52
Iako su Beogradska tvrđava i Kalemegdan odavno proglašeni za kulturno dobro, investitori pod zaštitom države uništavaju bogatstvo koje pripada svima nama, istovremeno povećavajući svoje. Ne mare previše za zdanje koje je pravi zaštitni znak ovog grada, a koje će ukoliko se nastavi gradnja biti samo sećanje na jedno vreme i jedan grad.
Izgradnjom stambeno-poslovnog objekta „K-district“ u Donjem delu Kalemegdana onemogućen proces je revitalizacije tog dela tvrđave i zagarantovano je uništavanje kulturne baštine dela grada koji se pamti još od doba Kelta.
Novogradnja ovog kompleksa locirana je na zaštićenom području, a Zakon o kulturnim dobrima ignorisan. Kulturni segment Kalemegdana u potpunosti je ignorisan, a ni građani našeg glavnog grada nisu previše raspoloženi da se bore za ovo zdanje.
Gondola i katastrofalne posledice
Arhitekta i urbanista Dragoljub Bakić upozorava da bi Beogradska tvrđava, ukoliko se izgradi gondola, mogla da izgubi mogućnost da se nađe na listi Uneskovih kulturno-istorijskih spomenika:
“Postoji projekat Uneska, čiji je naslov ‘Istočne granice Rimskog carstva’. Taj projekat podrazumeva da se prati tok Dunava i sve što je vezano za istoriju Rima se objedinjuje u limes(granicu), u koji spada i Beogradska tvrđava. Ako bi se taj status dobio, tvrđava bi postala zaštićeni kulturno-istorijski spomenik na svetskom nivou i to bi Unesko uradio. Postoji jedna privremena lista na kojoj se nalazi i Beogradska tvrđava, ali ako bi se izvadio jedan kamen iz bedema, to bi narušilo njenu autentičnost i oni nas automatski skidaju sa tog spiska. Ako bi Beogradska tvrđava ostala na toj listi, proglašena za kulturno-istorijsko dobro, mi bismo dobijali novac da je održavamo. Ovako, dolazimo u rizik da budemo skinuti sa tog spiska. Evropska institucija koja se zove Evropa Nostra, sa sedištem u Hagu i Briselu, upozorila je beogradsku vlasti stavljajući zbog gondole Beogradsku tvrđavu na listu sedam najugroženijih kulturno-istorijskih spomenika. To je upozorenje – ako vi to istrajavate da uradite, verovatno ćete biti isključeni sa Uneskovog projekta”, objasnio je Bakić.
„K-distrikt“ predstavljen je još tokom 2018. godine, a iza njega stoje Vladimir Gogoljev, ali i ministar finansija Siniša Mali koji ga je i lično predstavio. Nakon toga, počelo se i sa gradnjom teniskih terena u vlasništvu Novaka Đokovića koji će dodatno doprineti da se uruši kulturno nasleđe Kalemegdana.
Naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju dr Sanja Iguman rekla je za Nova.rs da Beogradska tvrđava i park Kalemegdan predstavljaju kulturno-istorijsko dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, ali da su oni danas ugroženiji nego ikad.
„Beogradska tvrđava i park Kalemegdan predstavljaju kulturno-istorijsko dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju. Kalemegdanski rt koji se nalazi južno od Ušća Save u Dunav je spomenik prirode, između ostalog, zbog belog krečnjaka koji je verovatno razlog imena koje Beograd nosi. Beogradska tvrđava je jedan od lokaliteta na tentativnoj listi UNESCO-a u okviru nominacije ‘Granice Rimskog carstva’. Sve navedeno su razlozi zbog kojih su Beogradska tvrđava i Kalemegdan, sa svojom okolinom, pod najvećim stepenom zaštite države Srbije. Međutim, po ko zna koji put u istoriji, ugroženi su“, priča naša sagovornica:
Ona podvlači da mnogi građani ne razume značaj ovog lokaliteta, niti činjenicu da osim samih zidina, postoji i ono nevidljivo, nematerijalno.
„Pogled na čitav predeo Ušća, kao i pogled sa reka ka tvrđavi su deo identiteta Beograda i ono što nam oduzima dah svaki put kada smo tamo. Međutim, pejzaž je neodvojiv od politike i moći i tako imamo primere Beograda na vodi, K distrikta i mnogih drugih objekata gde mera ne postoji i kontekst se ne uzima u obzir, već se isključivo javlja potreba da građevina bude najveća i najatraktivnija, iako svojom pozicijom i veličinom stvara mikro klimu, zaklanja, uništitava simbole grada ili krši zakone“, dodala je.
Iguman naglašava da nisu sprovođene arheološke analize i ističe slučajeve projekta „K-distrikt“ i teniskih terena Novaka Đokovića.
„K distrikt se dogodio maltene preko noći jer je javnosti bio prikazan kao urbanistički projekat, a ne kao plan, što znači da je bio javno prezentovan samo nedelju dana, bez javne rasprave. Arheološke analize nisu sprovedene pre sprovođenja projekta u delo, a sada su zbog teške i podzemne izgradnje, zauvek onemogućene. Postojao je plan da se Donji Kalemegdan rekonstruiše, da se smanji ili izmesti saobraćaj, kako bi se napravila prirodno-kulturna celina, ali ovom izgradnjom se desilo suprotno. Videćemo šta će biti sa proširenjem teniskih terena Đoković, pošto je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture ocenio je da predloženo rešenje za proširenje predviđa prekomernu gradnju u području Beogradske tvrđave, što je neprihvatljivo zbog mogućeg narušavanja kulturnog nasleđa, ali ovo mišljenje nije prihvatila Komisija za planove grada Beograda“, podvukla je naša sagovornica.
Iguman zaključuje da su time ugrožene su vizure lokaliteta, kao i njegovi materijalni delovi, iako neki to ne razumeju.
„Beogradska tvrđava i park Kalemegdan su kulturno-istorijska celina, zajedno sa pojasom koji ih okružuje i predstavlja zaštićenu površinu koja je direktno ovim projektima ugrožena. Ne smeju potrebe, identitet, istorija i kultura svih nas, naših predaka i naše dece, da budu ugroženi ili omalovaženi zbog luksuza i zarade nekolicine“, zaključila je naša sagovornica.
Bonus video: Pitali smo penzionere šta se desilo sa šahovskim tablama na Kališu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
