0
Nataša Vanić Čučković već 28 godina radi na Institutu za ortopediju i traumatologiju Kliničkog centra Srbije. Iako ima stalan i siguran posao, ona bi uskoro mogla da ga napusti jer joj se ne isplati da putuje čak iz Obrenovca u Beograd s obzirom da joj Klinički centar Srbije ne plaća troškove nadoknade prevoza. Ona se iz Krnjače iz zone 1 pre tri godine preselila u Obrenovac u zonu 3 i od tada je svaki odlazak na posao košta 655 dinara, što je, kako kaže za Nova.rs, postalo finansijski nepodnošljivo. Klinički centar Srbije ne želi da joj da bus plus karticu za zonu 3.
Nataša objašnjava za Nova.rs da više od tri godine putuje na posao o svom trošku. Kaže da plaća peronsku kartu 50 dinara plus 300 dinara kod vozača svaki put kada ode u smenu.
„Ne mogu finansijski da izdržim. Živela sam u Krnjači, odakle sam putovala na posao i plaćali su mi zonu 1. Međutim, od septembra 2019. godine preselila sam se u Obrenovac pošto sam se udala. Klinički centar mi ne daje troškove nadoknade, ne priznaju uvećanje troškova. Možeš da se preseliš, da živiš iz zone 1 u zonu 4, oni ne plaćaju radnicima razliku te cene. Mnogo je ljudi oštećeno u tom smislu“, ističe Nataša.
Dodaje da ne traži novčanu nadoknadu nego samo bus plus karticu, kako bi sebi finansijski olakšala odlazak na posao.
„Razlika između prve i četvrte zone je velika, ne trražim novčanu nadoknadu, tražim samo da mi daju bus plus karticu, zonu tri. To je jedino što tražim, a oni mi odgovaraju da nisu dužni da snose troškove povećanja prevoza. Idem na posao, dolazim regularno, nisam neko ko otvara bolovanje, nisam imala ni porodiljsko, ne kasnim, idem na posao pošteno i u tom smislu sam oštećena kao neko ko plaća peronsku kartu 50 dinara plus 300 dinara kod vozača. Dakle, mene svaki odlazak na posao košta 655 dinara“.
Pročitajte još:
Naša sagovornica tvrdi i da je oštećena jer nije dobila karticu ‘Naš heroj’ od Kliničkog centra Srbije iako je za vreme kovida radila u Batajnici četiri puta.
„Kartica je navodno zalutala, tako kažu. Preko kovida su slali ljude u Hurgadu na neki oporavak, a zapravo su išli oni koji nikad nisu zašli u kovid centar, to su šefovi i glavne sestre. Ne možete tako da radite, jedni druge povlače i štite, to je bezveze, samo tražim moja ljudska prava“..
Iako je više puta pokušavala da ukaže na svoj problem, iz pravne službe KCS joj je svaki put stizao isti odgovor.
„Govore da nisu dužni da vrše nadoknadu, ogradili su se aneksom ugovora da ne treba radnicima plaćati jer mesto boravka ne podleže uvećanju troškova prevoza. Zaista sramotno. Oni mi daju Zonu 1, ali meni ta zona ništa ne važi. Od Ade plaćam sve iz svog džepa. Ima još dosta radnika u sličnoj situaciji, sećam se bio je jedan portir koji se sa suprugom preselio u Obrenovac, dobio je kasno dete i nije mogao da snosi troškove prevoza jer je podstanar. Nažalost, morao je da da otkaz. KCS nije hteo da mu odobri uvećanje troškova prevoza“.
Nataša kaže da bi volela da nađe neki posao u Obrenovcu, s obzirom da je putovanje u Beograd postalo nepodnošljivo.
„Teško je naći posao, uslovi su takvi da niko neće da prima žene u godinama. Videću još, ali nije mi lako, muž mi je ratni invalid, pa se brinem i oko njega. Šteta je jer ispoštujem firmu maksimalno, a firma mene ne ceni“, zaključuje naša sagovornica.
Povodom navoda naše sagovornice, pisali smo Kliničkom centru Srbije, ali do objavljivanja ovog teksta, nismo dobili odgovor.
BONUS VIDEO: U Kliničkom centru Srbije niče garaža koja će naplaćivati parking i pacijentima
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
