Na Filološkom fakultetu u Beogradu ove godine najveće interesovanje vladalao je za upis studija kineskog jezika. Navala na kineski već postaje trend iz godine i u godinu. Dekanka Filološkog fakulteta Iva Draškić u izjavi za Novu kaže da mladi ljudi biraju one smerove koji im obezbeđuju brzo zaposlenje i dobru platu.
„Ja imam utisak da studenti gravitiraju ka onim jezicima koji im otvaraju mogućnost da se brzo zaposle i za neke pristojne prihode. Isto tako, Skandinavci daju i stipendije i uglavnom svi ti studenti se zaposle. I za studente kineskog takođe ima posla“, primećuje dekanka Draškić i dodaje da se studenti raspituju i za korejski jezik, iako oni nemaju grupu za ovaj jezik na Filološkom fakultetu.
Dobra politička i ekonomska saradnja Srbije i Kine poslednjih godina, investicije, brojni poslovi – sve to doprinelo je tome da se budući brucoši masovno prijavljuju za studije kineskog.
Pored kineskog, veliko interesovanje vlada i za japanski, španski i skandinavske jezike, pokazuju rezultati prvog upisnog roka na Filološkom fakultetu u Beogradu.
„Ne možemo da primimo više od toga jer nemamo kapacitet nastavnika, a onoliko koliko možemo da primimo studenata na ovim smerovima, to bukvalno ‘plane’ već prvog dana“, istakla je ona.
Tako se na studije kineskog i ove godine popunilo svih 25 budžetskih i 25 samofinansirajućih mesta već u prvom upisnom roku, a sva mesta su popunjena i na studijama japanskog, 27 budžetskih i 28 samofinansirajućih brucoša.
Isto je i na skandinavskim jezicima gde je upisano 25 studenata na budžetu i isto toliko na samofinansiranju od ukupno odobrenih 50 mesta.
Sva mesta su popunjena i na studijama španskog, pa je od 90 odobrenih mesta, upisano 45 studenata na budžetu i isto toliko na samofinansiranju.
Kako ističe dekanka Filološkog fakulteta među traženim jezicima su i nemački, zatim kao i uvek engleski, ali i turski.
Na nemačkom su popunjena 45 mesta na budžetu, koliko ih ukupno ima, kao i 34 od 40 samofinansirajućih, dok su na engleskom su isto popunjena sva mesta na budžetu, ukupno 88, kao i 44 od 62 samofinansirajućih studenata.
Sva budžetska mesta popunjena su i na studijama turskog jezika, ukupno 27, dok je od 28 samofinansirajućih mesta upisano 25.
U prvom upisnom roku sva budžetska mesta popunjena su još na grčkom, holandskom, arapskom, francuskom, italijanskom, ruskom, ali na ovim smerovima nisu popunjena samofinansirajuća mesta.
Ipak, neki trendovi se drastično menjaju, do nedavno katedra za italijanistiku bila je jako popularna i upisivali su je samo odlikaši. Ove godine u prvom upisnom krugu nisu popunjena sva mesta.
„Popunjena su sva budžetska mesta (45) na italijanskom, ali je od 45 samofinansirajućih upisano samo 17, to je u poređenju sa ranijim godinama veliki pad. Italijanistika je obično skroz bila popunjena u junu, a sada ćemo videti da li će u drugom i trećem upisnom roku“, ukazala je naša sagovornica, dekanka Draškić.
Na pitanje da li je rat u Ukrajini i veliki broj Rusa i Ukrajinaca u našoj zemlji uticao na popularnost studija ruskog, Draškić ističe da se aktuelna kriza nije odrazila na interesovanje za studije ruskog jezika.
Naša sagovornica iznosi i interesantno zapažanje da na primer poljski i slovački jezik nisu popularni za studiranje iako pružaju mogućnosti za posao nakon studija.
Dekanka Draškić primećuje da iz godine u godinu nema dovoljno interesovanja za studije nastavničkih smerova, poput grupe za srpski jezik i književnost.
„Položaj nastavnika je već jako dugo loš, a takođe je i loše plaćen posao. Kako plata utiče na to, tako i na to kako se gleda na nastavnike u društvu, to više nije uvažena profesija“, izjavila je ona i dodala da ovaj trend za studije srpskog vlada već desetak godina.
Podsećanja radi, i prethodne godine je na studijama kineskog upisano svih 50 studenata u prvom upisnom roku, a barem još 30 kandidata je tada otpalo.
BONUS VIDEO – Budući studenti filološkog fakulteta pre polaganja prijemnog ispita
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare