3
Kao u hotelu sa četiri zvezdice - tako bi se, sudeći po fotografijama Bojane Todorov Vojvodić (38), moglo opisati porodilište u Norveškoj, u kom je ova Zrenjaninka, koja se pre četiri godine doselila u norveški grad Lillesand, rodila devojčicu Ninu. Osim što je klinika u potpunosti opremljena i unutrašnjost apartmana u kom borave buduće mame zaista izgleda kao hotelska soba sa sopstvenim kupatilom i LCD televizorom, porodilište se razlikuje od srpskih i po raznovrsnosti hrane - u Norveškoj trudnice i porodilje jedu kavijar, losos, bakalar i najkvalitetnije meso. Bojanino iskustvo, u odnosu na Srbiju, izgleda kao priča sa druge planete.
Iako je čitavog života govorila da nikada ne bi otišla iz naše lepe Srbije, Bojana Todorov Vojvodić (38) se nakon završenog Farmaceutskog fakulteta susrela sa onim što je najmanje očekivala – posao u apoteci nije izgledao onako kako je zamišljala.
Posle nekoliko radnih mesta u Beogradu i Novom Sadu koja joj se nisu dopala, Bojana se prijavila za posao u Norveškoj.
Dobila je odgovor – primljena je, pa je te 2019. godine, zajedno sa svojim suprugom, spakovala kofere i preselila se u jedan norveški grad. Posle samo dva-tri dana, počela je da radi.
A onda je, posle nekog vremena, na red došlo i stvaranje porodice, te je tako ova Zrenjaninka, koja sebe opisuje kao velikog hedonistu, pre mesec dana postala mama jedne Nine.
Svoje iskustvo o samom porođaju, ali i o tretmanu u norveškoj klinici, Bojana je opisala na društvenim mrežama, a mi smo je kontaktirali i zamolili da nam prenese šta je to na nju ostavilo najveći utisak i zbog čega je zaista srećna što se porađala u Norveškoj.
„Prvo, sam način vođenja trudnoće meni, kao ženi koja je prvi put trudna i koja prvi put rađa, je fantastičan, iako sam imala dosta nekih lekarskih pregleda i testova, valjda zato što imam više od 35 godina. Prenatalni test je potpuno besplatan za sve trudnice preko 35 godina i to je nešto što me je odmah podsetilo na srpsko zdravstvo jer je u Srbiji prenatalni test jako skup i zato ga i ne rade sve žene. Ovde je džabe“, priča Bojana za naš portal.
Ono što ju je ostavilo bez teksta bile su automatske poruke iz klinike za ginekologiju koje je s vremena na vreme dobijala, a u kojima je pisao kada joj je zakazan pregled i kod kog specijaliste.
„U mom slučaju, imala sam i trudnički dijabetes, pa su lekari sve to fino ispratili do samog kraja. Moje je bilo samo da se pojavim na zakazan termin. A ako se, recimo, ne javim na telefon, bolnica poziva mog supruga jer je on moja kontakt osoba, pa njemu kažu da se ja javim u bolnicu jer treba da mi koriguju terapiju ili dozu nekog leka“, objašnjava oduševljena Bojana.
PROČITAJTE JOŠ:
3
2
2
Suprug je išao sa njom na apsolutno svaki pregled i prisustvovao je svakom ultrazvuku. To se u Norveškoj podrazumeva.
„Mogu da povedem koga god želim, mogla je da prisustvuje i moja sestra, dakle bilo ko. Osim, na primer, starije dece, ako ih imamo. Ja sam, inače, bila jako uplašena zbog samog porođaja. Kada smo se doktor i ja dogovorili da se porodim na carski rez, trebalo je suzbiti taj strah od anestezije. Zvali su me iz bolnice dan pre carkog reza da mi kažu da anesteziolog hoće da priča sa mnom, kako bismo zajedno pokušali da eliminišemo strah“, nastavlja Bojana svoju priču.
Sve vreme, priznaje Bojana, imala je osećaj kao da je ona princeza Norveške i da ima čitav tim privatnih lekara iza sebe.
„Lekari su toliko opušteni, pa te pozovu i pitaju te šta god treba, a pritom su toliko nasmejani. Ja sam stranac, a nijednog trenutka se nisam osećala kao stranac. Niti je tretman bio drugačiji, čak je bio ‘o maj gad’, da li je ovo stvarno“.
Kada se porađala, suprug je, podrazumeva se, sve vreme bio uz nju. Ali ne samo to. Imao je tu čast da prisustvuje merenju i pregledu njihove tek rođene bebe, što je novopečenog tatu posebno obradovalo.
„Suprug je presekao pupčanu vrpcu. Kaže da mu je taj osećaj bio tako dragocen. Tokom carskog reza bio je iznad moje glave desetak minuta, a onda je sve vreme bio sa babicama po drugim prostorijama dok su bebu merile. Norveške babice jako vole taj kontakt kože na kožu, pa su mi bebicu, potom, stavile na grudi, dok je suprug sve vreme bio uz nas. Posle sam bila na intenzivnoj nezi dva dana, a suprug je sve vreme dolazio bez ograničenja“.
Apartman? Da! U Norveškoj porodilje borave u apartmanu, sa sopstvenim kupatilom, a naša sagovornica Bojana objašnjava da pored nje u njemu može da bude i njen suprug.
