Struka je rešila da prekine niz ponižavanja koja je doživela i da stane iza svog stava. Ne, nije reč o članovima Kriznog štaba koji već godinu dana dozvoljavaju da se politika suprotstavlja i ignoriše njihove zahteve – reč je o Građevinskom fakultetu koji je rešio da ta institucija ne učestvuje dalje u realizaciji projekta Beogradskog metroa.
Mnoge je prijatno iznenadila vest da je naučno-nastavno veće Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu donelo odluku da ta institucija ne učestvuje u daljoj realizaciji i razvoju projekta Beogradskog metroa zasnovanog na nacrtu plana koji je u septembru uradio Urbanistički zavod grada, saopštio je danas taj fakultet, koji je ranije podneo primedbe na taj plan.
Odlučeno je da fakultet ostaje posvećen projektu metroa koji će uvažiti njihove stavove o položaju linija i faznosti njihove izgradnje. Od svih 139 nastavnika i saradnika fakulteta koji su izišli na glasanje, 90 odsto je glasalo „za“, dok je protiv predložene odluke bilo samo pet članova veća.
„Građevinski fakultet je uveren u snagu svojih argumenata i veruje da još uvek ima vremena za izmene i poboljšanje ovog projekta. Ponosni smo što je naš kolektiv pokazao visok nivo stručne i društvene odgovornosti i time odgovorio na pokušaje da se relativizuju stavovi Građevinskog fakulteta o trenutnom planu razvoja Beogradskog metroa“, ističe se u saopštenju.
Fakultet smatra da 175 generacija građevinskih i geodetskih inženjera obavezuje da se nepokolebljivo zastupaju i promovišu stavovi bazirani na struci i nauci.
“Niko nije osporio primedbe fakulteta, da je neko rekao: Ljudi, prijatelji kolege, to što vi pričate i pišete, to je glubo zbog toga, toga i toga. Ni na jednu primedbu mi nismo dobili bilo kakav odgovor”, kaže za Novu dekan Građevinskog fakultete Vladan Kuzmanović.
Kaže da institucija na čijem je čelu još čeka adekvatan odgovor oni koji odlučuju o projektu Beogradskog metroa.
“Mislim da je, ne samo interes fakulteta, nego je širi društveni interes da se uvaže primedbe fakulteta”, kaže Kuzmanović.
On ističe da zahtev Građevinskog fakulteta nisu preveliki.
“Ne tražimo mi Bog zna šta. Želja nam je da taj novac koji uložimo svi zajedno, kao poreski obveznici, da za to dobijemo najbolje moguće rešenje. Za početak tražimo da ima smisla, a posle da bude što bolje – to je suština”, nvodi naš sagovornik.
On ističe da njegov fakultet prosto ne želi da učestvuje u projektu izgradnje Beogradskog metroa onakvom kakav je sada i kako ga je grad nacrtao.
“Ako uvaže primedbe Fakulteta, u tom slučaju želimo da iskreno učestvujemo u tome i da sve svoje kapacitete uložimo da to rešenje bude optimalno”, navodi Kuzmanović.
Fakultet je istakao da, gledajući gustinu nastanjenosti, zaposlenih i korisnika javnog gradskog prevoza (JGP), jasno se ocrtava saobraćajna i urbanistička kičma grada, odnosno ono što bi trebalo da bude trasa prve linije beogradskog metroa: istočni obod Zemuna – Opština Novi Beograd – centar grada – Bulevar kralja Aleksandra.
„Nakon višedecenijskog sagledavanja saobraćajnih problema u gradu, Fakultet smatra da je ne samo saobraćajno, konstruktivno, urbanistički i ekološki, već i društveno, jedino ispravno rešenje u kome će prva faza metroa spojiti centre starog i novog dela grada. Ovaj stav Fakulteta ne može se promeniti“, navodi se u primedbi.
Stav GRF je da već u prvoj fazi uvođenja metroa „mora doći do najvećeg mogućeg“ prelaska sa individualnog transporta na metro i ocenili da će, neobuhvatanjem najprometnijih raskrsnica u gradu (kod Skupštine Srbije, na obodima Brankovog mosta i Gazele), saobraćajni zahtevi na tim mestima nastaviti da rastu.
„Očekujemo da će do najvećeg i najbržeg prelaska sa individualnog transporta na metro doći ukoliko se prvo krene sa gradnjom metro linije koja će spojiti centar Novog Beograda sa centrom starog dela grada i krenuti dalje Bulevarom kralja Aleksandra“, navodi se u primedbi fakulteta.
Dodali su da bi se na taj način proporcionalno smanjilo i zagađenje izazvano saobraćajem i da bi se to rešilo jasnom transfomacijom Beograda u metro grad, odnosno grad gde bi metro predstavljao osnovu saobraćajnog sistema.
Istakli su i da trenutna prva linija metroa, duga 20 do 23 kilometra, „veoma slabo pokriva grad“ i dodali da će pokrivenost biti slaba sve do izgradnje treće linije metroa.
U primedbi se navodi i da bi u prvoj fazi trebalo kompletirati „ključne i najskuplje stanice i čvorišta“, odnosno najizraženija težišta poslovnih aktivnosti, najizraženija težišta stanovanja, centre obrazovanja, centre zdravstva i železničke stanice.
„U predmetnom projektu, najznačajnijm delom trasa prve linije povezuje područja namenjena privantim investitorima sa nedovoljno jasnim planovima razvoja: Beograd na vodi, zaleđe Luke Beograd i Adu Huju. Sa druge strane, trasa ne povezuje ni glavne gradske centre, ni železničku stanicu, ni Klinički centar, ni centre obrazovanja, niti u širem centru postiže realnu vezu sa Beovozom“, stoji u primedbi.
Ocenili su i da premeštanje linije metroa iz Bulevara kralja Aleksandra u Južni bulevar, zbog podudaranja sa tramvajskim linijama, „nije prihvatljivo“ i dodali da su metro i površinski sistem JGP funkcionalno zavisni.
„Stava smo da su stanice BG Voza Prokop i Vukov spomenik, Klinički centar i koridor Bulevara kralja Aleksandra morali biti uključeni u mrežu metroa u najranijim fazama. Prva faza razvoja metroa, dužine oko 13 kilometara, prema dokumentu ‘Studija 1981.’ povezuje sve ove tačke“, navodi se u primedbi.
Istakli su i da je pokrivenost centra starog dela grada metro stanicama „slaba čak i u završnim fazama razvoja“, kao i da je i taj deo obuhvaćen studijom iz 1981. godine, gde su definisane stanice Kalemegdan, Trg republike, Terazije, Skupština i Tašmajdan.
GRF je naglasio da trenutno predložene trase metroa „nisu u saglasnosti“ sa važećim Generalnim urbanističkim planom grada.
BONUS VIDEO: Šta Građevinski fakultet ima protiv metroa
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare