Kod izbora staračkih domova važno je da se osoba dobro informiše i da izvrši neophodne provere poput toga da li pomenuta ustanova ima licencu. Stručnjaci savetuju građanima da kod izbora vode računa i o preporukama, ali i da kod cene uvek obrate pažnju i na usluge koje neki starački dom nudi za tu sumu novca.
Kada birate dom treba dobro da otvorite oči i nikome ne treba da ukazujete lako poverenje, savetuje Radoslav Milovanović iz Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite, domova za smeštaj odraslih i starijih za Nova.rs.
On dodaje da sugrađani ukoliko imaju dodatna pitanja, neke nedoumice ili im je potrebna dodatna potvrda onda mogu da kontaktiraju i ovo udruženje.
Prvo što neko treba da uradi kod izbora ustanove socijalne zaštite za sebe ili svoje srodnike jeste to da proveri da li željeni dom ima licencu Minsitarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
To može da se učini tako što se ode na sajt Ministarstva ili se u internet pretraživaču ukuca „spisak licenciranih domova za stare“.
Na toj stranici osoba može da nađe sve licencirane domove, ali i spiskove onih u Beogradu, Vojvodini ili centralnoj Srbiji.
„To će vam malo skratiti proces istraživanja i kada već imate informaciju o licenci za neki dom onda o ustanovi možete da istražujete na Guglu ili u reklamama“, savetuje Milovanović za Nova.rs i dodaje:
„Isto tako možete da pitate za preporuku, odnosno da se raspitate kod prijatelja ili srodnika kakva iskustva imaju i da pođu na osnovu preporuke. Šta ona znači? Ne samo kvalitet i organizaciju rada nego i vrste usluga koje jedna ustanova pruža.“
Naš sagovornik ističe da sve više domova danas razmišlja i primarnoj zdravstvenoj zaštiti u ustanovama socijalne zaštite tako da neki ljudi otvaraju ambulante, a oni koji su najbolje organizovani otvaraju ordinacije opšte medicine i imaju stalno zaposlenog lekara opšte prakse.
„Ta ordinacija i taj lekar im omogućava da se uspešno bave svim aspektima opšte medicine – dijagnostikom, izmenom terapije i slično. Čak imaju i neke stvari koje mogu da se daju pacijentu koje se inače daju u bolničkim uslovima, naravno ne sve, ali neke stvari da. Postoje domovi za stara lica koji imaju konsultante specijaliste pa tako da pod svojim krovom mogu da sprovedu i specijalističke preglede jer je veliki problem kada stariji ljudi treba da idu na zakazivanje i da se dovoze i odvoze. Preskupo je i kada im neko stalno dolazi sa strane. Nedavno mi se žalio čovek da skupo plaća izlazak poznate klinike kako bi primio neke specijalne terapije i slično, eto da je izabrao ustanovu koja pruža takvu uslugu ne bi imao takve troškove“, rekao je Milovanović.
Upravo zato Milovanović savetuje da se kod izbora bira po tome kome šta odgovara.
Ako je jedna ustanova samo socijalna, onda ne treba da, kako kaže naš sagovornik, prima pacijente posle nekog bolničkog lečenja i u slučaju neophodnosti za sprovođenje neke rehabilitacije.
„Svašta nešto se u nekoj dobro organizovanoj ustanovi može pružiti i onda je bezveze da neko zauzme mesto nekome kome baš ta zdravstvena usluga u toj ustanovi treba pa da se na osnovu toga ta osoba smesti u neku drugu ustanovu gde to ne postoji kao usluga. Upravo zato mora da postoji ta selekcija“, ističe naš sagovornik.
Udruženje našeg sagovornika već godinama traži kategorizaciju domova, ali da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja „nema sluha da pokrene tu priču“.
„Tako bi se tačno znalo kojoj kategoriji koja ustanova pripada i koje usluge socijalne zaštite pruža, pa tako onda možete tu uslugu koju pružate da opravdate svojim cenovnikom“, navodi on.
Govoreći o cenama privatnih staračkih domova, Milovanović navodi da je najveća greška kada ljudi krenu za niskom cenom i da tu nastaju problemi.