„Suprug je bio sa mnom, on je presvlačio bebu pošto sam se ja oporavljala od anestezije. Takođe, porodilja može povesti i stariju decu, ako ih ima, pa da se bolje upoznaju sa bebom. To je jako lepo. A babice su toliko divne, na dugme ih pozivamo kad god nam nešto treba. One dođu, posvete ti se maksimalno. Fascinantno mi je što one, svaki put, pre nego što uđu u sobu, pokucaju, a zatim vas pitaju: Da li smem da Vas dodirnem, mogu li da vam pomognem’ Jako su divne i pažljive. Ta ljubaznost je meni nešto najlepše, kad im vidim nasmejana lica, ja se oduševim. Baš sam rekla suprugu da mi se plače od njihove dobrote. Jako je lepo iskustvo“.
Možete li da zamislite da, kada krenete u porodilište, sa sobom ponesete neke vaše „slatke zahteve“ odnosno željice vezane za porođaj, a koje biste voleli da vam lekari i babice ispune? Možete. Bojana je zamislila i, pogodite: sve su joj se ostvarile. Tako funkcioniše norveško porodilište.
„Napisala sam da se jako boljim carskog reza i da se plašim da se ne uspaničim, pa ako do toga dođe, da mi daju nešto za smirenje ukoliko je potrebno. Bilo mi je jako važno da suprug bude sa mnom sve vreme, mada se to podrazumevalo, ali ja sam, svejedno, istakla. Takođe, bilo mi je važno dojenje, pa sam i to napisala, a takođe sam ispisala da želim da bebi urade NF skrining. To je testiranje bebe na 25 retkih bolesti, da bi se sprečila pojava oboljenja, a taj skrinig je potpuno besplatan“.
Koliko je Norvežanima bitan kvalitetan hrane, pokazuje činjenica što se u bolnicama i porodilištima služi losos, bakalar, kavijar… Trudnice i porodilje ni u kom slučaju nisu uskraćene hrane – postoji uslužna kantina, krcata hranom, a buduće mame mogu jesti čak četiri puta u toku dana.
„Kafa, čaj, musli, voće, povrće, suvomesnati proizvodi… Raznovrsno. Zanimljivo je da su njima losos i bakalar kao što su nama šunka i slanina. Norvežani jedu kvalitetno, a riba im je na dohvat ruke, pa je zato pristupačna cena. Ima kavijar, često se maže, to je njima normalno. Zatim, marmeladice, paštete… Postoji, čak i posebna hrana, bezglutenska, ako je neko alergičan na laktozu… O svemu se jako vodi računa i to je ono što vam daje osećaj sigurnosti“, kaže naša sagovornica.
Bojani je bilo jako drago što sestre i babice u porodilištu podržavaju dojenje, pa im je veoma značajno kada pomognu novopečenoj mami, a posebno ako je prvorotka, da nauči svoju bebu da sisa.
„Kad su mi se grudi upalile, one su mi donele ogromnu vunu, obavile me da spavam sa tim, ja se sva preznojila, a one su ubrzo zamenile novom. Kažu da je ta fina vuna jako dobra. Zato su i bebe golišave i samo prekrivene vunenim ćebencetom. A i samo takve stvarčice smo kupovali za bebu, to imate na svakom ćošku. Inače, kod njih ne postoji ‘torba za porodilište’. Kada sam pitala šta da ponesem u porodilište, oni su me gledali bledo, kao na šta mislim. Kod njih ima sve što je potrebno za mamu i bebu, tako da ne nosite apsolutno ništa. Ima čak i garderoba za novorođenče ako zatreba, mrežasti ulošci za porodilju i sve vreme koristiš to njihovo. Ako zatreba kremica za bradavice, tražiš, dakle ništa ne donosiš od kuće, sve imaš tu na licu mesta. Pelene, vlažne maramice, oni ti greju mleko ako treba dohrana, donesu ti pumpu za izmlazanje… Sve“, podvlači Bojana.
Bojana je jedna srećna, naspavana i odmorna mama. A to je, podrazumeva se, najvažnije za jednu novopečenu mamu. Tome, umnogome, doprinose i sam porođaj i period nakon porođaja.
„Ja sam ponosna što je moja Nina došla u svet među ženama. Osim mog supruga, svo medicinsko osoblje činile su žene. Bila mi je jako važna i ta psihološka podrška koju sam imala pre porođaja. Mislim da je to od ključne važnosti za svaku ženu. Ja sam plakala na kontrolama zbog straha, lekari su me slali jako rano na te razgovore, pitali su da li želiš da pričamo, možda ti pomogne, ja sam sve prihvatila. To se ovde zove neka vrsta psihoterapije, ja sam i to prihvatila. Dva puta sam otišla i oni su shvatiili da je to strah koji oni meni ne mogu da reše bez carskog. Pričala sam sa svima i onda su oni rekli: nikakav problem, mi vas nećemo terati, biće carski. I to možeš da napišeš u pismu želja, da li želiš epidural“.
A ko želi i ima sve uslove da se porodi prirodno, to može učiniti u kadi sa toplom vodom, a može i podstaći lakši porođaj korišćenjem gasa smejavca.
Nakon što se žena porodi i ode svojoj kući, podrška novopečenim roditeljima i dalje traje.
„Grupa za porodilje organizuje se četiri nedelje nakon nakon porođaja. Tamo se okupljamo i pričamo kako nam je, da li smo se navikli, kako nam je kada ne spavamo, kako se nosimo sa ulogom roditelja, pa onda daju savete. Zanimljivo je da nam ništa ne preporučuju za grčiće i zubiće, dakle ništa. Ja samo zagrlim moju bebu i hrabrim je. Postoji i plivanje za bebe od njihovog drugog meseca, baš ima zanimljivih radionica za mame i tate u cilju podrške i to je potrebno svakom roditelju“, zaključuje naša sagovornica.
BONUS VIDEO: Karneval beba i trudnica u Šapcu: Preko 750 mališana, mama i tata prodefilovalo kroz centralne gradske ulice