Kisić: Drugi talas treba očekivati, ali bez panike

Kisić Tepavčević je navela da je oblik krivulje onakav kakav su članovi Kriznog štaba priželjkivali da bude u ovo doba godine, odnosno ide ka laganom gašenju epidemije, a da famu očekivanja drugih talasa, manjih ili većih, treba da suzbijemo."To se itekako može očekivati, ali bez panike. Prvi talas smo svi globalno kao populacija, makar na ovom delu hemisfere, uspeli da prebrodimo, neko manje, neko više uspešno", kazala je Kisić Tepavčević na panelu "U susret drugom talasu", održanog u okviru međunarodnw konferencije "Svet posle virusa korona".Prema njenim rečima, ako nam se i sledeće godine pojavi Kovid-19 i bude u očekivanom periodu godine kada se šire kapljične infekcije i ako to bude na nivou brojeva koje smo imali ove godine, to više čak neće ni biti epidemija, već nešto što se očekuje."Činjenica je da ne znamo dovoljno o virusu, ali nam je itekako poznat i način na koji se prenosi i način na koji može da se spreči. Činjenica je i da nemamo specifične prevencije, vakcinu, lek, što nemamo ni protiv jedne virusne infekcije, ali u sklopu šire priče ne očekuje se neki fatalan drugi talas", navela je Kisić Tepavčević.Ipak, kako kaže, drugi talas je nešto što je realno da će da se desi, a virus će se širiti onoliko koliko mu mi dozvolimo.Kisić Tepavčević je pojasnila da koncept epidemiološke krive i talasa koji dolaze nije nešto što se javilo sa Kovidom, već da je to osnova epidemiološke nauke."Taj neki drugi, treći, peti talas ne bi bio ništa neobično kada su u pitanju zarazne bolesti", kazala je ona.Dodaje da se u prevakcionoj eri znalo da postoji cikličnost javljanja, odnosno da su se epidemije javljale svake tri do pet godina.Kada je u pitanju oboljenje koje ne ostavlja solidan imunitet, kao što je grip, koji je najbliži Kovidu, a kod kojeg svake godine ima manje-više promenjen tip virusa, Kisić Tepavčević kaže da se ipak zna tačno u kojem periodu godine se očekuje.Ocenila je da je Krizni štab donosio mere koje su u datom trenutku bile najbolje i podsetila da je čitav koncept bio usmeren na to da se sačuvaji najstariji, oni koji su i najugrouženiji."Momenat kada je u veliki gerijatrijski centar ušao virus i kada smo videli da se ponaša kao i u drugim populacijama, da ima komplikacija i velike verovatnoće smrtnih ishoda, to je bilo za sve nas poražavajuće", kaže Kisić Tepavčević.