Kardiovaskularna bolest - zdravstveni problem broj 1 u Srbiji

Simpozijum na jednom mestu okuplja vodeće stručnjake koji se bave dijagnostikom, interventnom kardiologijom i hirurgijom. Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti u svetu. Situacija se ne razlikuje ni u Srbiji, gde je prema poslednjim podacima od 2021. godine 56 hiljada ljudi umrlo od posledica kardiovaskularnih bolesti, koje čine čak 41,4 odsto svih uzroka smrti.

"„BELVIS” je međunarodni simpozijum o bolestima srčanih zalistaka. Pored oboljenja srčanih zalistaka teme kongresa uključuju i bolesti koje se često javljaju uz obolele srčane zaliske, poput koronarne bolesti ili srčanog popuštanja. Skup zajednički organizuju kardiolozi i kardiohirurzi Srbije, a pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja, Udruženja kardiologa Srbije, Udruženja kardiovaskularnih hirurga Srbije i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Pored domaćih eksperata iz oblasti kardiologije i kardiohirurgije, posebno smo ponosni što će velika imena evropske i svetske kardiologije i kardiohirurgije biti naši gosti i govoriti o aktuelnim temama iz oblasti valvularnih oboljenja i infektivnog endokarditisa. U fokusu će biti i stanja koja često prate valvularna oboljenja, poput srčanog popuštanja. Pored plenarnih sesija, tokom simpozijuma će biti organizovana i praktična radionica o hirurškoj implantaciji aortnog zaliska na goveđem srcu", objašnjava doc. dr Marko Banović, organizator simpozijuma i kardiolog u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije.

U četiri od pet slučajeva kardiovaskularnih smrti uzrok je aterosklerotska kardiovaskularna bolest (ASKVB). Gotovo 40 odsto odrasle populacije izloženo je riziku od ASKVB, a zabrinjava i činjenica da se preko jedne trećine (36 odsto) kardiovaskularnih smrti javlja prerano kod ljudi mlađih od 70 godina."Smrtnost od kardiovaskularnih bolesti je dva i po puta češća nego smrtnost od malignih bolesti. Zahvaljujući poznavanju faktora rizika i njihovom suzbijanju, a potom i lečenju u sklopu sekundarne prevencije imamo produžen životni vek bolesnika. Pušenje, neadekvatna i nedovoljna fizička aktivnost, neodgovarajuća ishrana koja doprinosi poremećenom statusu holesterola, prevashodno visokim vrednostima LDL holesterola, arterijska hipertenzija i dijabetes su glavni faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja i svih komplikacija koje izazivaju. Pored prepoznavanja tih faktora rizika, njihovo lečenje, redovne kontrole, koje opet preveniraju aterosklerotske komplikacije poput infarkta i šlog, veliki značaj je i primena lekova u sekundarnoj prevenciji. Kada je neko već doživeo infarkt i ima stent ili ugrađen bajpas, ljudi moraju da shvate da agresivno moraju da snižavaju vrednosti holesterola. Pokazalo se da svega oko 50 odsto ljudi u sekundarnoj prevenciji koristi terapiju statina ili drugih lekova za lečenje hiperholesterolemije duže od godinu dana. Uočeno je da nakon godinu dana polovina tih ljudi više ne koriste adekvatnu terapiju, pa samim tim ima ponovni skok vrednosti lošeg holesterola i dramatično povećanu šansu da ponovo dobije neki kardiovaskularni događaj", ističe prof. dr Svetozar Putnik, kardiohirurg i direktor Klinike za kardiologiju UKC Srbije, kao i jedan od organizatora simpozijuma „BELVIS“.

Pacijenti koji su duže vremena izloženi povišenim vrednostima LDL holesterola imaju veći rizik od razvoja aterosklerotske kardiovaskularne bolesti. Ipak, ohrabrujuće je to da 80 odsto ranih kardiovaskularnih događaja može da se spreči, posebno boljom kontrolom LDL holesterola, koji predstavlja faktor rizika koji najlakše može da se promeni. Pacijenti sa povišenim LDL holesterolom najčešće ništa ne osećaju i nemaju nikakve simptome. Kod mnogih pacijenata se povišeni holesterol otkrije tek kada dožive infarkt miokarda. To je razlog zašto bi svako trebalo da poseti svog lekara i proveri vrednosti LDL holesterola. Prvi skrining test za LDL holesterol muškarci bi trebalo da urade sa 35, a žene sa 45 godina ili i ranije ukoliko postoje druge pridružene bolesti, ukoliko u porodici postoji istorija osoba koje su rano doživele srčani ili moždani udar. Nakon skrininga, vrlo je važno konsultovati se sa lekarom koji će u odnosu na vrednosti LDL holesterola i druge parametre i faktore rizika, kao što su prethodni kardiovaskularni događaji u porodici, odrediti visinu kardiovaskularnog rizika i uputiti na dalje lečenje.

"Promena načina života i primena lekova značajno smanjuju rizik od nastanka infarkta miokarda i cerebrovaskulnog insulta. Nažalost, mnogi ljudi zanemare faktore rizika, koje mogu da modifikuju, a ne proveravaju nivo holesterola i on se dijagnostikuje tek kada nastane neželjeni kardiovaskularni događaj. Pre svega, potrebno je analizirati hranu koju osoba jede. Neke vrste ishrane kao što su ketogena ili paleolitska dijeta povećavaju loš holesterol. Ukoliko se osoba tako hrani preporučuje se promena načina života. Kod svih pacijenata sa povišenim holesterolom zdrava ishrana (npr. mediteranska, DASH, vegetarijanska), fizička aktivnost i održavanje optimalne težine dovode do smanjenja lošeg holesterola. Nažalost ne postoje dokazi da modifikacija načina života dovodi do dovoljne promene lošeg holesterola da bi došlo do poboljšanja kardiovaskularnih ishoda. Zato je kod osoba sa udruženim faktorima rizika (pušenje, gojaznost, hipertenzija i šećerna bolest) neophodna primena lekova koji smanjuju loš holesterol", kaže prof. dr Miloš Žarković, endokrinolog u Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKC Srbije.***BONUS VIDEO:

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=intervjusadoktorkomemilijomnestorovinaelnicomcentrazatransplantacijusrcauukcsmm-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4978400"]