Čekamo dan kada će ukinuti polaganje prijemnih ispita, jer oni ne služe ničemu drugom, osim da izazovu stres i paniku kod dece i roditelja. Taj završni test nije pitanje života i smrti, to čak nije ni najvažniji ispit u životu, već samo jedan od mnogih koje će deca tek imati u budućnosti. Najvažnije je da se svi opuste i samo rade najbolje što mogu, a nervoza i pritisak, koji su često prisutni, od strane kompletnog okruženja učenika, mogu prouzrokovati suprotan efekat i izazvati loš učinak na ispitu, kaže za Nova.rs Radmila Grujičić, psiholog.
Pročitajte još:
Neizvesnost od zadataka koji ih čekaju, panika i strah od neuspeha, ali i brojni pritisci od strane roditelja, nastavnika, društva, ali i samih učenika, sastavni su deo svakog prijeminog ispita, iako ne mora tako da bude.
“Stresom i nervozom se ništa ne postiže. Iskustvo pokazuje da učenici na prijemnim ispitima prolaze onako kako su prolazili tokom celog školovanja. U skladu sa opštim uspehom, oni imaju i uspeh na završnom testu. To znači da ako su do sada bili dobri učenici, ne treba da brinu, ni da se opterećuju, već mogu da očekuju da će biti uspešni i na samom testu. Oni koji nisu brinuli tokom školovanja o ocenama, oni neće biti zabrinuti ni sada” objašnjava Grujičić.
Maturanti treba da daju svoj maksimum, ali bez nervoze.
“Deca treba da idu na pripremne časove za prijemne ispite, jer tamo im predmetni nastavnici pomažu, a svaka njihova podrška znači. Što se duže i bolje pripremaju, to će anksioznost biti manja, kao i stepen napetosti” ističe naša sagovornica.
Učenici treba da računaju na to da će Ministarstvo prosvete imati u vidu pandemiju, onlajn nastavu i sve muke kroz koje su deca prošla tokom dve godine.
“Stepen težine zadataka biće tako u skladu sa realnim mogućnostima, odnosno očekuje se da će zadaci biti lakši nego poslednjih godina. Treba deca da znaju da je to samo jedan test u moru drugih, koji ih u životu očekuju. Treba da gledaju na to kao na pismenu vežbu i ništa više od toga” savetuje Grujičić.
Na ispit obavezno sa flašicom vode.
“Dešavalo se da deca dehidriraju, da se onesveste jer su gladna, žedna, a nervoza ih ne pušta i na ispitu dođe do kolapsa organizma. Obavezno je zato da nose flašice sa vodom, jer rade prijemni u salama za fizičko, u kojima nema vazduha, a pune su prašine. Učenici su pod stresom i tako brže dođe do dehidratacije. Takođe je obavezan doručak pre odlaska na prijemni. Roditelji moraju da provere da li su deca jela pre polaganja. Treba da budu naspavani i odmorni. Pre prijemnog treba da prekontrolišu da li su poneli pribor i đačku knjižicu sa slikom, da ne bi i oko toga dizali paniku na samom testu, ukoliko nešto zaborave. Najvažnije je da ne bude nepotrebnog nerviranja” naglašava Grujičić.
Roditelji, deca su u stresu i bez vašeg pritiska, poručuje psiholog.
“Ima roditelja koji su brižni tokom školovanja i ne vrše pritisak na decu, međutim ima i onih koji to neprestano rade, a postoji i treća grupa, onih koji se sete ocena tek kad dođe vreme za prijemni i upis u srednju školu ili na fakultet. Oni moraju da znaju da su deca svakako pod stresm kad izlaze na takvu vrstu ispita i da im ne teba dodatna nervoza. Svaki dodatni pritisak im odmaže, ide im na štetu i učinak na testu biće lošiji” kaže sagovornica Nova.rs.
Većina učenika je bez motivacije, pa kod mnogih postoji i odsustvo stresa, ali i zainteresovanosti za prijemne ispite.
“Deca su nam postala ravnodušna prema ocenama i prema školovanju i obrazovanju uopšte. Nažalost, živimo u takvom društvu gde se škola mnogo ne ceni. Mladi gledaju na televiziji i internetu razne blogere, influensere, koji jedva da imaju završenu osnovnu školu, a mašu novcem, voze besna kola, putuju na egzotična ostrva, pa nije čudo što deca gube pojam o pravim vrednostima. Kad ih pitamo šta će biti kad porastu, većina odgovara: jutjuber ili influenser, a za to ne treba mnogo škole. Naišao je poslednjih godina talas nemotivisanosti i potpne ležernosti prema školi. Deca su ranije bila više posvećena učenju, čitanju i borila su se za ocene. Sada se vrednost ocena i školovanja devalvira, što je žalosno i nadam se taj trend neće produbiti” priča Grujičić.
Podsetimo, učenici koji polažu prijemne ispite iz srpskog jezika i iz matematike, 27. odnosno 28. juna, polažu i završni ispit – kombinovani test, koji će biti održan 29. juna.
Sve manje đaka u klupama
Srednje škole čekaju decu raširenih ruku, jer učenika je sve manje.
“Tužno je što imamo sve manje dece, škole su poluprazne, pa se otimaju za đake. Za maturante je možda pozitivno da znaju da ih nastavnici u srednjim školama nestrpljivo čekaju, jer imaju sve manje učenika, a oni im na neki način čuvaju posao” kaže Grujičić.
Bonus video: Srpski jezik za 1.000 dinara – drugi pišu sastave, đaci profitiraju
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare