7
Beograđanin Dejan Beatović već mesecima pokušava da dokaže da veš-mašina koju je platio 50.000 dinara ne pere veš na temperaturama propisanim na deklaraciji, a sa ovim pomalo neobičnim slučajem upoznat je i Generalni sekretarijat predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Dejan je veš-mašinu marke LG kupio u ”Tehnomaniji“ u februaru 2020. godine, da bi nedugo zatim, kako kaže, primetio da ”radne temperature ne odgovaraju deklaraciji proizvoda”. To je, prema njegovim rečima, naročito bilo izraženo na programu ”Koton plus”, gde po deklaraciji pranje treba da bude obavljeno na 60 stepeni Celzijusa.
”Ubrzo nakon što sam kupio mašinu primetio sam da praktično ne postoji razlika u temperaturi pranja između programa koji veš peru na 40 i na 60 stepeni. To sam ustanovio običnim pipanjem stakla na vratima mašine, što svakako ne može biti pouzdano. Zato sam uzeo čitač temperature ili thermocouple reader Omega HH21A Microprocessor Thermometer Type J-K-T i postavio u bubanj žicu termopara tip T, da bih proverio temperaturu pranja na programima koje sam najčešće koristio”, objašnjava Dejan.
Pročitajte još;
Sagovornik N1 tada je telefonom pozvao servis ”Ignis”, koji je ovlašćen za LG uređaje. Komunicirao je sa predstavnikom servisa Aleksandrom Radovanovićem, za koga kaže da je u pojedinim momentima bio neprijatan i da ga je često prekidao u razgovoru. Od njega je dobio savet da se servisu obrati pisanim putem, a u sadržaj Dejanove višednevne prepiske sa Radovanovićem uvid je imala i ekipa portala N1.
”Pošto servis nije hteo da pošalje servisera da ustanovi temperaturu pranja, bio sam prinuđen da to proverim sam, jer imam adekvatan instrument za to. Ustanovio sam da je realna temperatura pranja bila svega 35 stepeni. Obavestio sam servis o rezultatima merenja, a njihov odgovor je bio da moj instrument nije po LG Protokolu i da nije sertifikovan. Predložio sam ljudima iz servisa da pošalju servisera koji bi temperature proverio njihovim instrumentom, koji je po Protokolu LG-a”, priča Dejan.
Objašnjava da je sve vreme sedeo pored veš-mašine i na svakih tri do pet minuta unosio podatke o promenama temperature, a čitav postupak ponovio je i pred ekipom portala N1. Rezultat merenja bio je skoro identičan – temperatura je dostigla maksimalnih 34,8 stepeni Celzijusa, nakon čega je krenula da pada.
”Smatram da proizvođač takozvanim štedljivim mašinama manipuliše kupcima. Ako je za njih pranje od 1,5 sati na 35 stepeni i pranje od 50 minuta na 60 stepeni isto, onda to treba da objasne prilikom kupovine, ovako potrošači ne znaju sta kupuju. Temperatura na tom programu nije jedina problematična, merio sam je u nekoliko programa i nijedna ne odgovara temperaturama koje su naznačene u deklaraciji”, tvrdi Dejan.
Kako kaže, servis se sve vreme pozivao na ispravnost masine, što po Dejanu uopšte i nije dovedeno u pitanje, već saobraznost uređaja sa Deklaracijom, a time i sa kvalitetom pranja.
”U uputstvu za korišćenje mašine ispod opisa programa piše: Stvarna temperatura vode može da se razlikuje od navedene temperature ciklusa. Potpuno sam saglasan sa tim tumačenjem, ali to ne moze da bude razlika od čitavih 40 odsto. Greške u radu i čitanju su dopuštene, ali se mora naglasiti koji opseg temperature je u pitanju, ili procentualno odstupanje, kao i u kom smeru – da li je temperatura viša ili niža od projektovane. Konkretno, ako ova veš-mašina umesto deklarisane temperature od 60 stepeni koristi temperaturu od svega 35, onda to potrošač mora da zna pre kupovine”, smatra Dejan.
Napominje da je servisu poslao i video-klipove gde pokazuje trenutak kada se grejač isključio, sa temperaturom na displeju mašine, kao i kalibraciju instrumenta kojim je merena temperatura gde se vidi temperatura od 100 stepeni Celzijusa prilikom uranjanja senzora u ključalu vodu.
„To dokazuje da su instrument i senzor ispravni, stoga smatram da nikakvo veštačenje i mukotrpna procedura koja se zove zaštita potrošača nisu potrebni”, kaže ovaj Beograđanin.
Servis je na Dejanovo uporno insistiranje ipak odlučio da pošalje svog servisera, koji je proverio ispravnost temperaturnog senzora u veš-mašini.
”Senzor zapravo i nije bio problem jer je ispravan. Ipak, serviser je izmerio i temperaturu na spoljašnjem zidu velikog bubnja i ona je iznosila 33 stepena Celzijusa. Naravno, to nije ušlo u zapisnik jer za to nije bio poslat od strane servisa”, prepričava nam Dejan susret sa serviserom iz ”Ignisa”.
Odgovor koji je potom dobio od servisa bio je kratak: ”Aparat radi u skladu sa proizvođačkim karakteristikama”.
”Mašina možda jednim delom i radi u skladu sa proizvođačkim karakteristikama, ali to nije provereno i dokazano. Ako teperaturne karakteristike nisu poštovane, zašto bih očekivao da su poštovane sve ostale karakteristike”, pita se Dejan. Deo prepiske sa predstavnikom ovlašćenog servisa „Ignis“ Nezadovoljan odgovorom koji je dobio u ovlašćenom servisu, Dejan je poslao zahtev ”Tehnomaniji” u kojoj je veš-mašinu i kupio.
”U dopisu sam naveo da proizvod nije u saglasnosti sa deklaracijom i da bih želeo zamenu za neku manje ‘stedljivu’ mašinu. Odbijen sam s obrazloženjem da su kontaktirali sa ovlašćenim servisom, gde im je objašnjeno da je veš-mašina ispravna. Ispravnost mašine nisam ni dovodio u pitanje, dakle mašina pere veš, a kako ga pere nisam baš siguran jer nije u saglasnosti sa deklaracijom”, ističe sagovornik N1.
Pročitajte još:
Revoltirani Beograđanin obratio se zatim Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije, gde su mu rekli da je potrebno da nađe veštaka koji će da veštači temperaturu na pomenutom programu.
”Rečeno mi je da veštacenje treba sam da platim, a ako se pokaže da sam u pravu, Tehnomanija je u obavezi da mi vrati taj novac. Ukoliko to ne bi uradila, morao bih na sud, a ja to ne želim“, naglašava Dejan i dodaje da je veštake tražio mesec dana.
Odabrao je listu vestaka u Beogradu koji se bave termomehanikom. Kako kaže, rezgovarao je s nekoliko njih i svi su mu rekli da oni to ne rade, savetujući mu da nađe neku agenciju koja se time bavi i koja ima sertifikovane instrument.
”Takvu agenciju nisam uspeo da nađem. Nekako sam uspeo da stupim u kontakt sa predsednikom Udruženja veštaka Srbije Miladinom Kneževićem, koji mi je savetovao da se obratim Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Ni tamo nisam naišao na konkretno i celishodno rešenje. Neko mi je govorio da ću to teško da dokažem, a neko je bio malo konkretniji pa mi je rekao da oni nemaju sertifikovane instrumente, ali da bi možda mogli da nađu neki, što bi me koštalo najmanje 20.000 dinara, a to je skoro polovina vrednosti mašine”, podvlači Dejan.
Sagovornik N1 naglašava da je obavestio servis da je otvoren za sve predloge, bilo da je reč o popravci postojeće mašine, bilo o zameni za neku drugu.
”Zamolio sam gospodina Radovanovića da mi odgovori na pitanje da li mogu da dobijem u zamenu mašinu koja u svom radu poštuje deklaracione parametre. Rekao sam mu da sam otvoren i za neku drugu opciju koju predloži. Međutim, na tome se i završilo. Kupio sam veš-mašinu kojom objektivno nisam zadovoljan, a nemam načina da je zamenim”, zaključuje sagovornik N1.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
