51
Grad Beograd mora biti odgovoran prema građanima, a javni prevoz je resurs koji se mora razvijati, zato je nužno da grad ne samo odustane od potpisivanja ugovora sa privatnim partnerom, već da izradi studije i nezavisne saobraćajne elaborate o sistemskom planu razvoja gradskog prevoza i zainteresovanoj javnosti da na uvid pre nego što krene u bilo kakve ad-hoc promene na terenu, zaključak je učesnika onlajn razgovora "Javni prevoz Beograda - slobodan, ekološki, održiv i dostupan svima".
Tribina je održana u organizaciji mreže „Združene inicijative i pokreti“ i „Inicijative za slobodan i održiv javni prevoz“ sa idejom da predstavi moguće modele po kojima bi prestonica konačno mogla da dobije javni transport kakav odgovara savremenim metropolama.
Istovremeno, to je i deo kampanje kojom organizacije i stručnjaci u ovoj oblasti pokušavaju da ukažu na štetne strane najavljenog uvođenja „Beogradske kartice“ koja bi trebalo da nastavi štetni „Bus plus“ sistem.
Učesnici su se složili da ovakav, skoro pa deregulisani sistem javnog prevoza u kojem se privatnom preduzeću predaje naplata i organizacija saobraćaja, u kom se ukidaju važne linije ili izmeštaju okretnice, bez planskog akta i znanja građana, a javno preduzeće u konstantnom urušavanju bez novih ulaganja, stvara katastrofalne posledice u pogledu razvoja efikasnije mobilnosti stanovnika Beograda.
Ivan Mihajlović, vozač GSP-a i član Sindikada SOS, izneo je tvrdnju da je GSP unazađen tokom poslednjih 10 godina.
„Plate su smanjene, veliki broj vozača napustio je preduzeće i izgubljen je svaki uvid o frekvenciji, iskoristivosti i značaju linija, a ‘novčanik’ preduzeća predat je privatnom licu kojem nije u interesu razvoj i unapređenje samog preduzeća“, ukazao je Mihajlović.
Lena Cvetković Kadić iznela je lokalne probleme Komšija sa Dorćola, jer je gradska uprava odlučila da kroz njihov kraj, bez ikakve studije i saobraćajnog elaborata, pa čak i građevinske dozvole, spusti centralni trolejbuski saobraćaj i napravi terminus koji prolazi i kroz zaštićeno kulturno dobro.
Napomenuvši da je ovaj plan spuštanja trolejbuske okretnice na Dorćol, u širem planu ukidanja trolejbuskog saobraćaja u strogom centru grada – konkretno u Vasinoj ulici, ona je dodala da su se građani žalili Upravnom sudu i da je postupak u toku.
Davor Stupar iz inicijative „Vratimo trolu 28“ je naglasio da je taj trolejbus, koji je ukinut pa vraćen, takođe ukinut bez ikakve ozbiljne studije te da su oni, „kao samoorganizovano komšijsko udruženje“ morali samoinicijativno da sprovedu studiju kojom bi dokazali neophodnost i veliku potrebu za ovom linijom i da su posle velikog pritiska javnosti u toj borbi i uspeli.
Nedopustivo je da u gradu cirkuliše sve više automobila što je direktna posledica destruiranog javnog prevoza, a da ne samo haos već i zagađenje vazduha alarmantno pokazuje da se broj privatnih automobila mora što pre smanjiti u korist javnog prevoza i biciklističkih staza koje moraju postati sistemski integrisane u gradski prevoz“, istakao je Zoran Bukvić ispred kolektiva „Ulice za bicikliste“.
U ime „Kampanje za slobodan javni prevoz“ oglasio se Petar Stanić koji je prezentovao svoju višegodišnju studiju o lako izvodljivom planu kako da beogradski prevoz postane slobodan, održiv, ekološki i čak besplatan.
Krucijalna promena, prema njegovom mišljenju, bila bi da firme svojim zaposlenima nadokandu za prevoz (markicu) uplaćuju direktno u Fond za javni prevoz, čime bi se pokrilo 95 odsto troškova čak i ovakvog neefikasnog prevoza.
Ovo bi, dodao je on, uz prelazak autobusa na metan (CNG), preusmeravanja malog procenta eko taksi, akcize za gorivo i sl, obezbedilo široki manevarski prostor za kontinuirano unapređenje efikasnosti, širenje saobraćajne mreže, povećanje plata zaposlenima i uz par zelenih biciklističkih koridora, koje je njegov tim do detalja isplanirao, smanjilo gužve i uvelo beogradski saobraćaj i urbanu mobilnost u „zeleni, 21. vek“.
Igor Velić je istakao da GIS (Geografski informacioni sistemi), kao besplatni alat nudi građanima sve informacije o trenutnom kretanju i poziciji vozila na ulicama, i da je nepotrebno da privatno preduzeće naplaćuje takvu uslugu ako može biti besplatna.
Ovaj informacioni sistem bi, prema njegovim rečima, upravo pokazao potrebu/iskorišćenost i opterećenost određenih linija, čime bi građani sami mogli da iniciraju veći broj vozila ili proširenje određene gradske linije.
Građani su ovom prilikom pozvani da potpišu peticiju kojom se ovo zahteva.
