Novi predlog beogradskog metroa po putniku skuplji pet puta od prethodnog

"Predloženi koncept u ovom trenutku neće služiti nikome. Nova naselja koja su u planu da se grade će biti visokog standarda, a poznato je u svetu da više kategorije dohotka, ti ljudi koji će živeti i raditi u tim naseljima, da oni ne koriste metro“, kaže Radovanac u Novom danu na TV N1.Vučković se slaže i dodaje da se radi o sudaru između postojećih i budućih potreba, jer na primer u južnom delu grada, koji obuhvata Cerak, Vidikovac, Petlovo Brdo, Orlovaču, za koji je predviđeno da do njega ne ide metro nego tramvaj, živi 70.000 ljudi, dok će recimo, prema planovima, u budućem naselju u Makišu, koji će biti na prvoj trasi metroa, u nekoj budućnosti živeti oko 30.000 ljudi.„Meni sve ovo liči na ponavljanje ‘tramvaja za 21. vek’, u ovom slučaju za 22. vek“, kaže Vučković koji dodaje da primedba njegovog udruženja Po meri metro da se prva trasa produži do Ceraka, Vidikovca, Petlovog brda, sve do Orlovače, još nije prihvaćena, ali je predloženo da se to razmotri u nekoj daljoj fazi, dok je druga primedba da jedan krak metroa ide ka Prokopu i do Kliničkog centra Srbije odbijen, sa obrazloženjem da nema dovoljno opravdanosti za to.Ističe da su se građani više bunili, da je tema o izgradnji metroa više bila u javnosti, „verujem da bi više uspeli“.„Da su se građani više bunili bio bi metro više po meri građana. Pozivam građane da pomno pratimo gradnju metroa, jer bez obzira što se formalno usvoji plan možemo uticati da metro bude više po meri građana“, poručuje Vučković.On podseća da Beo voz ide istom trasom kojom ide i međunarodni železnički saobraćaj, i imajući u vidu da međunarodni ima prednost nad lokalnim, sigurno će dolaziti do kašnjenja.Takođe ukazuje i na veštačko napumpavanje putnika u Beogradu na vodi, kroz koji će prolaziti dve linije metroa.„Tamo je predviđeno da u vršnom satu bude 27.000 putnika, od kojih samo 20 odsto izlazi napolje, očigledno tu nije potrebna stanica“, ističe on.Dodaje i da je po projektu predviđeno da pojedine stanice budu jako duboko pod zemljom, što, kako navodi, zahteva veliko vreme presedanja, i pitanje je da li će se putnicima to isplatiti, ili će proceniti da će brže stići ako budu koristili autobus ili tramvaj.Ukazuje i na demografsku analizu Instituta društvenih nauka za 2041. koja je, kako kaže, „vrlo sumorna, govori o stagnaciji broja stanovnika Beograda, čak i o blagom opadanju“."Govorimo o razvoju sistema koji je predviđen za kapacitete za narednih 50 godina, koji nam ne treba danas, a pitanje je kako vreme prolazi, da li će nam uopšte trebati", navodi on.Ističe i da su danas najveći nosilac javnog saobraćaja autobusi, „90 odsto celokupnog prevoza, a u prognozama je predviđeno da to padne na 70 odsto, tako da priča da će metro to sve rešiti ne stoji, jer će autobusi i dalje biti glavni nosilac prevoza“."Ono što političari kažu da će metro rešiti sve, ni slučajno neće metro rešiti sve", poručuje on.Dodaje i da je jedan od osnovnih ciljeva metroa da preorijentiše vozače automobila da pređu na metro, javni prevoz.„Iz raspoloživih podataka i studija, u vršnom satu će samo oko 9.000 automobilista da pređe na metro, za ceo dan je to oko 80.000 putnika, što je neverovatno mala cifra. Na primer autobus na liniji 95, koji povezuje Borču i Novi Beograd, na dan preveze 86.000 putnika. Pravimo celu ovu skalameriju da bi jednu autobusku liniju napunili onima koji danas voze automobil“, navodi on.Na pitanje zašto uprkos svemu izostaje interesovanje javnosti za ovu temu, kada to direktno utiče na život ljudi, Vučković kaže da je „suštinski ova tema nešto što se već 50 godina obećava, od izbora do izbora, i otuda ta nezainteresovanost građana“.„Dok ne krene gradnja metroa, građani neće verovati da je gradnja počela, a tada će biti kasno", upozorava on.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram