Predložene linije trasa neće rešiti mnogobrojne saobraćajne probleme sadašnjih stanovnika grada Beograda, prva metro-linija mora da spoji Novi Beograd i stari deo grada.
Građevinski fakultet podneo je mnogobrojne primedbe na predlog beogradskog metroa. Struka je rešila da progovori o svemu što ne valja, a, po svemu sudeći, ne valja mnogo toga. O greškama i posledicama razgovarali smo sa dekanom Vladanom Kuzmanovićem.
Šta su najveće zamerke aktuelnom planu beogradskog metroa?
Najveće zamerke su da predložene linije trasa neće rešiti mnogobrojne saobraćajne probleme sadašnjih stanovnika grada Beograda. Grad je svojim ulaznim podacima, koji su se pre svega odnosili na razvoj ruralnih delova grada (oko 100.000 planiranih novih stanovnika i oko 80.000 novih radnih mesta u koridoru linije 1), i projektantu Smartplana 2017. i projektantu Generalnog projekta sa prethodnom studijom opravdanosti, pa samim tim posredno i Urbanističkom zavodu, kao obrađivaču plana, praktično predefinisao trasu koja je trenutno predložena kao prva i definisao nju kao prioritetnu. Nedopustivo je da potencijalna razvojna trasa, koja može eventualno rešiti određene saobraćajne probleme budućih stanovnika grada Beograda, bude prva planirana u metro-sistemu. Prva metro-linija mora odgovoriti na postojeće saobraćajne potrebe i to je jedini metodološki i inženjerski ispravan pristup. Grad Beograd je u svim važećim dokumentima (pa i u prethodno navedenim) potvrđen kao dvocentričan grad i prva metro linija mora spojiti ta dva centra grada – jezgo starog dela grada i jezgro Novog Beograda, i to u svojoj prvoj fazi.
Koje bi bile posledice izgradnje takvog metroa?
Posledice izgradnje ovakvog metro-sistema su nesagledive. Pored ignorisanja postojećih saobraćajnih potreba stanovnika glavnog grada, predloženim rešenjem se zaobilaze i glavne urbanističke celine, kao što su železnička i autobuska stanica, centri zdravstva i obrazovanja, centri stanovanja i rada. Napušta se veza sa „beovozom“ u stanici Vukov spomenik i to u fazi kada se aktivno realizuje pruga za velike brzine Beograd – Budimpešta. Veza sa glavnom železničkom
stanicom se ostavlja tek za treću liniju. S obzirom na položaj trase na Novom Beogradu, jedan deo stanovnika Novog Beograda (blokovi u zoni „Ivana Ribara“) ostaju praktično uskraćen za benefite koje metro-sistem donosi. Pošto su polazne osnove koncepcijski i fundamentalno pogrešno postavljene, možemo pričati samo o posledicama, a malo o benefitima. Citirao bih našeg profesora Maletina, jednog od idejnih tvoraca studije metroa iz 1981. godine: “Kada uđete u pogrešan voz – svaka vam je stanica pogresna.” Plašim se da smo jednom nogom već u tom vozu, ali sve dok gradnja ne počne, nije kasno da iz njega iskočimo.
Šta dalje, kako do idealne trase beogradskog metroa?
S obzirom na to da su Generalni projekat i Plan generalne regulacije početne faze u realizaciji projekta, mora im se posvetiti puna pažnja. U suprotnom, izborom pogrešnog koridora i prioriteta u realizaciji, došlo bi se do grešaka koje je u narednim fazama nemoguće ispraviti. Zato koristim priliku da još jednom uputim apel Gradu, ali najvišim državnim organima, da poslušaju struku koja im je na raspolaganju, da ne donose ishitrene i političke odluke čije su posledice u budućnosti nesagledive. Građevinski fakultet će uvek nastojati da im svojim stručnim kapacitetima, kroz dobronamerne sugestije i primedbe, pomogne u unapređenju metro-sistema. U ovom trenutku, potrebno je zaustaviti dalju realizaciju projekta, vratiti se na polazne osnove, ažurirati sve ulazne podatke i pristupiti izradi novog Generalnog projekta i Nacrta plana u koji će biti uključene sve naše relevantne naučne i stručne institucije. Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu spremno očekuje poziv.
Nakon javne rasprave u planove izgradnje beogradskog metroa biće uneti i račvanje trasa ka Ceraku, Vidikovcu, Labudovom brdu i Petlovom brdu – koliko to može da popravi stvar?
Račvanje linije ka Ceraku, Vidikovcu, Labudovom i Petlovom brdu, s obzirom na broj od 70.000-80.000 stanovnika koji u tom području živi, svakako predstavlja poboljšanje prve trase. Isto smo i mi zahtevali u nekim od naših prethodnih izveštaja. Nadam se da će gradske vlasti tu izmenu sprovesti odmah u daljoj razradi projekta, ali bi neuporedivo bolje bilo da to bude poboljšanje neke druge linije po prioritetu – nikako prve. Naravno, sve pod uslovom da se primedbe
značajnog dela stručne javnosti, čiji je i Građevinski fakultet deo, uvaže i promeni koncept razvoja beogradskog metroa, pre svega uzimajući u obzir prioritet i položaj predloženih trasa.
Bonus video – Javna rasprava o metrou
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare