkcionalnost i postizanje izlečenja. Obolelima od multiplog mijeloma u Srbiji danas je dostupna savremena terapija, ali samo u recidivu bolesti. Da bi to bilo moguće, potrebno je uvođenje najefikasnije imunološke terapije kao što su monoklonska antitela u prvoj terapijskoj liniji kod novodijagnostikovanih pacijenata sa mijelomom sa ciljem postizanja duboke i dugotrajne remisije i funkcionalnog izlečenja", naglasila prof. dr Jelena Bila, Predsedavajuća Aktiva za multipli mijelom, Srpskog lekarskog Društva.

Koliko se napredak u lečenju zaista oseća u svakodnevnom životu obolelih, najbolje pokazuju iskustva pacijenata i njihovih udruženja. Iako je u pojedinim oblastima napravljen značajan pomak, iz ugla pacijenata i dalje postoje velike razlike u dostupnosti savremenih terapija, u zavisnosti od vrste maligniteta. Predstavnici udruženja zato poručuju da svaka nova terapijska mogućnost ima smisla jedino ako je dostupna svakom pacijentu kome je potrebna.

"Situacija je danas bolja, ali treba da težimo još boljoj. Važno je što je pacijentkinjama sa karcinomom jajnika sada dostupna savremena terapija, ali se žene obolele od karcinoma grlića materice i endometrijuma i dalje suočavaju sa ograničenim mogućnostima lečenja, jer im savremene imunoterapije nisu dostupne. Istovremeno, kada govorimo o karcinomu grlića materice, ne smemo zanemariti ni prevenciju i vrlo slab obuhvat vakcinacijom protiv HPV, koji je glavni utrok raka grlića materice. Zato je neophodno da istovremeno unapređujemo i prevenciju kroz zaštitu dece od HPV, ali i dostupnost savremenih terapija, kako nijedna već obolela žena ne bi ostala bez mogućnosti lečenja koje savremena medicina danas može da ponudi", rekla je Gorica Đokić, predstavnica Udruženja pacijenata protiv raka jajnika i materice “Progovori”.

Sličnu poruku imaju i predstavnici udruženja pacijenata obolelih od raka pluća, koji ukazuju da su poslednjih godina napravljeni važni pomaci, ali da oni još nisu obuhvatili sve pacijente kojima su potrebne savremene terapije.

"Situacija u lečenju raka pluća se značajno poboljšala, ali može i mora da bude još bolja. Važno je što je savremena terapija za sitnoćelijski karcinom pluća sada dostupna pacijentima, kao i što je skrining proširen i na Kragujevac i Niš, pored Beograda i Novog Sada. Međutim, veliki broj pacijenata sa skvamoznim karcinomom pluća, kao i pacijenti kod kojih su prisutne česte ili retke genske mutacije, i dalje nemaju pristup savremenim ciljanim terapijama. Očekujemo, u najskorije vreme, da će i oni biti pokriveni savremenim terapijama, jer dostupnost odgovarajućih lekova njima znači dodatne godine života", navela je Olja Ćorović, predstavnica Udruženja za borbu protiv raka pluća “Punim plućima”.