Nema šanse da neko za neki mali novac nekom pruži adekvatnu uslugu, ističe on.
Same cene se kreću od 40.000 dinara mesečno pa i do čak 150.000 dinara za domove koji pružaju ozbiljnu uslugu, gde su obezbeđeni lekari, rehabilitacija i ostalo.
„Kada bi otišli u neku privatnu kliniku za mesec dana biste za te usluge platili od 700.000 do milion dinara“, ocenjuje Milovanović.
Pravilnikom o licenciranju definisano je da sobe po domovima mogu biti dvokrevetne, trokrevetne ili četvorokrevetne.
Na određen boj korisnika mora da ima bar po jedno kupatilo, a to je deset ljudi, ukoliko nema svaka soba svoje kupatilo. Ukoliko ima pet muškaraca i pet žena onda mora da postoji i ženski i muški toalet. Ako dom ima više spratova, onda svaki sprat mora da ima svoje kupatilo.
„Sada se uglavnom grade namenski domovi koji su hotelskog tipa, pa imaju lepe i prostrane soba sa puno dnevne svetlosti, prostrano kupatilo, izlazak u hodnik iz kog se ide u zajedničke prostorije. Vrlo je poželjno da svaki sprat ima svoju zajedničku prostoriju“, naveo je naš sagovornik.
Starački dom mora da ima socijalnog radnika, medicinske sestre, negovateljice, čistačicu…
Milovanović ukazuje da Pravilnik ima manjkavosti i da je rađen pre više od deset godina.
„Pravilnik koji postoji nikada nije promenjen ni za jedan jedini član, praksa se ne sluša, ništa nije unapređeno. Poslali smo stotine mejlova da objasnimo šta je dobro, a šta ne“, kaže Milovanović i ukazuje na još jedan problem:
„Imate stalno pravljenje razlike između privatnih i državnih staračkih domova. Zašto privatni moraju odmah da krenu sa licencom, a 80 posto državnih domova radi bez licence? Zašto su nama limitirali datum do kada moramo da se licenciramo, a za državne domove to ne važi. U pogledu samog pravilnika inspekcija funkcioniše prema nahođenju, rešenja koja se izdaju su različita.“
Milovanović navodi da „nešto što se njemu traži, ne traži se drugom domu“.
„Po Pravilniku morate da imate redovno snabdevanje strujom i vodom, a onda ima domova kojima se struja gasi 22 puta, a inspekcija ne reaguje“, navodi Milovanović kao primer i dodaje:
„Sve kreće od inspekcije Ministarstva rada… Ako se nastavi sa nedovoljnom kontrolom ili kontrolom po babu i stričevima, uz mnogo mita i korupcije i ko zna čega sve, znači da usluga ne može da bude kakva treba.“
Upitan da li domovi ispunjavaju kriterijume o broju zaposlenih, Milovanović za Nova.rs navodi da oko „30-40 posto domova ne ispunjava kriterijum o broju zaposlenih“.
„Skretali smo pažnju inspekciji i niko nije reagovao. Pa gde su svi silni doprinosi koje moja firma i druge plaćaju godinama unazad, da li smo mi blesavi? Nismo, nego smo savesni i tražimo zaštitu inspekcije od mešetara i preletača koji otvaraju i zatvaraju domove, koji rade na crno ili u nekoj sivoj zoni i ne uplaćuju doprinose ili pazare. Neki zaviju u crno i ljude koji im daju objekte u zakup“, upozorava naš sagovornik i dodaje:
„Inspekcija ne radi svoj posao. Oni ili neće da vide ili su totalno nestručni pa ne mogu ni da ustanove nepravilnosti.“
Milovanović zaključuje da „ima ljudi koji su povlašćenom položaju, gde inspekcija nikada nije došla“.
„Pogledajte koliko ima nelegalnih ili legalnih domova koji rade u sivoj zoni po Negotinu“, naveo je naš sagovornik.
Bonus video – Zbog čega penzioneri mogu da ostanu bez penzije
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar