Kragujevački univerzitet je za 15 godina prešao put od afere "indeks" i hapšenja profesora zbog prodaje ispita i diploma, do najbolje rangiranog srpskog univerziteta. Rektor Nenad Filipović, za Nova.rs poručuje da afere treba ostaviti u prošlosti i posvetiti daljem razvoju Univerziteta u srcu Šumadije.
Globalno rangiranje svetskih univerziteta, prema kome je Univerzitet u Kragujevcu, ocenjen kao najbolji u Srbiji i poprilično prednjači ispred Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu, za mnoge je bilo veliko iznenađenje, ali ne i za rektora najboljeg srpskog univerziteta prema oceni Times Higer Education (THE). Univerzitet u Kragujevcu prvi put se na listi najprestižnijh našao prošle godiine i već tada je bio ispred ostalih srpskih visokoškolskih institucija.
Na globalnoj tabeli prestižnih svetskih univerziteta, Kragujevac se nalazi na poziciji od 501. do 600. mesta, Beograd je u rasponu od 801. do 1.000. dok je Novi Sad rangiran preko 1.500. mesta.
U obrazloženju kriterijuma za pravljenje ove svojevrsne univerzitetske svetske lige, Times Higer Education je naveo da se boduju osnovne misije svake visokoškolske ustanove, odnosno, podučavanje, istraživanje i istraživački uticaj, citiranost naučnika, prihodi industrije od transfera znanja i međunarodni ugled.
Visoka pozicija Kragujevca na svetskoj listi, nije iznenađenje za rektora Univerziteta, prof.dr Nenada Filipovića.
On za Nova.rs kaže da su upravo citiranost naučnika i međunarodna saradnja, glavni aduti Univerziteta u Kragujevcu, ali, kako dodaje, i unapređenje svih drugih oblasti koje se boduju.
‘‘To je taj uticaj koji se vidi i koji se meri na odgovarjući način. Podaci za rangiranje izračunavaju se automatskii i tu ne možemo ništa da fingiramo‘‘, ne krije zadovoljstvo prof. dr Filipović i istovremeno ističe, da je Univerzitet u Kragujevcu, osim u Srbiji, bolje rangiran i od univerziteta u Sloveniji i Hrvatskoj.
Kragujevački univerzitet je prema broju fakulteta najmanji od četiri džavna univerziteta u Srbiji. U svom sastavu ima 12 fakulteta u šest gradova, a rektor Filipović ocenjuje da je na najnovije rangiranje uticala velika međunarodna saradnja i rad na zajedničkim projektima sa prestižnim evropskim i svetskim univerzitetima.
Dodaje da imaju uspešnu saradnju i zajedničke projekte sa univerzitetima u Bolonji, Atini, Engleskoj, Nemačkoj, Španiji, Americi, te da su to, kako kaže, univerziteti sa velikim procentom citiranih naučnika.
Prema njegovim rečima, Univerzitet u Kragujevcu, u svetskim naučnim okvirima, prepoznat je u oblasti biomedicinskog inženjeringa i informacionih tehnologija, upravo zahvaljujući tim međunarodnim projektima.
S druge strane, on ukazuje, da naučnici sa Univerziteta u Kragujevcu, nisu dobili prilku da se ‘‘razvijaju na domaćem terenu‘‘, jer kako kaže, nisu prepoznati od državnog Fonda za nauku.
‘‘Fond za nauku Republike Sbije nije nas pozivao za nacionalne projekte, pa smo mi šansu za naše naučnike pronašli u međunarodnim projektima. To su projekti dobijani od EU, koji su sami po sebi značajni u naučnom svetu i mislim da nas je upravo to i rangiralo na ovoj listi‘‘, podvukao je rektor.
Na listu se ne upada slučajno
Da ugled Univerziteta u Kragujevcu na globalnoj sceni nije došao preko noći, potvrđuje i rangiranje na čuvenoj ‘‘Šangajskoj listi‘‘, gde je godinama prisutan u oblasti matematike, hemije i kliničke medicine.
Najnoviji ‘‘plasman‘‘ na svetskoj listi, za dekanku Prirodno-matematičkog fakulteta Mariju Stanić je ‘‘odraz kvalitetnog rada sa studentima‘‘.
Ona za naš portal ističe prednosti manjeg fakulteta u odnosu na veće, na kojima je kako opisuje, ‘‘student, samo broj indeksa‘‘.
‘‘Naš rad sa studentima je bitno drugačiji. Jedno je kad vi imate grupu od 20 studenata i možete potpuno da im se posvetite, a dugačije je na velikim fakultetima, gde recimo imate 200 studenata.
To nam potvrđuju i povratne informacije od poslodavaca, koje govore da su naši studenti dobro potkovani znanjem i vrlo su korisni u firmama i školama u kojima rade. Tako da je, pored naučnih rezultata i citiranja naučnika, kvalitetno podučavanje dobrim delom doprinelo da se nađemo na svetskoj listi‘‘, mišljenja je dekanka Stanić.
I ona podvlači, da na ovu svetsku listu ne može da se utiče subjektivno, ili narodski rečeno ‘‘uđe preko veze‘‘, pa dodaje da je ponosna na sve studente PMF-a, koji danas rade širom sveta. A upravo takav “transfer znanja“, bio je jedan od kriterijuma za rangiranje.
‘‘To su prosto objektivni pokazatelji i mene ovaj uspeh nije iznenadio. Naši studenti danas rade u vodećim svetskim laboratorijama, farmaceutskim kućama, Microsoft razvojnim centriima u Evropi i Americi i njihovi rezultati su u velikoj meri doprineli da se mi nađemo ovde gde jesmo‘‘, zaključila je dekanka PMF-a.
Studenti: Ne mora baš za svaki fakultet da se ide u Beograd
Vest o rangiranju Univerziteta proširila se i među studentskom populacijam, ali ništa više osim toga, saznajemo od predsednika univerzitetskog Studentskog parlamenta.
Ognjen Obradović, predsednik te organizacije, ocenjuje da je studentski život gotovo isti u svim gradovima, da se mreža studenstkih parlamenata zalaže za međusobno povezivanje studenata, druženje i razmenu iskustava u vezi sa studentskom praksom, te da nemaju mnogo dodirnih tačaka sa naučnim dostignićima profesora.
‘‘Lično nisam baš preterano upućen u funkcionisanje drugih univerziteta što se tiče nauke i nastavnog kadra, ali zastupam mišljenje da za fakultete koji postoje na Univerzitetu u Kragujevcu, ne mora da se ide u Beograd, Niš, ili Novi Sad. Mislim da su ovde uslovi za studiranje izuzetno dobri i da nam fakulteti pružaju kvalitetno obrazovanje‘‘, rekao je on za naš portal.
Rektor: ‘‘Vreme je da afere ostavimo iza nas‘‘
Kragujevački univerzitet svojevremeno je potresla afera ‘‘Indeks‘‘ sa prodajom diploma i kupovinom ispita na Pravnom fakultetu.
Rektor Univerziteta, prof. dr Nenad Filipović, osvrnuo se na tu neslavnu prošlost i za naš portal izjavio da im je prioritet unapređenje nastave i razvijanje naučnih ideja.
‘‘I dalje ćemo nastaviti da se borimo da budemo prepoznatljivi po nauci, istraživanjima i unapređenju nastave, a ne po aferama i događajima koji nisu na nivou akademske zajednice. Naravno da nam je u interesu da se razvijamo i vreme je da afere ostavimo iza nas‘‘, zaključio je prof.dr Filipović.
BONUS VIDEO: Može li povratak srpskih studenata iz inostranstva da ublaži odliv mozgova?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare