Bolnica u Batajnici sa 900 spala na 50 kreveta, teško oboleli pacijenti moći će u njoj da borave samo dve nedelje: Kako je propao plan Zlatibora Lončara

U ovom Centru pacijenti će moći da ostanu najduže dve nedelje, a ono što im je najneophodnije je stručna nega i lečenje. Međutim, konkurs za zapošljavanje medicinskog osoblja nije raspisan pre otvaranja, niti se zna kada su i gde obučeni za rad sa terminalno obolelima, postojeći kadrovi u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije, u okviru koga će raditi ova bolnica.

Takođe, Lončar je najavljivao da će dve operacione sale u ovoj ustanovi biti korišćene kako bi se smanjile liste čekanja, što je, nažalost, ostalo samo na rečima.

Ipak, važno je da su se predsednik države Aleksandar Vučić, zajedno sa ministrom zdravlja, po već uvežbanom šablonu, sa svitom, fotografisali na otvaranju bolnice koja je dve godine ostavljena da propada sa najmodernijom medicinskom opremom, dok je vlast, kako je naveo Vučić “dugo razmišljala kako da iskoriste taj prostor i instrumente”.

“U pitanju je, očigledno marketinška predstava da bi se oni slikali, a javnost ućutkala i da bi održali to obećanje koje su dali o palijativnom centru. U ovu bolnicu je uloženo mnogo novca, a ona je dve godine ostavljena u korovu. Potom je preko noći našminkana, kako bi se pokrenula ta prva faza njihove ideje o rešenju za ustanovu. Svedočimo da je u nedelju ujutru, predsednik države sa ministrom i njihovom svitom, obišao odeljenje palijative, zaključili su da je sve spremno, a ne znamo ništa o kadrovima, koji su najvažniji”, priča za Nova.rs prim. dr Savica Plavšić, specijalistkinja za plućne bolesti.

Kome trebaju parkovi i televizori, važan je kadar

Odakle to obučeno osoblje, kad nigde nije bilo obuke, a ni konkursa za zapošljavanje.

“Bilo je samo važno da vest odjekne u javnosti, a ovo je nešto što će im poslužiti za zbrinjavanje njihovih porodica, SNS kadrova i njima bliskih ljudi. Možda će se otvoriti i mogućnost da se sa nekom doplatom bude duže od dve nedelje. Neverovatno je da oni pričaju o parku, zelenilu i šetnji pacijenata, o televizorima u sobama, a reč je o obolelima koji jedva da mogu da se kreću i trpe stravične bolove. Najvažnije je da ti ljudi imaju obučeno osoblje koje će ih lečiti i brinuti o njima, a ne klupice u parku. Jasno je da osposobljenog kadra definitivno u Batajnici nema. Tamo će raditi ljudi po sistemu dobrovoljnosti ili kazne, kao što je bilo u kovidu. Nadam se samo da neće sad slati stomatologe, dermatologe, kao što su radili u pandemiji. To će biti odrađivanje, a ljudi moraju da znaju da palijativa nije samo nega, već je i lečenje. Neophodno je da tamo budu stalno zaposleni lekari”, naglašava prim. dr Plavšić.

Prilikom jučerašnjeg otvaranja, ministar Lončar naveo je da će u bolnici biti “angažovano” više od 30 radnika i da su to ljudi obučeni za rad na palijativi. Takođe, glavna sestra u Centru, Dragana Kovačević Despotović, izjavila je da imaju tim medicinskih sestara “njih tridesetak”, koje su potpuno spremne i naglasila da će raditi 24 sata. Međutim, među konkurisma za zapošljavanje u okviru Klinčkog centra nismo naišli na ponude za radna mesta u Batajnici, što znači da će osoblje na smenu biti premeštano u ovu zgradu sa različitih klinika. Takođe, niko od lekara u UKCS, sa kojima smo razgovarali, ne zna ko je, gde i kada, prošao obuku za palijativno lečenje o kome govori ministar, koji jedini izgleda nešto zna o tome, ali je, po običaju, škrt na informacijama.

Od nove direktorke Centra za palijativu dr Aleksandre Todorović pokušali smo da saznamo nešto o kadrovima i kapacitetima ustanove, ali nam je odmah po javljaju prekinula vezu.

“U gužvi sam, ne mogu da razgovaram”, bilo je sve od komentara što smo uspeli da dobijemo.

 U Centru nega od dve nedelje

Inače, doktorka Plavšić navodi da je za palijativnu negu neophodna posebna edukacija.

“Malo ljudi se kod nas bavi terapijom bola, a to svako ko radi na palijativi mora da zna. Palijativna nega je jako kompleksan posao, to je i lečenje koje zahteva veliko znanje, stručnost i obučenost. Praćenje terapije bola, gušenja, lečenje dekubitusa, psihosocijalna podrška i pacijentima i porodicama, održavanje pokretljivosti ruku, nogu, kičme, sve to osoblje mora da nauči. O terapiji bola se kadrovi moraju edukovati, jer je, pre svega, doziranje lekova vrlo bitno. Ne sme se dati previše lekova jer svi imaju niz štetnih efekata. Takođe, veliki broj pacijenata se hrani putem vena, o čemu takođe osoblje mora biti edukovano”, navodi doktorka.

Na otvaranju je, takođe, istaknuto da će u Centru u Batajici pacijenti moći da leže najduže dve nedelje.

“To obolelima ne znači ništa, može samo da pomogne njihovim porodicama da malo odmore i pripreme se za brigu o svojim najbližima kod kuće. Nije mi jasno zašto je samo 50 kreveta odvojeno za palijativu, kad ih tamo ima 900, šta je sa preostalih 850 postelja”, pita doktorka.

Navedeno je, takođe, da će indikacije za primanje pacijenata u Batajnicu, ići preko konzilijuma lekara Kliničkog centra Srbije.

“To automatski sužava prostor na Beograd, a postavlja se i pitanje kako će se dolaziti na taj konzilijum jer je daleko više od 50 pacijenata u našoj zemlji, kojima je potrebna palijtiva. Pacijenti ovim neće osetiti ništa, jer vlast samo zamajava javnost, mažu nam oči toliko da je ponižavajuće i uvredljivo. Ovo je za vlast bilo očigledno najjednostavnije rešenje kako bi skrenuli pažnju javnosti sa trenutnih dešavanja u zemlji”, zaključuje prim. dr Plavšić.

Od 900 kreveta, samo 50 za najteže obolele

Podsetimo, Centar za palijatvno zbrinjavanje juče ujutru otvorio je predsednik države Aleksandar Vučić u društvu ministra zdravlja Zlatibora Lončara. Zanimljivo je da otvaranju nije prisustvovala prof. dr Jelena Drulović, direktorka UKCS, već njena zamenica, istaknuta članica SPS, prof. dr Aleksandra Pavlović-Marković, koja je tom prilikom izjavila da će novoosnovani centar funkcionisati u okviru Klinike za pulmologiju.

Navedeno je i da će o pacijentima brinuti multidisciplinarni tim sačinjen od lekara različitih specijalnosti, najviše internista, zatim fizijatara, medicinskih sestara, fizioterapeuta, kao i socijalnih radnika i psihologa, a da će imati čak i duhovnu podršku. Palijativna nega obuhvata ublažavanje simptoma, unapređenje kvaliteta života i psihosocijalnu podršku pacijentima i njihovim porodicama, ali podrazumeva i svojevrsno i vrlo kompleksno lečenje.

Podsećamo da je batajnička bolnica zaključana u junu 2023, a da se ova ustanova prostire na čak 14.000 kvadrata, pa iako se u njoj nalazi 900 postelja, najmodernija i skupocena medicinska oprema i dve operacione sale, samo 50 kreveta biće odvojeno za palijativu, dok će ostalih 850 nastaviti da “uzgaja” paučinu i prašinu.

Inače, građani Srbije ovu bolnicu platili su 42 miliona evra, a tek u avgustu 2024. saznali su da se zgrada delimično nalazi na privatnom posedu, pa je država iz budžeta dodala još 3,5 miliona evra (420.825.620,75 dinara) kako bi isplatila privatnika i otkupila zemljište.

Na naša pitanja o kapacitetima i budućem radu Centra za palijativno zbrinjavanje, edukaciji kadrova i konkursima putem kojih su zaposleni, iz Ministarstva zdravlja nismo dobili odgovore do objavljivanja ovog teksta.

***